Radovan Kuzmanović rođen je 1953. godine u Stejanovcima kod Rume, odske slikarstva na Likovnoj akademiji u Novom Sadu završio je 1993. godine, kod profesora Milana Blanuše, a magistarske studije na istoj Akademiji 1999. godine, kod istog profesora.
Radio je u prosveti, bio kustos i direktor Zavičajnog muzeja u Rumi, a od 2016. godine ima status samostalnog umetnika.
Od 1995. godine član je Udruženja likovnih umetnika Vojvodine, a od 1997. godine i član Udruženja likovnih umetnika Srbije.
Imao je 20-ak samostalnih i učestvovao na preko stotinu grupnih izložbi širom Srbije, a među brojnim nagradama koje je osvojio izdvajamo glavnu nagradu na 4. Bijenalu crteža Srbije u Pančevu, 2013. godine održanom u Istorijskom arhivu u Pančevu.
Evo isečka iz uvodnog teksta koji je za katalog izložbe napisao naš sugrađanin Milan Jakšić, i sam umetnik i prijatelj Radovana Kuzmanovića:
"Shvatanje umetnosti je kod Radovana tesno vezano i sa razumevanjem života. Život i umetnost su za njega povezane stvari, i nemoguće ih je razdvojiti. I u životi i u umetnosti želi da ispita krajnje granice i mogućnosti. Svojim radovima, zadaje najteže probleme i zadatke. Preispituje sve ekstreme, kako na slikama tako i na svome telu.. Da bi ovde rečeno bilo jasnije, treba napomenuti da se Radovan dugo se bavio maratonom i trčanjem, dovodeći i svoje telo do krajnjih granica. Reči koje je napisala Isidora Sekulić o Zori Petrović mogu pomoći da se razume i umetnost Radovana Kuzmanovića, „u umetnosti nema istine do lične istine! I ako nema ličnosti, ništa u umetnosti nije istina, ni to, da je zašlo sunce, i da je nad gorama mir’’.
