NATO pakt je u kolektivnom sećanju našeg naroda ostao upamćen po ilegalnoj agresiji na našu zemlju u trajanju od 78 dana u kojoj su živote izgubili stotine nedužnih civila. Uz to naša država pretrpela je ogromnu materijalnu štetu, kao i gubitak direktne kontrole nad svojom južnom pokrajnom, Kosovom i Metohijom. 

Sa svim ovim na umu, ne bi se moglo suditi prosečnom građaninu naše zemlje ako smatra da je saradnja Srbije i NATO-a, 20 godina nakon bombardovanja, na minimalnom nivou. Uostalom, mediji upravo takvu sliku prikazuju, često spominjujući i preuveličavajući saradnju sa našim Ruskim partnerima i zanemarivajući onu ostvarenu sa NATO-om. 

Međutim, stvarnost je sasvim drugačjia. Saradnja između Srbije i NATO-a je, naprotiv, na izuzetno visokom nivou. O tome kakva je ova saradnja, šta ona sadrži i podrazumeva i koja je budućnost odnosa naše zemlje sa Alijansom govorilo se na treningu koji je organizovao Institut za Evropske Poslove u saradnji sa NATO-om. 

Ovaj trening bio je usmeren na podmladak političkih partija i pokreta Srbije, sa namerom da ih edukuje o tome koji je domen i istorija NATO – Srpske saradnje. Trening je bio organizovan u hotelu Šumarice u Kragujevcu, gde su se kandidati koji su uspešno prošli selekciju slušali brojne ugledne predavače tokom 4 dana programa. Ovih šesnaestoro mladih ljudi iz političkih partija i pokreta (većinom ali ne bez izuzetka), među kojima i moja malenkost, učestvovali su u aktivnim diskusijama o mnogim temama koje su pokrivale sve od istorije Jugoslavije i ratova 90-ih godina, preko savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o nezavisnosti samoproglašene Republike Kosovo, pa sve do geopolitičke stvarnosti naše zemlje i detalja ugovora koje je naša država potpisala sa Severnoatlanskim savezom. 

Svoj cilj postizanja debate i osvešćivanja partijske omladine o dubini saradnje Srbije i NATO-a trening je svakako postigao. U njemu je objašnjeno da se Srbija smatra najbližim partnerom Alijanse i da je sa njom potpisala svaki ugovor izuzev Akcionog plana za članstvo – Membership Action Plan, koji bi se protivio politici vojne neutralnosti. Ovu politiku naša država vodi još od 2008. godine, ali njena neizdefinisanost i praktičnost (ili manjak iste) takođe je bio dovođen u pitanje u slobodnim diskusijama na treningu.

Ni istorija Jugoslavije nije ostala zanemarena. U živoj i otvorenoj diskusiji razmenjena su mnogobrojna mišljenja o korenima konflikata koji su osudili ovu državu na propast, kao i posledicama koje to ima za nas danas. Ni tema NATO agresije i žrtava iste nije izbegla debatu. Trening svakako nije uzmicao od teških tema ili pokušavao da dovodi predavače koji će predstaviti samo jednu sliku. Bilo je prisutno mnoštvo perspektiva i argumenata, ali uvek potvrđeni istraživanjima i dokazima. 

Šta je zaključak koji jedan učesnik ponese sa ovakve radionice? Najpre, upravo taj da je saradnja Srbije i NATO zapravo na izuzetno visokom nivou. Kao student četvrte godine Fakulteta bezbednosti ovo sam svakako već znao, ali je dobiti uvid u političko razmišljanje koje je do ove saradnje dovelo svakako bilo od velike koristi. 

Međutim, ovaj zaključak samo poteže još pitanja. Da li je ova saradnja konačna forma naših odnosa sa Alijansom? Da li će on ikada napredovati u članstvo? Po poslednjim podacima, 79% populacije Srbije ne želi da uđe u NATO. Zašto je javno mnjenje toliko daleko od realne slike? Zašto smo, politički gledano, na ivici članstva, dok istovremeno veliki deo populacije smatra NATO za savez sa kojima ne trebamo da prilazimo?

Da li je to možda zbog medija, koji značajno iskrivljuju sliku o intenzitetu vojne saradnje sa NATO-om, sa kojim smo u periodu od 2012. do 2019. imali 11. vojnih vežbi, kao i 98 vojnih vežbi sa državama članicama, nasuprot retkim vežbama sa Ruskom Federacijom koje uvek dobijaju primat u medijskoj pažnji?

Koji god da je odgovor, svakako jedno ostaje. Istina se mora govoriti. Iako autor ovog teksta ne smatra da bi Srbija ikada trebalo da napusti svoj put vojne neutralnosti, saradnja je nešto neizbežno i sasvim realno. Trebalo bi pričati o njoj, o njenim prednostima i prospektima. Samo će se iskrenom javnom debatom o realnoj Srpskoj vojno-političkoj poziciji prema Alijansi doći do šireg razumevanja ovog kompleksnog odnosa. A iz ovog razumevanja, iz znanja, dolazi moć u ruke glasača Srbije koji će imati sve informacije na stolu pre nego što donesu bitne odluke o budućnosti svoje države.