Rade Mašić, predsednik Udruženja je odgovarao na pitanja o primeni još uvek aktuelne Strategije brige o mladima u Pančevu.

Upoznati se s postojanjem Strategije brige o mladima na teritoriji Pančeva čiji je rok trajanja od 2014 do 2017. godine. U njoj su kao prioritetne oblasti određeni: obrazovanje mladih, zdravlje mladih i odrastanje, bezbezdnost, zapošljavanje, njihovo učešće u donošenju odluka, aktivizam i volonterizam, mobilnost i interkulturalizam mladih.
U kojoj oblasti je po Vašem mišljenju najviše urađeno?

– Strategija brige o mladima na teritoriji Pančeva od 2014. do 2017. godine je vrlo dobar dokument, zamišljen da poboljša život mladih, a time i celokupne zajednice. Trebalo bi uraditi analizu stanja i evaluaciju urađenog. Moj lični utisak je da smo najdalje stigli sa volonterizmom mladih, mobilnošću i interkulturalizmom mladih.

• U kojoj oblasti je po Vašem mišljenju najmanje urađeno?

– Aktivno učešće mladih u društvenom životu je na vrlo niskom nivou. Mehanizmi za njihovo veće učešće u društvenim procesima, a posebno u donošenju odluka uglavnom ne funkcionišu, iako se sa svih nivoa vlasti govori o potrebi za većim učešćem mladih i da se najviše očekuje baš od njih ali istina je sasvim drugačija i mladi su zapravo deklarativno podržani, bez jasne vizije i to često selektivno. U telima i organima koji donose odluke u gradu: Skupština, Veće, upravni i nadzorni odbori javnih ustanova i preduzeća, mladih direktora i direktorki zapravo i nema ili je taj broj zanemarljiv. Donosioci odluka su najčešće ljudi koji su godinama u politici i najčešće najobičniji preletači ka partiji na vlasti.

• U prethodnom periodu, od 2014. do 2017. godine, koliko su mladi zaista bili uključeni u kreiranje omladinske politike u Pančevu? Na koji način su bili uključivani? Da li je moglo više ili bolje? Kako?

– Velika je šteta što je dobar deo Strategije 2014 – 2017. ostao nerealizovan iako su ponuđena dobra rešenja za mnoge oblasti i aspekte života mladih u našem gradu. Rekao bih da nije bilo političke volje ili još da donosioci odluka ne shvataju značaj učešća mladih u izgradnji zajednice. Strategija nije uspela da podstakne i uspostavi rad omladinskih organizacija i, što nam je bila velika želja, stvaranje lokalne krovne organizacije mladih, kako bi oni bili „na jednom mestu” i zajedničkim kapacitetima reprezentovali svoje stavove i bolja, inovativna rešenja. Danas imamo na delu upravo suprotno, da i mali broj organizacija koje postoje malo i nedovoljno rade ili imaju velikih problema sa elementarnom održivošću.

• Da li ste možda bili uključeni na neki način u donošenje aktuelne Strategije brige o mladima (kroz fokus grupe, kroz Tim za donošenje Strategije ili na bilo koji drugi način davali svoje mišljenje i sugestije šta bi trebalo da budu prioriteti ovog dokumenta)? 

– Kada je rađena Strategija brige o mladima od 2014. do 2017. godine naše udruženje je bilo tek neformalna grupa zainteresovanih građana, tako da nam učešće u stvaranju ovog, po našem mišljenju veoma važnog dokumenta, na bilo koji način (fokus grupa, tim) nije bilo dostupno.

• Da li ste u periodu od 2014. do 2017. godine realizovali neke omladinske projekte zahvaljujući konkursima Grada Pančeva namenjenih mladima i udruženjima građana za mlade? Predstavite nam u nekoliko rečenica te projekte i koliko Vam je značilo što ste imali podršku u realizaciji svoje projektne ideje?

– U periodu od 2014. do 2017. godine realizovali smo dva omladinska projekta zahvaljujući konkursima Grada Pančeva namenjenih mladima i udruženjima građana za mlade. Pojekat „Naš pečat” realizovan je u periodu septembar – novembar 2016. godine. Cilj projekta je bio da, kod mladih, podignemo svest o značaju i uticaju medija. U današnje vreme mediji  poseduju veliku moć i njihov uticaj na formiranje mišljenja, stava i stila života je velik, posebno kod mladih ljudi. Mediji za decu i mlade kao i proboj novih tehnologija kao što je internet, promenili su u potpunosti stil života. Nove tehnologije promenile su definiciju komunikacije, kreirali i uspostavili nove trendove.
Projekat „Drugarstvo“ realizovali smo od aprila do novembra 2017. godine. Projekat „Drugarstvo“ usmeren je na rešavanje problema nasilja među mladima osnovnoškolskog uzrasta. Nasilje među ovom populacijom je u porastu poslednjih godina, i ne ogleda se samo kroz fizičko nasilje, već sve češće kroz suptilnije forme. Za posledicu ima negativan uticaj na vrednosti i stavove mladih u razvoju. Glavni cilj programa je povećanje nivoa svesti kod mladih o važnosti vrednosti razumevanja i tolerancije kao odlike  savremenog civilnog društva i usmeravanje njihove energije na zajedničko umetničko stvaralaštvo.

• Šta su prema Vašem mišljenju najveći problemi mladih na teritoriji Pančeva i svih devet naseljenih mesta? Imate li neki predlog kako bi neki od tih problema mogli da se reše?

– Kada bi zajednica sistemski brinula o mladima, uvažavala mlade kao sagovornike u procesima donošenja odluka, sve bi bilo mnogo bolje, pre svega za samu zajednicu, a naravno i za mlade našeg grada. Uz mehanizme koji podrazumevaju tela i organe gde bi mladi participirali, uzeli proaktivno učešće u kreiranju života zajednice, sa jasnim standardima i na kraju i transparentnom raspodelom budžeta sve bi bilo bolje i lakše. Pošto smo daleko od svega nabrojanog, nadam se novim generacijama koje će biti istrajnije u svim društvenim procesima i konačno biti na mestu koje im i pripada.

• Da li biste se uključili na bilo koji mogući način u donošenje nove Strategije brige o mladima u Pančevu?

– Da, rado. Jednog člana naše organizacije kandidovali smo za člana Tima za evaulaciju dosadašnje Strategije i na taj način želimo da uzmemo aktivno učešće u donošenju tog, a i svakog sledećeg dokumenta.