Teodora Smoljan, odgovorna je urednica nedeljnika “Libertatea”, jedinog nedeljnika na rumunskom jeziku.

U intervjuu za Komšijske novosti ona govori o ulozi ovog nedeljnika u informisanju građana rumunske manjine u Srbiji, o njegovoj koncepciji, o prelasku na internet… 

S obzirom na to da smo okruženi velikim brojem medija, koja je, po Vama, uloga nedeljnika „Libertatea” i njegovo mesto u informisanju građana rumunske manjine u Srbiji? 

Nedeljnik „Libertatea” već 72 godine predstavlja jedini štampani medij na rumunskom jeziku u Srbiji i ima značajnu ulogu u obezbeđivanju i ostvarivanju prava na informisanje i izražavanje na maternjem jeziku. Imajući u vidu to da spada u manjinske medije, za sada nismo ugroženi privatizacijom, jer nam je Nacionalni savet Rumunske nacionalne manjine osnivač. Njegova uloga je utoliko bitnija i značajnija, ako sagldeamo stvari i iz drugog ugla, jer nedeljnik pored svog osnovnog cilja - da informiše, doprinosi očuvanju jezika, promoviše književno stvaralaštvo i rumunske vrednosti. Ne smemo zaboraviti ni brojne aktivnosti, iz raznih oblasti, kao što su brojni kulturno-literarni konkursi, okrugli stolovi i skupovi, izložbe i razne kulturne i sportske manifestacije. Neke od najvažnijih su tradicionalna manifestacija Jedna izdavačka godina u jednom danu, ali i popularno sportsko takmičenje Kup Libertatea, koji je ove godine organizovan 58 put. One su bitno uticale da nedeljnik postane tradicija u brojnim rumunskim porodicama.  

Pored školovanja dece na maternjem jeziku i kulturnih aktivnosti u okviru institucija i udruženja građana, ”Libertatea” ima značajnu ulogu i u očuvanju jezika i kulture rumunske zajednice u Srbiji.

Tako je. Kultura predstavlja značajan segment svakog naroda, pa i Rumuna. Kultura i kulturne aktivnosti nas definišu, iz tog razloga veoma su nam značajne knjige i publikacije, kao i sve ono što je vezano za umetnost, stvaralaštvo. Trudimo se da sadržajem ukažemo čitaocima na prave vrednosti. Naši filmovi, pozorišne predstave, tradicionalna muzika, sve ono što se umetnošću zove, su biseri koji ukazuju na raznolikost i kompleksnost našeg kulturnog života. Stoga je za svaku nacionalnu manjinu, pa i rumunsku, veoma važno da postoji ovakav medij, u kojem će se promovisati nacionalni identitet Rumuna, kulturna baštinu i sve ono što nas predstavlja.

Koja je koncepcija „Libertatee“ i šta je određuje? 

Tematski, sadržaj je veoma bogat, uravnotežen i obraća se široj publici, različitog uzrasta. Koncipiran je da zadovoljava potrebe različite čitalačke publike, a list se u toku svih ovih godina prilagođavao vremenima u kojima je izlazio. Kao najvažnija publikacija Novinsko-izavačke ustanove „Libertatea”, svih ovih godina, svojim sadržajem i aktivnostima, kojih nije bilo malo za svih ovih sedam decenija postojanja, nedeljnik „Libertatea” je bio i ostao neizostavni svedok Rumuna iz Srbije.
Kroz svojih 52 broja u toku jedne kalendarske godine, on predstavlja sliku rumunske zajednice u Srbiji, a svojim sadržajem, kroz svoje 24 strane, uz najnovije vesti, intervjue i zanimljive priče o životu i aktivnostima Rumuna iz Srbije, donosi tekstove o poljoprivredi, sportu, zdravlju. Periodično, uvodeći nove rubrike, pokušavamo da ukažemo na određene probleme sa kojima se svakodnevno suočavamo. Koncepcija je određena, u većoj meri, dešavanjima iz naše zajednice, ali i mnogo šire. Nedeljnik se distribuira preko pretplate u Vojvodini i Istočnoj Srbiji, Rumuniji, Francuskoj, Švedskoj, Nemačkoj S.A.D. i Kanadi. Trenutno imamo 2.500 pretplatnika.

Prelazak lista na elektronski format je počeo pre nekoliko godina. Da li to znači da se bliži kraj štampanom izdanju?

Mislim da mi, kao manjinski mediji, još uvek nismo ugroženi digitalizacijom, jer za sada naša čitalačka publika je navikla da svake subote drži u rukama svoje omiljene novine. Mada, generacija koja tek dolazi, priviknuta na tablet i čitanje sa telefona, primorava nas da se u što kraćem roku preorijentišemo na elektronski format. Sajt www.libertatea.rs koji postoji već više godina, ove godine je restrukturisan i trudimo se da i putem elektronskog formata promovišemo štampano izdanje. Na našem sajtu čitaoci neće moći da čitaju celokupne tekstove i reportaže, već samo polovično. Nadamo se da ćemo uspeti da početkom 2018. godine privedemo kraju izradu sajta, kako bi naša publika i preko ovog formata mogla da se informiše o svim dešavanjima vezanim za rumunsku nacionalnu manjinu. Treba napomenuti da je i naša izavačka ustanova učestvovala u projektu UNS-a, nekoliko naših mladih novinara pohađali su UNS-ovu školu veb novinarstva.

Da li država kroz donošenje novih zakona i strategija može i treba nešto da promeni u odnosu prema medijima nacionalnih manjina?

Sigurno je da će donošenje novih zakona i strategija uticati, u manjoj ili većoj meri, ali mislim da neće doći do radikalnih promena, bar kada je reč o manjinskim medijima. Donošenje novih zakona trebalo bi da ispuni svoju osnovnu namenu – a to je uspostavljanje jasnih pravila iz oblasti javnog informisanja, u kojoj neće biti diskriminacije. Do sada, čini se da u procesu donošenja novih medijskih zakona nije posvećeno mnogo pažnje manjinskom informisanju. Sa jedne strane, za sada je dobro da su manjinski mediji preskočili projektno finansiranje, ali sa druge strane, sredstva koja se izdvajaju iz budžeta države za finansiranje informisanja na manjinskim jezicima su toliko mizerna, da je žalosno i raspravljati o tome.
Mislim da je problem što se izgubilo odgovorno novinarstvo. I u dnevnom i u istraživačkom novinarstvu morate da budete odgovorni za svaku informaciju koju objavljujete. Novinari imaju ogromnu odgovornost. Često nisu svesni da je nečiji život u njihovim rukama. Ne možete da objavite nešto polovično o nekome i da ostane tako u istoriji. Naravno da može i da treba da se promeni dosta stvari, pitanje je koliko je vlast zainteresovana da se posveti manjinama, čiji se broj drastično smanjuje iz godine u godinu. Treba pronaći najbolja rešenja za mnoga ključna medijska pitanja, među njih spada i čitav korpus nejasnoća u sferi manjinskog informisanja. Takođe, treba pronaći model za dugoročnu održivost manjinskih i višejezičnih medija i profesionalni razvoj, zatim preduprediti brojne probleme vezane za privatizaciju medija, kao i ustanoviti jasnija pravila vezana za konkursno sufinansiranje javnog interesa u sferi javnog informisanja.