Knjigu je prošle godine objavio Savez Srba u Rumuniji, sa sedištem u Temišvaru.
O Antologiji su, pored autora, govorili urednici „Libertatee“ Teodora Smoljan i Valetin Mik koji su ukazali na značaj prvog ovakvog dela na srpskom jeziku, kojim se čitalačkoj publici u Srbiji približava riznica mudrosti i humora više od osamdeset istaknutih rumunskih stvaralaca.
Smoljan je naglasila da je „Antologija svojevrsni duhovni i kulturni most koji povezuje dva bliska naroda, koji se, međutim, na planu humora i satire, a posebno aforistike, nisu dovoljno poznavali, te se sada to bitno menja nabolje“.
Ako mogu da uporedim aforizam sa grumenom zlata, onda je trud autora Aleksandra Čotrića uložen u stvaranje ovog dela, pravi rudarski posao. On je uspeo da iz tona i tona mukotrpno iskopane kamene rude rumunskog humora izvuče i svetu daruje samo najsjajnije uzorke, rekao je na Valentin Mik.
Prevodilac i priređivač Antologije Pančevac Aleksandar Čotrić konstatovao je da „Srbe i Rumune, pored saradnje u prošlosti i sadašnjosti na planu diplomatije, politike, dinastičkih veza, privrede, energetike, saobraćaja i religije, povezuje i sklonost ka humoru, što je bio način za lakše preživljavanje u teškim vremenima“.
Iz toga su se nastale i slične aforističke škole koje po brojnosti autora i sadržajnosti napisanih aforizama pripadaju samom evropskom vrhu, precizirao je Čotrić.
On je publici rekao da se „u Antologiji nalaze misli svetski poznatih i priznatih rumunskih autora, poput Emila Siorana, Ežena Joneska, Mirče Elijadea, Mihaja Emineskua i Nikite Staneskua, kao i duhoviti i kritički intonirani aforizmi savremenih autora – Valerijua Butuleskua, Dorela Šora, Nikolaja Petreskua Redija, Oktava Biberea, Đirela Barbua, uključujući i srpsko-rumunske pisce iz Temišvara Gorana Mrakića, Gorana Miškovića i Jadrana Klanicu i rumunsko-srpske pisce iz Uzdina Florina Carana i Vasilea Barbua.
