ponedeljak, 12. jun 2017.  07:16h
Pročitano 758 puta

„Classic fest” – sedmo veličanstveno izdanje

Večeras je Beograd bio onaj malo veći grad koji se nalazi na obodu Pančeva, rekao je nakon završnog koncerta manifestacije „Classic fest” direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac.

Koncertom „Zaboravljena dela velikih majstora” počela je ovogodišnja manifestacija posvećena klasičnoj muzici u petak, 9. juna, u crkvi Sv. Karla Boromejskog u Pančevu Koncertom „Zaboravljena dela velikih majstora” počela je ovogodišnja manifestacija posvećena klasičnoj muzici u petak, 9. juna, u crkvi Sv. Karla Boromejskog u Pančevu A.Stojković

Verujemo da bi tako razmišljao da je bio u prilici da prisustvuje programima i prethodnih dana festivala.

Međunarodni festival klasične kamerne muzike „Classic fest” trajao je od petka do nedelje, od 9. do 11. juna. U tom periodu brojni ljubitelji klasične muzike uživali su slušajući četiri koncerta na različitim lokacijama u gradu, pažljivo odabranim za svaki nastup. Organizatori festivala su Kulturni centar Pančeva i Balkanska kamerna akademija, umetnički direktor i osnivač je Ognjen Popović, a aranžmane je uradio Konstantin Blagojević.

Festival su pomogli Ministarstvo kulture i informisanja i Grad Pančevo.

Mislimo da je ovo vrlo važna manifestacija u našem gradu, s obzirom da se neguje jedan lep umetnički izraz, da se neguje umetnička muzika i razvija ljubav prema njoj kao dragulju kompletnog muzičkog stvaralaštva, kaže Nemanja Rotar, gradski većnik zadužen za kulturu. 

Zaboravljena dela velikih majstora 

Koncertom „Zaboravljena dela velikih majstora” počela je ovogodišnja manifestacija posvećena klasičnoj muzici u petak, 9. juna, u crkvi Sv. Karla Boromejskog u Pančevu. Članovi Balkanske kamerne akademije – Srđan Sretenović (violončelo), Slobodan Gerić (kontrabas), Milena Lipovšek (flauta), Ognjen Popović (klarinet), Boštjan Lipovšek i Višnja Jović (horne) i Nenad Janković (fagot) – zaslužni su što su, gotovo sigurno, odabrana dela Verdija, Nilsena, fon Vintera i Buzonija izvedena prvi put u Srbiji, a mnoga od njih se retko čuju i u gradovima Evrope.

Nikad se ne zna u kojim uglovima i ispod kojih ormana se „kriju” zaista fantastična dela. Zanima me istraživački rad i mislim da je veoma zanimljiv i da je klasična muzika nepresušan izvor. Danas je olakšica i to što postoji internet, pa mogu da dođem do raznih izvora. Mislim da je klasična muzika toliko bogata i da mnogo toga još ima da se odsvira, da nikada neće biti do kraja otkrivena. Pa čak i dela Mocarta, koji je možda najpoznatiji kompozitor, nisu do kraja otkrivena. Svaki put se pojavi u nekom dvorcu ili u nekoj kući slučajno neki parčić njegovog zapisa, objašnjava Popović.

Klavirski duo četvororučno 

Sledećeg dana nastupile su sestre Lidija i Sanja Bizijak u Svetosavskom domu. Klavirski duo „Bizijak” četvororučno je vratio note u ovaj prostor, koji je godinama u nazad bio tih i gotovo napušten.

 

Drugi dan2757

Na slici: sestre Bizijak u Studentskom domu u Pančevu - foto: A.Stojković

 

Publika je to veče slušala dela Mocarta, Šuberta i Ravela. Sestre Bizijak su poreklom iz Beograda gde su i završile studije. Konzeervatorijum su pohađale u Parizu, u klasi profesora Žaka Ruvijea. Do sada su imale brojne zapažene nastupe, kako samostalne, tako i sa orkestrima širom Evrope. 

Klasika uz pivo 

Mnogi naši sugrađani opredelili su se da nedeljnu jutarnju kafu popiju uz koncert „Klasika uz pivo”, koji je izveo ansambl „BC Brass” 11. juna u dvorištu Stare Vajfertove pivare.

Repertoar je bio raznovrstan. Svirali su od strogo klasične do nešto novije i komercijalnije muzike. Trube, tuba, horna i trombon prijali su i slučajnim prolaznicima. Može se reći da je ovo odličan način približavanja „ozbiljne muzike” i onima koji je ne slušaju baš često.

Za klasiku kažu da je ozbiljna muzika, a daleko je od ozbiljne. Ona može da bude i neozbiljna, duhovita, lucidna, vrcava. I „prava” klasika može da bude takva, a da ne govorimo o stilovima koji su iz dvadesetog veka, ili onim komercijalnijim. Dužnost muzičara je da ovoj državi kažu da kultura može i mora da egzistira i da ona nije samo za bogate i učene, nego i za običan narod, jer ona uzdiže, kaže Mladen Đorđević, koji svira trubu. 

Movie classics 

U Pančevu retko nastupaju orkestri koji broje puno ljudi. Tridesetak muzičara izvelo je čuvene filmske numere u nedelju, 11. juna, u dvorištu Narodnog muzeja. Sjajna izvedba hitova iz kinematografskih ostvarenja kao što su „Sedam veličanstvenih”, „Kum”, „Prljavi ples”, „Šindlerova lista” učinili su da publika gotovo ni ne oseti ujede komaraca, koji su bili daleko brojniji od izvođača na sceni.

 

0 ivan tasovac

Na slici: Ivan Tasovac, direktor Beogradske filharmonije - foto: A.Stojković

 

Ovo je jedini festival u kome u teškom ratu između komaraca i muzike pobeđuje muzika u svakom trenutku. Večeras smo prisustvovali potpuno jedinstvenom događaju – muzičari su nam bez dirigenta, potpuno samostalno, vraćali ne samo muziku, nego i naše emocije. Setili smo se sa kime smo gledali sve ove filmove, sa kime smo stajali u redu za karte... Bilo je potpuno fenomenalno, ističe pijanista Ivan Tasovac, direktor Beogradske filharmonije.

Svojim prisutvom događaj je uveličao i profesor Zoran Simijanović, poznati kompozitor filmske muzike.

Autor:  M.Manić
Ocenite ovaj članak:
(6 glasova)

Dodaj komentar



Saglasan sam sa pravilima komentarisanja navedenim u uslovima korišćenja!
EUR 0.00 0.00 USD 0.00 0.00 CHF 0.00 0.00 SEK 0.00 0.00