Taj 24. mart 1999. godine, je dan kada je definitivno umrlo međunarodno pravo. Mimo svih i svetskih normi i svetske prakse, mimo odluke Saveta bezbednosti i Ujedinjenih nacija, na pravdi Boga, bombardovalo nas je desetine najvećih i najrazvijenijih zemalja sveta. Mi i danas posle 24. godine osećamo posedice.
Nelegalna NATO agresija na SR Jugoslaviju, započeta je 24. marta 1999. godine u 20.05 časova i trajala je do 10.06.1999. i potpisivanja Кumanovskog sporazuma.
Mete vazdušnih udara bili su mostovi, kasarne, fabrike, škole, obdaništa, rafinerije, medijske kuće, stambene četvrti, energetska infrastruktura, pa čak i putnički vozovi. Agresija je trajala nepekidno 78 dana i noći.
Tokom 78 dana bombardovanja bačeno je 22.000 tona projektila, 15 tona osiromašenog uranijuma, razorene su škole, vrtići, mostovi, zdravstvene ustanove, razrušeno 25.000 stambenih objekata. U vazdušnim napadima na goloruk narod koji je 78 dana sa zebnjom gledao u nebesa, ranjeno je 6.000 civila. Ubijeno je 2.500 građana Srbije, među kojima je 79 dece.
Procene štete od bombardovanja kreću se od 30 do 100 milijardi američkih dolara.
Nikada nećemo dozvoliti da se zaborave naša deca: trogodišnja Milica Rakić, dvogodišnji Marko Simić, jedanaestomesečna Bojana Tošović, šestogodišnji Branimir Stanijanović, sedmogodišnji Ivan Ivančić, trogodišnji Marko Ivanović i još desetine mališana.
NATO snage su prilikom agresije koristile kasetnu municiju i municiju sa osiromašenim uranijumom, koje su zabranjene po Ženevskoj konvenciji. Od neeksplodiranih kasetnih bombi ginuli su ljudi i posle agresije – do 2006. godine poginulo šestoro ljudi.
Na našu zemlju, bačeno je 15 tona osiromašenog uranijuma, što je količina dovoljna za pravljenje 170 atomskih bombi! Dve decenije kasnije kao posledicu imamo dvostruku veću stopu pedijatrijske onkologije od evropskog proseka, odnosno naša deca imaju dvostruko veću stopu oboljevanja od raka u odnosu na ostatak Evrope!
24 godina kasnije, nakon 24 bombardovanja Pančeva, Pančevci i dalje pamte poginule, sravnjene fabrike i najveću ekološku katastrofu u Srbiji.
Tokom 78 dana bombardovanja Pančevo je gađano 24 puta sa oko 600 projektila. Već u prvim minutima bombardovanja naše zemlje građane su fabrika aviona "Utva", vojna baza u okolini Kačareva i kasarna „5000”. Narednih dana su bombardovane sve fabrike južne poslovne zone: Rafinerija nafte, Petrohemija i Azotara. Bombardovanje ovih fabrika se ponovilo više puta u toku 78 dana uz brojne civilne žrtve.
U ranu zoru, 4. aprila, bombe su pale na pogon „Energana” u Rafineriji nafte Pančevo i tom prilikom su poginuli radnici ove fabrike – Dejan Bojković, Dušan Bogosavljev i Mirko Dmitrović. Sedam dana kasnije gađana su i skladišna postrojenja Rafinerije. U jutarnjim satima, 1. juna 1999, u blizini Starčeva, poginuli su pripadnici oružanih snaga general pukovnik Vojske Jugoslavije pilot Ljubiša Veličković, pukovnik Božidar Pejčić i major Svetomir Trifunović.
18.04.1999. će ostati upamćen kao dan kada je nakon bombardovanja ovih fabrika zabeleženo najveće zagađenje vazduha koje je iznosilo 10000 puta od dozvoljenog.
Nikada nisu tačno utvrđene ekološka i materijalna šteta.
Gradski odbor Srpske napredne stranke Pančevo, podseća da se svakog dana moramo sećati i naših heroja rodoljuba, naših vojnika, policajaca i dobrovoljaca, koji su položili svoje živote za svoj narod i svoju državu.
Da se nikada ne zaboravi!
Gradski odbor SRPSKE NAPREDNE STRANKE PANČEVO
