sreda, 1. novembar 2017.  22:39h
Pročitano 525 puta

Dan Zavoda za javno zdravlje: Koliko je štetna preterana upotreba antibiotika

Dan Zavoda za javno zdravlje obeležen je simpozijumom, čija je tema bila „Antimikrobna rezistencija – izazovi i mogućnosti u svakodnevnom radu sa pacijentima”, u maloj sali Gradske uprave.

Dr Ljiljana Lazić, direktorka Zavoda za javno zdravlje Pančevo Dr Ljiljana Lazić, direktorka Zavoda za javno zdravlje Pančevo M.M.

Zavod za zdravstvenu zaštitu kao posebna zdravstvena ustanova osnovan je 1. novembra 1991. godine i u našem gradu se ovaj dan obeležava već 26 puta. Tom prilikom svake godine se biraju aktuelne teme koje su značajne i za zdravstvene radnike, ali i za građane.

Dr Ljiljana Lazić, direktorka Zavoda za javno zdravlje Pančevo kaže da je stručni skup prilika da predstave svoja zapažanja kako se, zašto i koliko antibiotici koriste prekomerno, što dovodi do rezistencije bakterija pa lekovi, kada bi trebalo da nam pomognu, u stvari to ne mogu, jer su ih se bakterije „zasitile”.

Želimo da upozorimo koliko je bitno koristiti antibiotike kontrolisano. To je i preporuka Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za ovu godinu koju je naša zemlja prihvatila, jer je prepoznata potreba za pojačanom kontrolom nad zaraznim bolestima i kontrolom upotrebe antibiotika. Pozvali smo eminentne predavače, mikrobiologe sa Medicinskog fakulteta iz Beograda, ali i naše kolege iz gradskog Zavoda za javno zdravlje i iz pančevačke bolnice da nam prenesu svoja znanja i iskustva iz ove oblasti, kaže prim. dr Ljiljana Lazić, direktorka Zavoda za javno zdravlje.

Tema predavanja dr Ivane Ćirković, profesorke Medicinskog fakulteta u Beogradu „Antimikrobna rezistencija kao globalna pretnja javnom zdravlju” je interesantna ne samo za stručnu već i za opštu javnost.

 

0 prof o antibioticima

 

Sama rezistencija mikroorganizama na antimikrobne lekove najčešće nastaje kao rezultat neracionalne upotrebe antibiotika, ali ne samo u medicini već svakako i u veterini, proizvodnji hrane, poljoprivredi... Upravo zbog toga što je antimikrobna rezistencija odgovorna godišnje za čak 700.000 smrtnih slučajeva u svetu, SZO je 2015. godine izdala globalni akcioni plan za njenu kontrolu, a trenutno je u izradi i naš nacionalni akcioni plan za period 2018 – 2022. godinu koji će pomoći da krenemo u ozbiljnu borbu protiv antimikrobne rezistencije i da njenu stopu u našoj zemlji svedemo na neke rezumne nivoe, objašnjava ona.

Profesorka Ćirković pojašnjava da je antimikrobna rezistencija ustvari rezistencija bakterija koje izazivaju infekcije ljudi, a nastaje kao rezultat upotrebe antibiotika. Mikroorganizmi kao mudri organizmi imaju tu sposobnost da steknu „otpornost” na antibiotike nakon njihove upotrebe, a postoje čak i oni koji su urođeno rezistentni pa je nemoguće lečiti infekcije koje te bakterije i drugi mikroorganizmi izazivaju.

Ona upozorava da, na žalost, ne postoji zamena za antibiotike i ako se nastavi ovim trendom njihove neopravdane i preterane potrošnje i antimikrobne rezistencije, možemo se vratiti u preantibiotsku fazu kada nije bilo antibiotika i kada je smrtnost od infekcija bila jako visoka.

U prvom svetskom ratu više boraca je umrlo od infekcija nego od samog puščanog metka, ističe profesorka Ćirković.

Autor:  M.Manić
Ocenite ovaj članak:
(1 Glas)

Dodaj komentar



Saglasan sam sa pravilima komentarisanja navedenim u uslovima korišćenja!
EUR 119.01 119.73 USD 100.42 101.03 CHF 102.28 102.89 SEK 12.10 12.17

Najnoviji oglasi