četvrtak, 9. mart 2017.  09:59h
Pročitano 344 puta

Danas se obeležava Svetski dan bubrega

Svetski dan bubrega obeležava se na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju (The International Society of Nephrology) i Internacionalnog udruženja Fondacija za bubreg (International Federation of Kidney Foundations) u više od 100 zemalja širom sveta.

Od 2006. godine obeležava se svakog drugog četvrtka u martu. Cilj je podizanje svesti o važnosti bubrega, organa koji ima ključnu ulogu u održavanju života i upoznavanje javnosti da su bolesti bubrega česte, opasne i izlečive. 

Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana bubrega „Bubrezi i gojaznost – zdravi stilovi života za zdrave bubrege” ima za cilj da istakne činjenicu da povećanja znanja i svesnosti o faktorima rizika za nastanak bolesti bubrega kao i promocija zdravih stilova života koja uključuje pre svega pravilnu ishranu i fizičku aktivnost, mogu u značajnoj meri da pomognu u sprečavanju nastanka ovih bolesti.

Procenjuje se da će do 2025. godine 18% muškaraca i preko 21% žena širom sveta biti gojazni, a 6% svih muškaraca i 9% svih žena širom ekstremno gojazni.

Gojaznost povećava rizik za razvoj glavnih faktora rizika hronične bubrežne insuficijencije, kao što su šećerna bolest tipa 2 i povišen krvni pritisak. Takođe, gojaznost sama po sebi dovodi do razvoja hronične bubrežne insuficijencije, kao i terminalne bubrežne insuficijencije(dijaliza) iz razloga što kod gojaznih osoba bubrezi rade više i filtriraju veću količinu krvi nego što je normalno kako bi odgovorili na povećane metaboličke zahteve. Podaci iz literature govore da gojazne osobe imaju dva do sedam puta veću šansu za razvoj terminalne bubrežne insuficijencije(dijaliza) u odnosu na osobe normalne telesne mase, kao i da se napadi akutnog oštećenja bubrega češće javljaju kod gojaznih osoba. 

Glavna funkcija bubrega je izlučivanje toksičnih produkata metabolizma i viška tečnosti iz organizma. Bubrezi su jedan od najvitalnih organa u organizmu. Oni svakodnevno filtriraju oko 200 litara krvi u organizmu kako bi eliminisali štetne materije iz organizma.

Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja različitog uzroka, toka, kliničke slike i prognoze

Hronična bubrežna insuficijencija nekoliko puta povećava rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, šećerne bolesti, povišenog pritiska, završnog stadijuma bubrežne bolesti (uremije) i prerane smrti (pre 65. godine života). Hronična bolest bubrega je ozbiljno oboljenje koje zbog značajnih troškova lečenja, lošijeg kvaliteta života, skraćenog radnog i životnog veka obolelih predstavlja značajan javnozdravstveni problem. Hronične bolesti bubrega čine skoro trećinu bolnički lečenih osoba i čak 84% smrtnih ishoda od svih bolesti bubrega.

U proseku oko 1 od 10 osoba ima neki stepen hronične bubrežne insuficijencije. Ova bolest se može razviti u bilo kom uzrastu, ali je rizik veći sa povećanjem godina starosti.

Bez obzira na godine starosti, jednostavne preventivne mere mogu da uspore napredovanje bolesti bubrega, spreče komplikacije i poboljšaju kvalitet života.

U stadijumu terminalne bubrežne insuficijencije (otkazivanja funkcije bubrega) sprovodi se dijaliza ili se transplantira bubreg. Transplantacija bubrega zasniva se na presađivanju organa, koji se mogu dobiti od živih ili umrlih osoba. 

U Pančevu broj dijaliza je 18.840, podaci od prošle godine.

Neophodno je više informisati građane o značaju donacije organa. Doniranje organa znak je humanosti, solidarnosti i plemenitosti kojim jedna osoba iskazuje svoju želju i nameru da nakon smrti donira bilo koji deo tela radi presađivanja/transplantacije, kako bi se pomoglo teškim bolesnicima.

U Srbiji se transplantacije bubrega obavljaju u pet zdravstvenih ustanova. Bolesti bubrega moguće je na vreme dijagnostikovati. Pregledom uzorka mokraće, krvi i krvnog pritiska mogu se otkriti rani znaci bubrežne bolesti.

Osam zlatnih pravila za smanjenje rizika za razvoj bolesti bubrega:

1. Budite fizički aktivni!
2. Redovno kontrolišite nivo šećera u krvi!
3. Kontrolišite krvni pritisak!
4. Hranite se pravilno i održavajte normalnu telesnu težinu!
5. Uzimajte dovoljne količine tečnosti!
6. Prestanite da pušite!
7. Ne uzimajte lekove koji nisu propisani receptima!
8. Redovno kontrolišite bubrege ukoliko imate jedan ili više faktora rizika!

Proverite svoj rizik za bolesti bubrega:

• Imate li povišeni krvni pritisak?
• Imate li šećernu bolest?
• Imate li prekomernu telesnu težinu?
• Imate li više od 65 godina?
• Da li je bilo bolesti bubrega u vašoj porodici?
• Da li ste malokrvni?

Ako imate jedan ili više potvrdnih odgovora, javite se izabranom lekaru.

Autor:  Pančevo.MOJKraj.rs
Ocenite ovaj članak:
(1 Glas)

Dodaj komentar



Saglasan sam sa pravilima komentarisanja navedenim u uslovima korišćenja!
EUR 118.12 118.83 USD 100.03 100.63 CHF 100.74 101.35 SEK 11.92 12.00

Najnoviji oglasi