četvrtak, 15. jun 2017.  23:34h
Pročitano 2618 puta

Predstavljena knjiga "Rumunski putnici u Srbiji"

Knjiga “Rumunski putnici u Srbiji” istoričara dr Mirče Marana večeras je predstavljena u Beogradu u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka.

Osim autora dr Mirče Marana, o knjizi su govorili dr Biljana Sikimić, Balkanološki institut SANU; dr Ljubodrag P. Ristić, Balkanološki institut SANU; dr Ivana Spasović, Arhiv SANU kao recenzentkinja, dok je dr Aleksandra Đurić Milovanović, Balkanološki institut SANU bila moderatorka Osim autora dr Mirče Marana, o knjizi su govorili dr Biljana Sikimić, Balkanološki institut SANU; dr Ljubodrag P. Ristić, Balkanološki institut SANU; dr Ivana Spasović, Arhiv SANU kao recenzentkinja, dok je dr Aleksandra Đurić Milovanović, Balkanološki institut SANU bila moderatorka Pančevo.MOJKraj.rs

Osim autora, o knjizi su govorili dr Biljana Sikimić, Balkanološki institut SANU; dr Ljubodrag P. Ristić, Balkanološki institut SANU; dr Ivana Spasović, Arhiv SANU kao recenzentkinja, dok je dr Aleksandra Đurić Milovanović, Balkanološki institut SANU bila moderatorka.

Posetioci promocije knjige imali su priliku da saznaju kako su govorili rumunski putopisci o Srbiji iz XIX i sa početka XX veka, pod kojim okolnostima su ti putopisi nastali, zašto su ih pisali ne samo putopisci, već i istoričari, revolucionari.  

Srbiju su od davnina posećivali strani putnici, bilo da su dolazili sa Zapada i uputili se prema Konstantinopolju ili drugim destinacijama na Levantu, ili su plovili Dunavom i usput opisivali naselja i stanovništvo sa obale ove velike reke, prestonicu Beograd, Smederevsku tvrđavu, Adu Kale. Bilo je, svakako, i putnika sa Orijenta koji su prolazili kroz naše zemlje. Sasvim je prirodno da je veliki broj takvih putnika dolazio iz Srbiji susednih zemalja, zbog same geografske blizine, sa ciljem obavljanja raznih poslova, susretanja sa drugim ljudima, kao posledica nasilnog proterivanja iz matične zemlje itd, objašnjava u uvodnim napomenama knjige dr Mirča Maran.

Maran ističe da, i pored prisne saradnje Srbije i Rumunije, srpskoj i rumunskoj istoriografiji nedostaju radovi jednih o drugima. Na promociji smo mogli čuti da mu je najteže bilo da prevede s rumunskog na srpski putopise Nikolasa Jorge, ali da mu je tokom rada najdraži postao Teodor Filipesku, jer je pripremajući knjigu otkrio da je on iz naših krajeva, rodom iz Glogonja. Na predstavljanju knjige bili su prisutni i potomci Filipeskua.

Osim ove dvojice putopisaca, u knjizi su predstavljeni još i Nikolae Balčesku i biciklista Gergel koji su više puta boravili u Srbiji.

 

IMG 20170615 190756

 

Za Pančevce će biti zanimljivo da pročitaju kako su ova četvorica rumunskih putopisaca doživeli Pančevo krajem 19. i početkom 20. veka i kako su o našem gradu iz tog vremena pisali.

Dr Ivana Spasović, istoričarka iz Arhiva SANU, koja je bila jedan od recenzenata ove knjige smatra da putopisi kao izvor zavređuju posebnu pažnju. 

Njihov široki pogled, često i književna vrednost, istoriju oplemenjuju kao malo koji drugi pristup. A izbor putopisaca odabranih za dočaravanje rumunskog pogleda na Srbiju pojačava utisak o važnosti ovog dela. Naime, reč je o četvorici znamenitih naučnika, politički aktivnih u burnim vremenima, napominje dr Ivana B. Spasović, istoričar iz Arhiva SANU.

 

naslovna knjige

 

Rumunski kulturni institut iz Bukurešta (Institutul Cultural Român) je podržao istraživački deo rada na knjizi "Rumunski putnici u Srbiji", a izdavač je Centar za banatske studije, u saradnji sa Istorijskim arhivom Pančeva

Predstavljanje knjige organizovali su Centar za banatske studije i Zavod za proučavanje kulturnog razvitka.

Autor:  Pančevo.MOJKraj.rs
Ocenite ovaj članak:
(3 glasova)

Dodaj komentar



Saglasan sam sa pravilima komentarisanja navedenim u uslovima korišćenja!
EUR 0.00 0.00 USD 0.00 0.00 CHF 0.00 0.00 SEK 0.00 0.00