sreda, 8. novembar 2017.  19:50h
Pročitano 365 puta

Jović: Tambura je naš tradicionalni instrument

Profesor Mihajlo Jović dobitnik je Novembarske nagrade za doprinos u oblasti obrazovanja i pedagoškog rada kojim se bavi od 1987. godine.

Iako je dobitnik brojnih nagrada, profesor Mihajlo Jović, za Novembarsku kaže da mu je najznačajnija Iako je dobitnik brojnih nagrada, profesor Mihajlo Jović, za Novembarsku kaže da mu je najznačajnija M.M.

Od 1997. je zaposlen u Muzičkoj školi „Jovan Bandur” gde predaje gitaru, mandolinu, tamburu, kamernu muziku i vodi tamburaške orkestre. Pre nego što je počeo da radi u „Banduru”, bio je profesor u srednjoj vojnoj Muzičkoj školi u Beogradu. Osnivač je klase tambure u Muzičkoj školi „Josif Marinković” u Vršcu. Tokom dosadašnjeg rada sa učenicima osvojio je više od četiri stotine nagrada na mnogim takmičenjima, kao što su Republičko, sa kojeg njegovi učenici često dolaze kao laureati, i međunarodno takmičenje „Davorin Jenko” u Beogradu, na kojem je mandolinski septet „Sentimento” 2008. godine osvojio laureat.

Grad Pančevo je 2011. godine Mihajla Jovića proglasio za profesora godine. Dobitnik je tri specijalne nagrade za uspehe u pedagogiji od pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu ( 2012, 2014, 2016 ). Do sada je objavijo udžbenike za „Tamburu A prim” i „Tamburu E prim”, a sa pokojnim kolegom Nenadom Gužvićem objavio je još tri udžbenika – „Tremolo”, „Mandolina” i „Muzičko didaktičke igre sa reedukacijom psihomotorike”. Svi udžbenici su odobreni od strane Ministarstva prosvete. Od 2014. uspešno vodi tamburaški orkestar u kulturno umetničkom društvu „Stanko Paunović” iz Pančeva, osnivač je Tamburaškog orkestra Pančeva, sa kojim je snimio CD „Srpski pesnici romantičari u starogradskoj muzici”, a od 2014. godine je umetnički rukovodilac tamburaškog orkestra Nacionalnog ansambla „Kolo”.

Deo njegovih učenika nastavio je profesionalno da se bavi muzikom, a neki su postali pravnici, lekari, advokati, ali je profesor ostao u kontaktu sa svojim đacima i voli kad čuje vesti o njima.

Mislim da je zadatak nas koji radimo u Muzičkoj školi i da obrazujemo dobru publiku koja će slušati koncerte kako klasične, tako i druge muzike koja ima umetničku vrednost. Ostao sam u kontaktu s učenicima i često čujem vesti o njima. Jako malo njih koji završe muzičku školu postanu profesionalci. Ogromna je selekcija. Kroz školu prođe po 500, 600 učenika da bi jedan postao profesionalac. Mnogi od njih se odlučuju da upišu neke druge fakultete.

Tamburaški orkestar Pančeva osnovao je 2014. godine i snimili su disk „Srpski pesnici romantičari u starogradskoj muzici”.

Taj orkestar sarađuje i sa nacionalnim ansamblom „Kolo” a većina njih svira u tamburaškom orkestru KUD-a „Stanko Paunović”. Osnivanje Tamburaškog orkestra Pančeva ima za cilj da sačuva našu tradiciju i da gaji umetničku muziku. Veliki broj tamburaša izašao je iz ove škole, neki su završili i akademije, pa postoji vrlo „zdrav“ i jak potencijal da orkestar profesionalno zvuči, što smo i dokazali na našim koncertima i na nastupima. Tema „Srpski pesnici romantičari u starogradskoj muzici” je vrlo interesantna zato što mnogo ljudi sluša te pesme, a ne znaju čije su, ne znaju da su ih pisali Velimir Rajić, Milorad Mitrović, Branko, Đura, Zmaj, Petar Preradović, Prota Vasa Živković... Mnogi od njih su živeli i radili u Pančevu, tako da je to bio povod da snimimo CD sa tom temom.

Od 2013. godine vodi Tamburaški orkestar „Neven” za učenike osnovne škole, a prošle godine je oformio i srednjoškolski orkestar. Oba su veoma uspešna i osvajaju značajne nagrade.

Tamburaški orkestar „Neven” sam zatekao u veoma lošem stanju – svega nekoliko učenika je bilo tada u njemu, a sad ih ima više od trideset. Osvajao je prve nagrade na festivalima muzičkih škola, od pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu je dobio priznanje kao najuspešniji orkestar u Vojvodini, nastupao je na republičkom takmičenju... Iz njega je ’izašlo’ dosta momaka koji sad sviraju sa mnom, nastupaju u Tamburaškom orkestru Pančeva, u Paunoviću, a sviraju i u „Kolu”, a to je kao da igraju u reprezentaciji. Prošle godine sam oformio i srednjoškolski orkestar, koji je na republičkom takmičenju osvojio prvu nagradu. Konkurencija je bila ogromna, tako da u toj kategoriji biti najbolji je zaista ogroman uspeh.

Profesor Jović tamburu od zaborava čuva i pisanjem udžbenika.

Zalažem se da se tambura sačuva kao naš tradicionalni instrument. Gde god da odete u svetu, ješćete tamo njihovu hranu, videti njihove kuće, način života, slušati njihovu muziku... Svojim učenicima kažem ’Da je Džimi Hendriks živeo u Banatu, verovatno bi bio tamburaš’, a on je živeo u Americi i postao je bluz majstor, posle je svirao rok... Jako je bitno sačuvati to šta si i odakle si. Tambura je naš tradicionalni instrument koji je deo ovog podneblja gde mi živimo. Sloveni su uvek sa sobom imali neki trzački ili duvački instrument, tako da nagađanja o tome da je tambura došla iz Turske nije tačna. Tambura je kao instrument deo Banata, Vojvodine, pa i Srbije, svira se na ovom podneblju.

Iako je dobitnik brojnih nagrada, za Novembarsku kaže da mu je najznačajnija.

Od velikih mojih pedagoških nagrada – 2011. sam bio profesor godine, imam tri priznanja, doplome, nagrade od pokrajinskog sekretarijata, ali ovo je za mene svakako najznačajnija i mislim da je ona ustvari odraz kontinuiteta mog rada. Kao mlađi sam prisustvovao dodelama, nekada oktobarske a sada je novembarska nagrada, i dobijali su je vrlo značajni ljudi kao ogromno priznanje, tako da sam eto možda i ja sad postao jedan od njih, ali u svakom slučaju mi jako puno znači. Po mom mišljenju, to je neka kruna dosadašnjeg rada. Ja ipak živim i radim u ovom gradu, nastupam ovde i poznajem puno ljudi, tako da mi je zaista jako drago i zaista sam dirnut što sam dobio ovu nagradu.

Autor:  M.Manić
Ocenite ovaj članak:
(4 glasova)

Dodaj komentar



Saglasan sam sa pravilima komentarisanja navedenim u uslovima korišćenja!
EUR 119.01 119.73 USD 100.42 101.03 CHF 102.28 102.89 SEK 12.10 12.17

Najnoviji oglasi