Od 11 časova takmičiće se ansambli osnovnih muzičkih škola, a rezultati će biti saopšteni u 12:45.
Takmičenje srednjoškolaca počeće u 13 časova, a rezultati će biti objavljeni u 17 sati.
Od jeseni 2010. godine, pri pančevačkoj muzičkoj školi održavaju se takmičenja mladih talenata, pevača i kamernih ansambala ”Mita Topalović”.
Profesorka Vera Carina kaže da time ne želimo samo da se prisetimo ovog izuzetnog muzičara, već njegovog nesebičnog rada na širenju muzičkog obrazovanja na svim poljima. Svojim delovanjem pokazao je šta znači biti muzičar i živeti taj život, pisati muziku, pevati, svirati svakog dana svoga veka.
Vaspitanje mladih muzičara kroz kamerno muziciranje veliko je zadovoljstvo i đaka i profesora. Preko individualnog sviračkog ili pevačkog usavršavanja, u zajedničkom muziciranju izvođači razmenjuju ideje, osećanja, iskustva i tako grade nove interpretacije. Takmičenje kamernih ansambala produžava misiju koju su naši prethodnici razvijali i negovali – voleti muziku i njome se baviti, izjavila je za PančevoMOJKraj.rs profesorka Mr Vera Carina.
Mita Topalović(1849–1912), Pančevac, jedan je od prvih obrazovanih srpskih muzičara, školovanih u Beču i Pragu. Stipendiralo ga je Pančevačko srpsko crkveno pevačko društvo, kao svog člana i odličnog pevača. Po završetku studija ostao je u Društvu kao dirigent više od tri decenije. Pored kompozitorskog rada, Mita, odličan solo pevač, violinista i pijanista, osnovao je muzičku školu, kamerni orkestar, muzicirao u kamernim ansamblima.
Kao profesor u Višoj devojačkoj školi, Mita Topalović je osetio potrebu da napiše Liturgiju za ženski hor koji bi pevao na liturgiji u Svetouspenskom hramu u Pančevu. Pored toga, napisao je i izdao Zbirku pesama za decu (1876). i time postavio temelj za razvitak ogranka pevačke umetnosti, veoma važne i korisne u vaspitavanju podmlatka.
Kao izvrstan solo pevač, komponovao je i 97 pesama za jedan i dva glasa uz pratnju klavira.
Mnogo je stvarao na polju crkvene vokalne muzike. Organizovao je (1885) prvi Duhovni koncert u Srbiji, te tako i osmislio novu formu koncerta (izneo je duhovnu muziku iz hrama). Ti duhovni koncerti su uticali na razvoj crkvene vokalne muzike među srpskim kompozitorima: Mokranjcem, Biničkim, Krančevićem i drugima. Najčuveniji mu je Koncert na Veliki petak, ponos Svetouspenskog hrama u Pančevu.
Bio je počasni član Srpske kraljevske akademije (danas SANU) i član šesnaest pevačkih društava.
Odlikovan je Takovskim krstom 4. stepena i Ordenom Svetog Save 5. stepena.
