petak, 21. oktobar 2016.  10:23h
Pročitano 4246 puta

Roman “Žiži” Mirjane Uzelac proglašen za najbolju tinejdž fantastiku

Mirjana Uzelac iz Pančeva pobednica je Portalibrisovog konkursa “Vrata knjige 2016.” za najbolju tinejdž fantastiku i nagrađeni roman “Žiži” zahvaljujući tome objavljen je 20. septembra, a prvo predstavljanje imaće na Sajmu knjiga u Beogradu.

Mirjana Uzelac iz Pančeva pobednica je Portalibrisovog konkursa “Vrata knjige 2016.” za najbolju tinejdž fantastiku a nagrađeni roman “Žiži” biće predstavljen na Sajmu knjiga Mirjana Uzelac iz Pančeva pobednica je Portalibrisovog konkursa “Vrata knjige 2016.” za najbolju tinejdž fantastiku a nagrađeni roman “Žiži” biće predstavljen na Sajmu knjiga Pančevo.MOJKraj.rs

Mirjana Uzelac kaže da je sasvim slučajno došlo do saradnje između nje i izdavačke kuće Portalibris, a sve je počelo od konkursa koji je zapazila na Fejsbuku, koji se baš tih dana završavao. U tom trenutku “Žiži” je već poslala različitim izdavačkim kućama i očekivala odgovor, a onda odjednom stiže obaveštenje da se njen roman našao u tri najbolja za izbor “Vrata knjige” za epsku fantastiku.

Posetioci Sajma knjiga u Beogradu u utorak, 25. oktobra u 13 časova u Sali Borislav Pekić, otpočeće avanturističko putovanje uz junakinju romana Žiži, Edgara Alana Poa i ostatak družine. Autorka romana biće na štandu i 26. i 27. oktobra i družiće se sa posetiocima, a za školski dan, 27. oktobar u planu su i razgovori sa mladim čitaocima. Nakon toga na red će doći predstavljanje knjige pred pančevačkom publikom.

Prva nagrada je bila objavljivanje knjige. Nas troje otišli smo na književno veče gde je prethodni dobitnik imao svoje predstavljanje i kada je objavljeno da je Danica Bogojević dobila nagradu za knjigu Tajna iskre pomislila sam da je to to. Međutim, onda su prisutni želeli da čuju nešto više i o našim knjigama i lepo si prihvatili “Žiži”. Nekako u to vreme Portalibris je raspisao i konkurs za tinejdžerski roman i izdavačka kuća je odlučila da moj roman objavi. Jako im se dopao i tako je moj roman izabran za najbolji tinejdžerski roman. Kad mi je stiglo obaveštenje da je knjiga lektorisana i da ulazi u štampu, bila sam šokirana zato što sam mislila da se to dešava samo u snovima ili na filmu. Da ti neko u Srbiji objavi knjigu – to je naučna fantastika. Ljudi iz Portalibrisa su toliko bili divni, za samo nekoliko meseci knjiga je ugledala svetlost dana. Proglašenje dobitnika nagrade bilo je u junu, a knjiga je iz štampe izašla 20. septembra, priča Mirjana Uzelac.

Oni koji godinama poznaju Mirjanu, znaju da je po obrazovanju pravnica i da taj posao radi decenijama. A onda je 2011. godine, uz pomoć prijatelja, objavila prvu knjigu “Ko su ti Nadrljanski”, u izdavačkoj kući “Arte”. Može se reći da je Mirjanina ćerka Marina, koja studira filmsku režiju, glavni “krivac” što je ona počela da piše.

Tražila bi mi pomoć oko pisanja scenarija, jer je uočila da mi dobro idu dijalozi, a onda uz rad sa njom videla sam da meni pisanje jako prija. Prija mi da imam neke svoje junake i da kroz njih mogu da živim dobro, loše, i nekako su se desili “Ko su ti Nadrljanski”. Problem mi je da nemam formu, pa i sad kad šaljem rukopise izdavačima, a pišem i krimiće i svašta nešto, pa me urednici izdavačkih kuća često pitaju koji je žanr. Izdavačka kuća “Arte” moju prvu knjigu žanrovski je smestila u scenario u najavi, jer je napisana tako da na osnovu nje može da se napravi film ili serija. To je jedna smešno tragična priča, o malom čoveku, prikazana iz ugla smejanja na sopstveni račun. Bila je jako dobro primljena, jer su Nadrljanski sinonim za ljude koji u životu nadrljaju. Bilo mi je jako simpatično što su me čitaoci stalno zapitkivali ko je ta porodica, verujući da zaista postoje. Knjiga ima neku toplinu, ljudi su se jako prepoznavali u situacijama, kaže Mirjana.

Nakon toga počela je da piše jedan krimi roman, koji još uvek nije završen, ali mu se povremeno vraća, kad god dobije inspiraciju.

 

zizi

 

A “Žiži” je nekako došla spontano iz Mirjanine ljubavi prema dečijim knjigama i romanima.

To je bilo pisanje odraslog čoveka u telu i glavi deteta. “Žiži” jeste dečiji, tinejdžerski roman, ali koji apsolutno mogu da čitaju i odrasli. Možete ga zvati dečijim romanom za odrasle ili odraslim romanom za decu. Ima neku toplinu i pišući roman shvatila sam koliko je teško pisati za decu. Kad pišem krimi romane, ne mogu da kažem da je to lak posao, ali stvaram likove i možeš ga napraviti dobrim, lošim ili kakvim god, imaš slobodu da od njega napraviš šta god hoćeš. U dečjim romanima to prosto ne postoji, zato što deca razmišljaju bez ikakvih predrasuda i čisto i kod decu su uvek 1 i 1 dva. Jednostavno dete ne možeš prevariti, a isto tako ja ne mogu prevariti dete u sebi. Mislim da svi to nosimo u sebi. Kad pišem imam problem da pišem kao čitalac, na šta su mi skretali pažnju urednici. A zaista jesam počela da pišem i iz potrebe da pročitam nešto tako kako ja pišem. Bilo mi je zanimljivo kad je ćerka moje koleginice, koja ima i svoju decu, pročitala “Žiži” još dok je bio u rukopisu i rekla da joj je bilo prelepo dok je čitala i da je čitajući videla slike, na šta je njen mali sin tražio da i on vidi slike, priča ona.

Mirjana uglavnom piše u kontinuitetu, ne svaki dan i pisanje ne shvata vrstom posla već nečim što je ispunjava, jer kako kaže, nju pisanje oplemenjuje.

Uočila sam dok pišem da lako analiziram i lako osmislim dobre likove, a loši likovi mi uvek budu problem. Njih stalno moram da “peglam” i iznova da osmišljavam. Pišem sa velikim emocijama, kaže Mirjana Uzelac.

Deca bi trebala da budu junaci današnjeg vremena

Roman “Žiži” otvara neku lepu stranicu. Mirjana kaže da smo mi odrastali u lepšem vremenu, s dečijim piscima. Ona je jedva čekala da dobije svoju decu da ponovo gleda Neven, pa da čita Ršuma, Branka Ćopića, sve dečije romane. 

Koliko je teško pisati za decu toliko je prelepo. Kad pišem romane pokušavam da ih dislociram, sve su to situacije koje se mogu desiti bilo kome i bilo gde. U romanu “Žiži” htela sam da napravim priču o deci, ali ne kao klasičnu bajku, već o deci kao junacima današnjeg vremena. Oni su blago koje trebaš da sačuvaš od svega. Deca su jedina bukvalno čista u ovom današnjem vremenu o odnosu na sve oko nas. Žiži je jedna neobična desetogodišnja devojčica, jedan džambas, koja stalno živi u nekom svom svetu, a njena baka je glumica, jako teatralna ali super. U romanu ima drugare koji su njoj fizički sušta suprotnost i različita, ali u suštini su svi oni isti. Isidora je ogromna devojčica koju interesuje samo da uči, uči, uči a ima samo oca. Miša je najbolji drug Žiži, koja se inače zove Živana Žižić. Kad sam bila dete jako mi se dopao francuski film “Žiži” pa je eto i to razlog da tako nazovem svoju junakinju. I njena baka u romanu, glumica, je Živana ali su je zvali Žiža, a insistirala je da svoju unuku zove Žiži. Drago mi je što taj nadimak ljude asocira na nešto lepo. Mišu zovu Popino prase, jer je kao čičak koji se lepi za svakog, ali je dečak iz ćoška. U romanu se pojavljuje i rumunska porodica, ozbiljan dečak Marijus i njegova sestra Nađa koja je patuljak, odnosno dete koje boluje od bolesti patuljastog rasta. U romanu ima dosta različitosti, a pojaviće se i mečka Kasandra jer volim da ubacujem i životinje u svoje knjige, priča autorka.

U romanu se nalazi i bibliotekarnica u kojoj radi Biblija koji sakuplja razne knjige, a Žiži je stalno kod njega. Jednog dana tamo pronalazi knjigu za koju se ispostavi da je poslata iz sasvim druge dimenzije. U knjizi se pojavljuju Edgar Alan Po, Pinokio, Narcis i papagaj Koko. Knjiga se sama docrtava, pojavljuje se ringišpil i broj 23, a Žiži to smatra pozivom da se ode na slavu Gornjeg grada gde profesor Toza zaista ima dečiji ringišpil koji otvara samo jednom, samo na dan slave u 23 sata, a okreće se samo 23 puta i za to vreme je vatromet. Kompletna družina se provoza ringišpilom i odlazi u drugu dimenziju. Desilo se da je nada pobegla iz Pandorine kutije i sakrila se, a mišljenja su da ne može niko da vrati nadu u ćup i odneti nazad u svet osim dece. I deca u stvari dolaze kao spasioci nade. Naravno, šta je bilo do kraja saznaće čitaoci knjige na njenom kraju.

Roman “Žiži” je Mirjanina druga objavljena knjiga i kako kaže, sama nagrada joj znači u smislu da vidi da neko ceni to što radi. Još uvek ima, kako kaže, odgovornost zbog napisane reči i stalno se preispituje. Voli da piše i to joj je i glavna inspiracija, sama ljubav prema pisanju.

Ta potreba da u ljudima izazoveš nešto dobro je mnogo veća nego da li je knjiga prva druga ili peta. Naravno, u njoj ima i tužnih emocija, roman se vezuje za grčku mitologiju, za Prometeja, da bi skinuli sa stene na kojoj je bio neko je morao da strada. Provlači se grčka mitologija, ima neke simbolike gde uvek neko mora da strada, da bi dobro na kraju pobedilo neko mora da se žrtvuje. “Žiži” jeste priča o žrtvovanju, o različitosti, ali i da postoji jedna ključna tačka u kojoj se svi spajaju. Iako su ta deca bila različita oni na kraju jedno drugog vuku jedno drugo, niko nikog nije ostavljao. Sve ovo što nas okružuje, ružno, prljavo, zlo, najlakše je u takvim uslovima napisati težak roman. Meni je bilo važno da napišem priču o nečemu što je dobro o nama, kaže Mirjana Uzelac.

Roman “Žiži” se može naručivati onlajn, putem interneta na stranici Portalibrisa, i u njihovoj knjižari u Skadarskoj u Beogradu.

Autor:  Pančevo.MOJKraj.rs
Ocenite ovaj članak:
(11 glasova)

Dodaj komentar



Saglasan sam sa pravilima komentarisanja navedenim u uslovima korišćenja!
EUR 0.00 0.00 USD 0.00 0.00 CHF 0.00 0.00 SEK 0.00 0.00