Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave obeležava se 15. septembra, kao sećanje na dan kada je počeo proboj Solunskog fronta 1918. godine.

Dan kada je probijen Solunski front i danas mnogi ocenjuju kao odlučujući za slom Centralnih sila u Prvom svetskom ratu. Mesec i po dana srpska vojska je potiskivala neprijatelja i oslobađala zemlju, i omogućila da se srpska zastava ponovo zavijori u Beogradu.

U narodu se veruje da crvena boja na zastavi Srbije predstavlja krv prolivenu za zemlju, plava slobodu i beskraj kome se teži, dok bela predstavlja majčino mleko koje hrani jaku srpsku decu.

Juriš koji više niko nije mogao da zaustavi – tako se opisuje podvig srpske vojske koji je nagovestio kraj Velikog rata.

Već prvog dana pešadija je probila 11 kilometara fronta. Na prvoj liniji bile su šumadijska divizija sa Stepom Stepanovićem na čelu i dve francuske divizije.

Za 45 dana borbe srpska vojska je prešla oko 600 kilometara potiskujući neprijatelja i oslobađajući zemlju.

Prvog dana novembra srpska zastava se ponovo zavijorila i u Beogradu.

Za sve vreme boravka na Solunskom frontu, poginulo je oko 9.000 srpskih vojnika, dok je tokom proboja stradalo nešto manje od 700.