nedelja, 20. septembar 2015.  07:48h
Pročitano 1573 puta

Zdravi stilovi života smanjiće nastanak bolesti srca

Svetski dan srca 2015. godine usmeren je na stvaranje zdravog okruženja koje bi omogućilo ljudima širom sveta da naprave zdrav izbor za zdravo srce.

Bolesti srca i krvih sudova su svetski ubica broj jedan Bolesti srca i krvih sudova su svetski ubica broj jedan ZZJZPA

Zdravi stilovi života kao i prevencija faktora rizika za nastanak srčanog i moždanog udara, smanjiće rizik njihovog nastanka u svim dobnim grupama.

Svetski dan srca poziva ljude da se pridruže globalnom pokretu zdravih izbora za zdravo srce. Ova zajednička akcija može da doprinese da se smrtnost usled bolesti srca i krvnih sudova do 2025. godine smanji za 25%.

Bolesti srca i krvih sudova su svetski ubica broj jedan. Svake godine, od ovih bolesti umre 17,3 miliona ljudi, a do 2030. godine broj umrlih iznosiće 23 miliona. Ali mnoge kardiovaskularne bolesti se mogu sprečiti eliminacijom faktora rizika kao što su upotreba duvana, nepravilna ishrana i nedostatak fizičke aktivnosti.

Od bolesti srca i krvnih sudova tokom 2013. godine u Srbiji je umrlo 53.367 osoba. Bolesti srca i krvnih sudova sa učešćem od 53,2% u svim uzrocima smrti vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. Ishemijske bolesti srca i cerebrovaskularne bolesti zajedno su vodeći uzroci smrtnosti u ovoj grupi oboljenja.

U kardiovaskularne bolesti spadaju reumatska bolest srca koja čini 0,1% svih smrtnih ishoda od KVB, hipertenzivna bolest srca 9,0%, ishemijska bolest srca 18,5%, cerebrovaskularna bolest 24,7%, i ostale bolesti srca i sistema krvotoka 47,7% svih smrtnih ishoda od KVB.

Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom (AKS) vodeći je zdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju. Akutni koronarni sindrom uključuje akutni infarkt miokarda i nestabilnu anginu pektoris. AKS u Srbiji činio je 55,7% svih smrtnih ishoda od ishemijskih bolesti srca u 2013. godini. Infarkt miokarda dijagnostikovan je kod 96,5%, a nestabilna angina pektoris kod 3,5% obolelih.

Prema podacima populacionog registra za AKS, u Srbiji je u 2013. godini sa dijagnozom AKS evidentirano 18.253 slučajeva. Incidencija AKS u Srbiji iznosila je 254.8 na 100.000 stanovnika. Godine 2013. od ovog sindroma u Srbiji je umrlo 5496 osoba. Stopa smrtnosti od AKS u Srbiji iznosila je 76,7 na 100.000 stanovnika.

 

Najznačajniji faktori rizika za pojavu bolesti srca i krvnih sudova su:

Pušenje – izaziva jednu petinu svih kardiovaskularnih bolesti. Pušači imaju dvostruko do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara, u poređenju sa nepušačima. Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16. godine života. Rizik raste sa godinama i viši je kod žena nego kod muškaraca. Ukoliko pušač istovremeno koristi oralna kontraceptivna sredstva, rizik za pojavu infarkta se povećava za čak 20 puta.

Nepravilna ishrana – faktor je rizika sama po sebi, ali je povezana i sa drugim faktorima rizika koji su odgovorni za pojavu bolesti srca i krvnih sudova, a u koje spada gojaznost, šećerna bolest, povišene masnoće u krvi, povišen krvni pritisak. Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna težina i gojaznost u dečijem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života za 3 do 5 puta. U Srbiji je gojaznost prisutna kod 23% odraslog stanovništva uzrasta 20+ (25% odraslih osoba muškog pola i kod 20% odraslih osoba ženskog pola).

Nedovoljna fizička aktivnost – značajno doprinosi starenju krvnih sudova. Odgovorna je za pojavu skoro svakog četvrtog slučaja srčanog udara. Predstavlja i faktor rizika za nastank gojaznosti, šećerne bolesti i povećanog krvnog pritiska. Svakodnevna polučasovna šetnja brzim hodom smanjuje rizik od srčanog udara za 18%, a od moždanog udara za 11%. Bolesti srca i šlog se mogu sprečiti jer su prouzrokovani preventabilnim faktorima rizika. Oni se mogu u velikoj meri sprečiti i kontrolisati usvajanjem zdravih navika kao što su pravilna ishrana, redovno bavljenje fizičkom aktivnošću i ostavljanjem pušenja. Takođe sredina u kojoj živimo može imati veliki uticaj na ljude da naprave zdrave izbore za zdravo srce.

Dr Mica Sarić Tanasković, direktorka Zavoda za javno zdravlje Pančevo podseća da bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzrok obolevanja i umiranja i u našem okrugu.

Na osnovu podataka Zavoda za javno zdravlje Pančevo, u Južnobanatskom okrugu godišnje se registruje 780-970  novih pacijenata koji su imali infarkt miokarda ili nestabilnu anginu pektoris. 

Tokom 2014. godine u Južnobanatskom okrugu 792 pacijenta su obolela od AKS, od čega je registrovano 735 infarkta miokarda i 57 obolelih od nestabilne angine pektoris. Od infarkta miokarda u Južnom Banatu češće obolevaju i umiru muškarci nego žene, kaže Dr Mica Sarić Tanasković. 

Tokom 2014. godine 174 pacijenta su umrla od AKS, od čega je 171 osoba umrla od infarkta miokarda i 3 od nestabilne angine pektoris.

Ove godine Svetski dan srca obeležava se pod sloganom „Zdravi izbori za srce, za sve i svuda” ističući značaj zdravog radnog okruženja i zdravih mesta gde ljudi provode slobodno vreme.

Mogućnost da zdrav izbor bude svima dostupan, putem zajedničkih akcija i uticaja na nacionalne i lokalne donosioce odluka, rezultiraće dobrim zdravljem porodice, zajednice i pojedinca, koji će naučiti da prepoznaju svoj rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova.

 

Aktivnosti koje bi trebalo preduzeti u krugu porodice:

1. Obezbediti pravilnu ishranu

2. Zabraniti pušenje u domaćinstvu

3. Ograničiti gledanje televizije kod kuće

4. Organizovati aktivnost i na otvorenom – vožnju biciklom, šetnju ili rad u bašti.

 

Aktivnosti koje bi trebalo preduzeti u lokalnoj zajednici:

1. Povećanje kvaliteta fizičkog vaspitanja u školama

2. Formiranje bezbednih terena za fizičke aktivnosti

3. Obezbeđivanje pravilne ishrane u školama, bolnicama i radnim organizacijama

4. Zabraniti pušenje u radnim organizacijama, bolnicama i školama

5. Uticaj na lokalne donosioce odluka da lokalne zajednice postanu zdrave zajednice.

 

Svetski dan srca obeležava se 29. septembra 2015. godine organizacijom brojnih aktivnosti članova i partnera Svetske federacije za srce: predavanja, tribine, javne manifestacije, koncerti, sportski događaji...

 

Svetska federacija za srce

Svetska federacija za srce vodi globalnu borbu protiv srčanih bolesti i moždanog udara, sa fokusom na zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje. Ova organizacija  broji više od 200 članica i okuplja medicinske organizacije i fondacije za srce iz više od 100 zemalja, usmeravajući aktivnosti za ostvarenje cilja Svetske zdravstvene organizacije da se za 25 procenata smanje prevremeni smrtni ishodi od bolesti srca i krvnih sudova do 2025. godine.

Zajedničkim naporima možemo pomoći ljudima širom sveta da vode bolji i zdraviji život sa zdravim srcem.

 

Autor:  Pančevo.MOJKraj.rs
Ocenite ovaj članak:
(3 glasova)

Dodaj komentar



Saglasan sam sa pravilima komentarisanja navedenim u uslovima korišćenja!
EUR 0.00 0.00 USD 0.00 0.00 CHF 0.00 0.00 SEK 0.00 0.00