Zoran Pašalić u saopštenju podseća da je još u 2018. godini u Republici Srbiji kvalitet vazduha zvanično bio svrstan u III kategoriju (prekomerno zagađen vazduh), i to u Beogradu, Kraljevu, Valjevu, Kragujevcu, Subotici, Sremskoj Mitrovici, Pančevu, Užicu, Smederevu i Kosjeriću.

U svim ovim mestima uzrok prekomernog zagađenja bile su suspendovane čestice PM-10 i/ili PM-2,5. Prema dostupnim podacima doprinos drumskog saobraćaja je bio po šest odsto za obe navedene zagađujuće materije, dok je većina emisija dolazila iz toplana snage manje od 50 megavata i individualnih ložišta, navedeno je saopštenju.

Navodi se i da je trend iz 2018. godine nastavljen i u 2019. godini.

Naime, prekomerna zagađenost vazduha u Beogradu kao i u drugim gradovima u Srbiji u kojima su poslednjih meseci takođe zabeležene visoke koncentracije pomenutih čestica opravdano su uznemirile javnost i građane i nedvosmisleno ukazale na neophodnost preduzimanja hitnih mera u cilju uspostavljanja preporučenih bezbednosnih granica za kvaliteta vazduha, poručio je zaštitnik građana. 

Istakao je da, s obzirom na to da do građana dolaze različite informacije o vrednovanju dobijenih rezultata zagađenja, kao i o uzrocima zagađenja i merama koje Ministarstvo životne sredine preduzima ili razmatra da preduzme, traži da se dostavi obaveštenje o određenim činjenicama i okolnostima. 

Prvo – iz kojih razloga uprkos negativnim ocenama kvaliteta vazduha u 2018. godini Ministarstvo životne sredine nije blagovremeno preduzelo ili predožilo konkretne mere za smanjenje zagađenja vazduha i unapređenje energetske efikasnosti.

Drugo – s obzirom na to da stručna javnost ukazuje na više različitih uzročnika zagađenja vazduha i to sagorevanje uglja lošeg kvaliteta u termoelektranama, intenzivniji saobraćaj, individualna ložišta i trenutni vremenski uslovi, da li je Ministarstvo životne sredine izvršilo analizu osnovnih, dominantnih uzročnika visokog stepena zagađenja pojedinačno po gradovima i jedinicama lokalne samouprave.

Treće – da li je u odnosu na utvrđene najznačajnije uzročnike zagađenja vazduha Ministarstvo životne sredine predvidelo i predložilo preduzimanje hitnih kratkoročnih, ali i dugoročnih mera radi njihovog suzbijanja i koje su to mere, i ukoliko nije - iz kojih razloga to nije učinjeno.

Četvrto – da li se javnost redovno i potpuno informiše o trenutnom stanju, odnosno da li se građanima pruža dovoljno podataka o vrsti i obimu informacija o izmerenim vrednostima, njihovom značaju, kao i o uticaju koje izmerene vrednosti zagađujućih materija mogu imati na njihovo zdravlje.

Rok za odgovor Ministarstva životne sredine je 15 dana. Nakon sagledavanja odgovora organa i procene, Zaštitnik građana će obavestiti javnost o daljim koracima, zaključuje se u saopštenju.