To nije samo niz događaja, to je putovanje kroz vreme koje otkriva kako su umetnost, film i ženska angažovanost oblikovali našu kulturni identitete. Posebna pažnja biće posvećena bunjevačkoj kulturi sećanja i ulozi žena.
Petak, 17. oktobar: Proslava filmske memorije
Festival će biti otvoren polaganjem venca na bistu Aleksandra Lifke u 16.30 sati. Lifka nije samo pionir, on je čuvar domaće kinematografije čiji rad dokazuje da Subotica ima duboke korene u svetskoj istoriji filma.
U 17 sati počeće formalno otvaranje sa izložbom karikatura „Monolit" Darka Kovačevića. Kroz satiričan crtež, Kovačević daje oštar društveni komentar koji otvara ozbiljne teme koje festival obrađuje kako umetnost reflektuje i transformiše društvo.
Od 17.30 sati Aleksandar Erdeljanović iz Jugoslovenske kinoteke preuzeće reč sa master-klas predavanjem „Prvi srpski igrani film". Erdeljanović, priznat autoritet za domaću kinematografiju, obećava da će rasvetliti kako je srpski film počeo, kakve su bile ambicije naših prvih producenata i kako je ta vizija oblikovala našu društvenu svest.
U 18 sati projektuje se filmski dragulj – „Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa" (1911) reditelja Ilije Stanojevića. Ovaj šezdeset-minutni film nije samo dokument istorije.
Veče se zaključuje dokumentarnim filmom „Glumčina" (2021) Vladimira Ristića o legendarnom Zoranu Radmiloviću. Radmilović nije bio samo glumac, bio je simbol buntovničkog duha koji je pozorištu i filmu doneo čovečnost i dubinu.
Subota, 18. oktobar: Ženske ruke koje čuvaju nasleđe
Drugi dan festivala posvećen je ženskoj memoriji i ulozi koju bunjevačke žene imaju u očuvanju kulture.
U 18 sati počinje master-klas "Kultura sećanja – Ekofeminizam i Bunjevke" vođen od strane ma Sandre Iršević, novinarke, teoretičarke i digitalne kreatorke čiji rad osvetljava nevidljive veze između ekologije, feminizma i lokalnog nasleđa. Zašto je ova tema važna? Jer bunjevačka kultura tradicionalno preživljava zahvaljujući ženskoj solidarnosti. Kroz Ekofeminizam Iršević posebno proučava kako su Bunjevke kroz svoje svakodnevne prakse, čuvale i lokalnu ekologiju i kulturnu tradiciju. Tri kratka dokumentarca pratećeg programa bacaju svetlost na specifične bunjevačke umetnice:
"Skulpture koje su oživele" (2025, Sandra Iršević, 3') – misteriozan naslov koji sugeriše kako se drevne ženske figure transformišu u simbole savremene svesti.
"Slikarka Angelina Mačković (1883-1966)" (2024, Sandra Iršević, 7') – dokument o umetnici koja je živela tokom turbulentnih promena i čija dela čuva likovnu istoriju Bunjevaca.
"Mara Đorđević Malagurska (1894-1971)" (2021, Sandra Iršević, 8') – priča o intelektualki i radnici koja je bila ključna figura u lokalnoj kulturi i obrazovanju.
Ova tri filma zajedno čine mozaik, pokazuju kako su Bunjevke žene kroz umetnost, pismenost i intelektualnu angažovanost oblikovale lokalnu kulturu, često bez priznavanja koje zaslužuju.
Palić: Nostalgija i topografija sećanja
Subotnji program se zaključuje programom "Palić 1920-1950" autora Dejana Mrkića - Lanskog u 19.30 sati. Kroz retke fotografije i filmske zapise, Mrkić-Lanski vodi nas kroz tri decenije koje su transformisale Palić iz opustošene ravnice u omiljeno izletište, a zatim u amblematisku građevinu socijalne svesti.
Festival sećanja u Subotici je prilika da razumete lokalnu istoriju kroz nove perspektive, da čujete glasove koja su dugo bili marginalizovani, i da bude deo transformacije i razumevanja kako kultura funkcioniše kao živi organizam kroz koji sve generacije sarađuju.
Petak i subota, 17. i 18. oktobra 2025. godine Subotica.
izvor: bunjevke.ecofeminizam.com
