ponedeljak, 23. april 2018.  09:15h
Pročitano 679 puta

Nedelja imunizacije od 23. do 29. aprila

Nedelja imunizacije je godišnji događaj čiji je opšti cilj povećanje obuhvata imunizacijom jačanjem uverenja o potrebi zaštite svakog deteta/osobe od bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom, koji je inicirala SZO u oktobru 2005. godine, a u čije obeležavanje se uključila Srbija od početka.

Nedelja imunizacije je godišnji događaj čiji je opšti cilj povećanje obuhvata imunizacijom jačanjem uverenja o potrebi zaštite svakog deteta/osobe od bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom Nedelja imunizacije je godišnji događaj čiji je opšti cilj povećanje obuhvata imunizacijom jačanjem uverenja o potrebi zaštite svakog deteta/osobe od bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom www.pixabay.com

Obeležavanje ove trinaeste nedelje koordinirana je od strane Regionalne kancelarije SZO za Evropu u saradnji sa zemljama članicama i partnerima u cilju povećanja obuhvata i izgradnji pozitivnih stavova u vezi neophodnosti imunizacije. Imunizacija je rezultat kolektivne odgovornosti. Učinite sve da Vi i članovi Vaše porodice budete pravovremeno i potpuno vakcinisani.

Centar za prevenciju i kontrolu bolesti ZJZ Pančevo, zajedno sa Koordinatorima imunizacije i saradnicima mreže osam Domova zdravlja, dve opšte bolnice, tri specijalne bolnice realizovaće niz timskih aktivnosti kroz reviziju vakcinalnih kartona, odradićemo obilazak koordinatora imunizacije i pružanjem stručnometodološke pomoći svim učesnicima u izvođenju imunizacije, zdravstvenim radnicima, donosiocima odluka i opštoj populaciji i medijima, izgrađenim porukama, doprinti usvajanju znanja i izgradnji pozitivnih stavova ka imunizaciji.

I ove godine tema Nedelja imunizacije, postavljena je na sajtu Zavoda za javno zdravlje.

U 2018. godini navršava se 20 godina od poslednjeg registrovanog autohtonog slučaja dečije paralize izazvanog divljim poliovirusom u Evropskom regionu SZO (Turska 1998.). Sve zemlje regiona stekle su status zemalja bez poliomijelitisa u junu 2002. godine.

Procenjuje se da je oko 1,5 miliona smrtnih ishoda dece uzrasta do 5 godina života sprečeno zahvaljujući primeni vakcine i vitamina A, gde je bilo potrebno.

Pre uvođenja vakcine protiv malih boginja, koja je u primeni skoro 50 godina, procenjuje se da je godišnje umiralo oko 2,6 miliona osoba svake godine.

U 2016. godini je registrovano 89.780 smrtnih ishoda morbila (većinu čine deca ispod 5 godian života), prvi put u istoriji ispod 100.000. Kod jednog deteta od dvadeset obolelih male boginje izazivaju zapaljenje pluća, a od svakih hiljadu dece koja dobiju male boginje, jedno ili dvoje će umreti.

U prethodnoj godini u Evropskom regionu SZO prijavljeno je 21.315 slučajeva morbila, sa 35 smrtnih ishoda, što je četiri puta više u odnosu na 2016. godinu.  Epidemije sa 100 i više slučajeva su registrovane u 15 od 53 zemlje. Najveći broj je registrovan u Rumuniji (5562), Italiji (5006), Ukrajini (4769), Grčkoj (967), Nemačkoj (927), Srbiji (702), Tadžikistanu (649), Francuskoj (540), Ruskoj Federaciji (408), Belgiji (369), V. Britaniji (292), Bugarskoj (168) itd. Do epidemija je došlo zbog pada obuhvata MMR vakcinom u opštoj, specijalnim populacionim grupama, prekidu u snabdevanju vakcinama, nedovoljno osetljivog sistema nadzora.

Od početka epidemije morbila u Rumuniji početkom 2016. godine do kraja marta 2018. godine prijavljeno je 11.036 slučajeva sa 40 smrtnih ishoda (osobe koje su bile imunokompromitovane ili sa nekim komorbiditetom). Bebe ispod godinu dana i mala deca (1-4) su najviše zastupljeni uzrast u obolevanju (2/3 svih slučajeva), a 98% slučajeva je nevakcinisano.

Iako se proces eliminacije morbila kontinuirano sprovodi u zemljama EU, u oblastima sa niskim obuhvatom registruju se epidemije u opštoj populaciji i među zdravstvenim radnicima.

U 1997. godini je bila registrovana poslednja veća epidemija morbila u Republici Srbiji, na teritoriji Kosova i Metohije sa 3948 obolelih (stopa incidencije 42,9/100.000) i 7 smrtnih ishoda. Stopa incidencije nakon 1998. godine kontinuirano beleži trend opadanja sa 7,21 do najniže registrovane vrednosti od 0,03/100 000 u 2005. i 2006. godini, da bi došlo do porasta u 2007. godini zbog epidemije morbila u Vojvodini (2,68/100.000). Nakon ove epidemije, zbog pada obuhvata i nagomilavanja osetljive populacije, registrujemo nove epidemije 2010/2011 (stopa incidencije 4,93/100.000), kao i 2014/2015 godine (stopa incidencije  5,35/100.000). U toku je najveća epidemija morbila u Srbiji, nakon 25 godina, sa prvim smrtnim ishodima posle 20 godina, koja je počela u oktobru 2017. godine i koja sredinom aprila 2018. beleži preko 4600 obolelih, sa 13 smrtnih ishoda.

Od 1995. godine do 2013. godine u Južnobanatskom okrugu se ne registruje ni jedan prijavljen slučaj obolenja od morbila. U 2014. imali smo importovan jedam slučaj morbile u Vršcu.

U 2015. i 2016. godini nije bilo prijavljenih obolelih od morbila dok u 2017. godini na teritoriji Južnobanatskog okruga registrovana su ukupno tri slučaja morbila, dva sa teritorije Pančeva (Omoljica, Kačarevo) i jedan sa teritorije Kovina (Deliblato), a u 2018. godini do 20.04.2018. godini prijavljeno je devet obolelih od morbila osam sa teritorije grada Pančeva, jedan Dolovo i jedan Bavanište (opština Kovin). Svi su ostvarili kontakte sa potvrđenim slučajevima morbila u Beogradu i nisu zabeležni novi slučajevi sumnje/oboljenja među kontaktima obolelih.

Obuhvat imunizacije na teritoriji Južnobanatskog okruga je, osim vakcinacije MMR vakcinom (primovakcinacija MMR-vakcinacija je 89.87%, MMR-revakcinacija u 7. godini  obuhvat je 98.92%), u svim vakcinama preko 95% i na nivou je petogodišnjeg proseka za JBO. Ove godine nismo dostigli obuhvat >95% za MMR vakcinu zbog odbijanja roditelja da se deca vakcinišu MMR vakcinom u DZ Kovin, DZ Pančevo i DZ Vršac (84 prijave sanitarnoj inspekciji), akutne bolesti (201) i politika odlaganja vakcinacije duže od propisanog pravilnikom o imunizaciji.

Dramatičan pad obolevanja od vakcina preventabilnih bolesti dovedi u poziciju neke zarazne bolesti da se one smatraju delom prošlosti u Evropi. Nasuprot tome, blizu milion osoba u Evropskom regionu SZO nije vakcinisano osnovim vakcinama i bolesti koje se mogu prevenirati vakcinacijom kontinuirano izazivaju obolevanje, komplikacije/ sekvele i čak smrtne ishode.

U prethodnim godinama, zemlje Evropskog regiona su suočene sa epidemijama malih boginja, rubele, zaušaka koje se javljaju kod osetljive populacije koja nije vakcinisana ili nije vakcinisana na vreme. Kako zarazne bolesti ne poznaju granice epidemije se šire iz zemlje u zemlju.

Imunizacija mora biti prioritet zbog 7 ključnih razloga:

Imunizacija spašava život, Imunizacija je osnovno pravo, ali nije dostupno svima, Epidemije predstavljaju ozbiljne pretnje, Zarazne bolesti mogu da izazovu smrtni ishod, Zarazne bolesti se mogu kontrolisati i odstraniti, Imunizacija je isplativa javno zdravstvena mera, Deci u zdravstvenim sistemima treba obezbediti bezbednu, efektivnu, dostupnu i efikasnu vakcinu.

Pošto epidemije malih boginja i importovanje divljeg virusa dečije paralize predstavljaju i dalje zajedničke pretnje u oblasti zaraznih bolesti koje se mogu sprečiti imunizacijom za zemlje Evropskog regiona SZO, neophodno je intenzivirati sve aktivnosti predviđene planovima aktivnosti na održavanju statusa održavanja zemlje bez  dečije paralize i eliminacije  malih boginja u Republici Srbiji.

Vakcine su vremenom postale žrtve svoga uspeha, jer se ne “vide“ oboleli od tih bolesti, već samo oni koji nisu imali priliku da obole, jer su vakcinisani.

I dalje je neophodno raditi na osnovnim strategijama prema planu aktivnosti eliminacije morbila: dostizanju i održavanju obuhvata preko 95% vakcinacijom, u svim vakcinama, i time postići održavanje kolektivnog imuniteta populacije protiv zaraznih bolesti kao suštine zajedničkih napora u svim zemljama sveta.

Autor:  Zavod za javno zdravlje Pančevo
Ocenite ovaj članak:
(1 Glas)

Dodaj komentar



Saglasan sam sa pravilima komentarisanja navedenim u uslovima korišćenja!
EUR 0.00 0.00 USD 0.00 0.00 CHF 0.00 0.00 SEK 0.00 0.00