utorak, 4. avgust 2020.  02:23h
Pročitano 961 puta

Milenkov: pravovremena digitalizacija u Zavodu za zaštitu spomenika kulture olakšala rad u ovoj godini

Zavod za zaštitu spomenika kulture u Pančevu jedna je od ustanova čiji je rad u velikoj meri digitalizovan, te je pandemija virusa korona neznatno usporila, ali uglavnom nije uticala na rad ove ustanove. Vrlo lako su se reorganizovali i adaptirali na rad u novim uslovima.

Grozdana Milenkov, v.d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Pančevu Grozdana Milenkov, v.d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Pančevu S.M.

Grozdana Milenkov, v.d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Pančevo u intervjuu za Starčevačke novine govorila je i o aktuelnim projektima, obnovi Preobraženske crkve u Pančevu, ali i izdavačkoj delatnosti ove ustanove.

Pandemija virusa korona je i dalje tu. Kako se ona odražava na rad Zavoda, a posebno kako se na rad odrazio period vanrednog stanja?

Situacija je zahtevala reorganizaciju rada samog Zavoda tako što smo prvo uveli elektronsko podnošenje zahteva i dostavu dokumentacije elektronskom poštom, uveli smo rad od kuće što nam je bilo moguće, jer se naš Republički zavod uključio u proces digitalizacije tako da imamo aplikaciju koja sadrži dosta podataka o samim spomenicima culture, a i prethodnom periodu smo gledali da poslujemo digitalno tako da smo imali na raspolaganju dokumentaciju potrebnu i neophodnu za rad na određenim predmetima. U periodu vanrednog stanja obim poslova se smanjio, imali smo manje zahteva i sve dok je radio katastar smo radili i mi. Kada je katastar prestao da radi i krenuo da funkcioniše digitalno, odgovaranje na sve zahteve je trajalo neko vreme, tako da se i to odrazilo na smanjen obim našeg posla, jer smo mi direktno vezani upravo za taj deo građevinskog sektora i investicija samog Urbanizma. Naš Urbanizam sada radi projekte na celoj teritoriji Južnog Banata, a mi smo nadležni upravo za tu teritoriju. Obim posla se smanjio, ali smo mi radili konstantno tokom vanrednog stanja. Prekid smo imali samo u terenskom istraživanju, ali smo i tu imali zahteve za praćenjem. Čim je ukinuto vanredno stanje nastavili smo da pratimo radove na terenu, uz pridržavanje svih mera zaštite. Imamo mlađe kolege koje su dežurale ovde i radili smo svi sve poslove i na skeniranju i na dopremanju tih projekata, dokumentacije obrađivačima zahteva koji su radili od kuće. Organizacija rada je bila dobra i pokazali su se benefiti same digitalizacije koja je rađena u ovoj ustanovi u prethodnom periodu.

Digitalne tehnologije su sve zastupljenije u radu danas, a posebno poslednjih meseci. Dokle je Zavod stigao sa procesom digitalizacije i promocije digitalizovanog kulturnog nasleđa?

Urađena je kompletna digitalizacija samih spomenika kulture za ceo Južni Banat. Unešeni su svi podaci osnovnih dosijea o spomenicima kulture i mi to koristimo u našem radu od 2018. godine. Zavod je 2017. godine od Ministarstva kulture dobio sredstva za početak digitalizacije, za opremanje same mreže i jedne baze podataka koja se odnosi i na samu arhivsku građu, one delatnosti Zavoda koje se odnosi na svakodnevno poslovanje i funkcionisanje. Do kraja godine ćemo videti da pojačamo računarsku mrežu, da umrežimo sve kompjutere i da program u potpunosti primenimo i aktiviramo. Negde nas je baš vanredno stanje uverilo da je vreme da krenemo korak dalje, da u potpunosti digitalizujemo sam rad unutar ustanove koji se odvija na dnevnom nivou. Prošle godine smo dobili od Ministarstva kulture sredstva iz Fonda za digitalizaciju kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva zahvaljujući čemu smo uradili novi sajt Zavoda, uradili smo novo dizajnersko rešenje za sam sajt i napravili bazu podataka koja je sveobuhvatna. Iskoristili smo prednosti naše aplikacije i sve podatke koji se nalaze u njoj plasirali u bazu samog sajta i naši korisnici i drugi zainteresovani su u mogućnosti sada da dobiju sve osnovne informacije o svim spomenicima kulture na teritoriji Južnog Banata. Polja su određena prema kategorizaciji i vrsti nepokretnih kulturnih dobara i po teritorijalnoj pripadnosti odnosno raspoređeni su po gradovima i opštinama. Zanimljivo je da su nam se početkom jula obratili predstavnici Wikimedie i Wikipedie i potpisali smo saglasnost da se ti podaci nađu na Wikipedijinom sadržaju. Sada kada ukucate bilo koji spomenik kulture na našoj teritoriji dobićete relevantne podatke koji se nalaze u odlukama o utvrđivanju nekog spomenika kulture za nepokretno kulturno dobro. Takođe smo uradili jedno označavanje osam nepokretnih kulturnih dobara na teritoriji Južnog Banata, jer smo bili ograničeni novčanim sredstvima. Na njima smo postavili table na kojima se nalazi QR kod koji se čita mobilnim telefonom i povezan je sa stranicom tog nepokretnog kulturnog dobra na našem sajtu. Što se tiče našeg grada, tabla je instalirana na zgradi Narodnog muzeja, na zgradi Gimnazije “Uroš Predić” i u Starčevu, na zgradi novootvorenog muzeja.

Nedavno ste priveli kraju jedan veliki projekat -  obnovu zvonika Preobraženske crkve u Pančevu. Šta je sve urađeno?

Nakon obimnih restauratorsko-konzervatorskih radova sredinom juna završena je obnova zvonika Preobraženske crkve u Pančevu. Crkva Preobraženja Gospodnjeg u Gornjem gradu spomenik je kulture od izuzetnog značaja. Za Republiku Srbiju to je najveća kategorija spomeničkog nasleđa zapravo nepokretnih kulturnih dobara, a za naš grad izuzetan ponos, kao i za naše sugrađane. Zadovoljstvo mi je što mogu da kažem da su završeni radovi restauratorsko-konzervatorski na sanaciji fasade zvonika Preobraženske crkve. Radovi su trajali duži niz godina. Konkretno, na zvoniku od kraja 2017. godine. Uložena su sredstva u iznosu od 23 miliona dinara koje su izdvojili Grad Pančevo i Ministarstvo kulture Republike Srbije. Da bismo ovaj izuzetan spomenik kulture doživeli u punom njegovom sjaju, veličini i značaju potreban je nastavak radova. Grad Pančevo je izdvojio i ove godine milion dinara za izradu projekta na restauraciji i sanaciji same crkve fasade koja podrazumeva radove kao što je to bilo i na zvoniku, znači na samoj fasadi, na kamenu, kamenim delovima koji se nalaze i keramoplastici crkve. Osim crkve, radiće se i pasarela. Ovaj naš prepoznatljivi simbol grada, naša Preobraženska crkva, spomenik kulture, u nadležnosti je Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Pančevu i mi se staramo i brinemo o njemu na način da ga promovišemo i izvodimo radove na samom spomeniku kulture.

 

Grozdana Milenkov Zavod za zastitu spomenika kulture

 

Koji projekti Zavoda za zaštitu spomenika kulture Pančevo su aktuelni ovih dana? 

Trenutno realizujemo projekte koje je finansirao Grad Pančevo za ovu godinu. Pripremljeni su uslovi za izradu projekta na zvoniku Preobraženske crkve i trebalo bi da otpočnemo sa postupkom sprovođenja nabavke za izradu tog projekta. Radimo i na zaštiti urbanih sredina, na izradi predlog odluka za nove zone u okviru starog gradskog jezgra Pančeva i pripremamo se za odlazak na teren. One podrazumevaju istraživanje literature i nekih dosadašnjih saznanja i podataka o starom jezgru Dolova. U planu je istraživanje na terenu, ukoliko zdravstveni uslovi to budu dozvolili. Cilj nam je da istražimo, zaštitimo i utvrdimo staro jezgro Dolova za prostorno-kulturno-istorijsku celinu. Graditeljsko nasleđe Dolova je vrlo vredno i izdvaja se svojom autentičnošću. Na ovom poslu radićemo zajedno sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture. Otpočinjemo i treću fazu istraživačkog projekta “Život u Banatskoj vojnoj granici”. Naši arheolozi prate radove prilikom brojnih investicija koje se izvode na našoj teritoriji – od magistralnih gasovoda, preko vetroparkova, raznih hidro-geoloških istraživanja za različite potrebe pa bukvalno do gradnji benzinskih pumpi i raznih građevinskih intervencija u prostoru podzemlja. Pošto je naša teritorija bogata arheološkim nasleđem mi smo u obavezi da pratimo izvođenje tih radova. Na jesen planiramo arheološka iskopavanja ostataka tvrđave grada Kovina kako bismo videli kako možemo da reaktiviramo to naše arheološko nasleđe. Ostaci tvrđave Kovina su zaštićeni spomenik kulture ali nedovoljno arheološki istraženo. 

U okviru projekta istraživanja i proučavanja Banatske vojne granice kojim temama ste se bavili? 

Projekat “Život u Banatskoj vojnoj granici” počeo je 2018. godine i planirano je da traje do 2024. godine. Prve godine realizovano je istraživanje procesa uređenja prostora za potrebe Banatske vojne granice što je podrazumevalo isušivanje močvara i pošumljavanje Deliblatske peščare i kakav su uticaj svi ti procesi imali na život graničara. Te 2018. godine realizovali smo izložbu “Deliblatska peščara 1818 – 2018 – Pesak, vetar, čovek” kojom je obeležen jubilej 200 goddina od početka pošumljavanja Deliblatske peščare. Tehnički je snimljen Devojački bunar, izrađen je elaborate predloga odluke za utvrđivanje za nepokretno kulturno dobro. Projekat ima za cilj da istraži javni i privatni život u Južnom Banatu za vreme Banatske vojne granice od 1764. do 1872. godine i predstavi javnosti rezultate ovih istraživanja putem konferencija, izložbi i publikovanja monografije “Život u Banatskoj vojnoj granici”. To su multidisciplinarna istraživanja, uključuju sve profile stručnjaka koji su ovde u Zavodu za zaštitu spomenika uz konsultacije sa kolegama koji se bave i drugim oblastima. 2019. godine je urađeno istraživanje formiranja i uređenja naselja na teritoriji Banatske vojne granice – mapiranje naselja koja su vremenom nestala metodom terenskog istraživanja i istraživanja arhivske građe, kao i mapiranje očuvanog graditeljskog nasleđa iz tog perioda. 2020. godine radi se istraživanje vojnih, privrednih i poljoprivrednih objekata. 2021. godine ćemo raditi istraživanje života po gradovima i selima u Banatskoj vojnoj granici kada će mnogo detaljnije biti istraženo i Starčevo. 2022. godine ćemo obeležiti 150 godina od ukidanja Banatske vojne granice sa naučnim skupom i konferencijom na kojoj ćemo predstaviti dosadašnje rezultate istraživanja. 2023. godine istražićemo uticaj Banatske vojne granice na dalji život u Južnom Banatu. 2024. godina je kraj projekta i tada ćemo obeležiti 260 godina od osnivanja Banatske vojne granice, organizovaćemo izložbu, objaviti monografiju i predstavićemo elektronski registar objekata iz perioda Banatske vojne granice na teritoriji Južnog Banata. 

I Starčevo je deo Banatske vojne granice. Da li ste se do sada bavili Starčevom i na koji način? Šta je to što je sada poznato u vezi Starčeva i Banatske vojne granice? 

Starčevom smo se bavili u kontekstu formiranja naselja. Ove godine, pošto imamo privredne i poljoprivredne objekte, analiziraćemo i postojeća dva mlina. Mi smo u saradnji sa Prirodno-matematičkim fakultetom, departmanom za geografiju, u Novom Sadu uspeli da dobijemo prava za korišćenje tajnih vojnih premera, to su mape i karte koje su rađene za potrebe vojne granice. Zahvaljujući njima možemo da pratimo formiranje, osnivanje i razvoj naselja, njegovo širenje, poziciju kuća na parceli, mrežu ulica. Postoji digitalno preklapanje stare i nove mape možemo da utvrdimo gde se nalaze najstarije zone svakog naselja i eventualno da utvrdimo objekte koji su još uvek tu iz tih različitih perioda. Najveći deo sredstava ove godine predviđen je za terensko istraživanje. Starčevo je ušlo u okvir Banatske vojne granice 1766. godine i njegovo formiranje i priključenje uticalo je na strukturu stanovništva. To je dovelo do mikro migracija, jer su se neki stanovnici odselili zato što im nije odgovarala graničarska kultura i obaveze. Izvršeno je doseljavanje oko 80 nemačkih porodica, a zatim su doseljeni i Srbi i Hrvati iz drugih krajeva vojne granice. To je uticalo na sam način života, jer je naseljavanje u granici podrazumevalo tačno isplaniranu parcelaciju i način života tih doseljenih porodica. Pretpostavlja se da su doseljenici u Starčevo dobili parcele, kuće, određeni stočni fond i poljoprivredni alat. Ono što znamo iz nekih istorijskih izvora da je Starčevo 1788. godine imalo dve crkve, dve škole, sedam oficirskih stanova, gostionicu, četiri svratišta i dva mlina, oficire, lugara, a o zdravlju stanovništva brinuli su pomoćni lekar i babica. Što se tiče konfesijskih pripadnosti postojale su katolička i pravoslavna crkva. Za razliku od ostalih graničarskih naselja, Starčevo je specifično po svom nepravilnom obliku koji se i danas uočava. Na to je uticao faktor prirodnog okruženja i razuđenost površina za privređivanje. 

Kojim poslovima i projektima se Zavod bavio u Starčevu u poslednjih nekoliko godina? 

“Starčevo grad” arheološki lokalitet zahteva sprovođenje sistemskih istraživanja celog lokaliteta, pre svega “Vodice” kod Starčeva. Rađeno je u smislu velikih površinskih nalaza na lokalitetu. Planiramo da dalje radimo na tom lokalitetu i tražićemo sredstva za sistemska arheološka istraživanja celog lokaliteta. Izuzetno nam je važno da se u jednoj lokalnoj zajednici da postoje udruženje, da postoji interes lokalne zajednice, Mesne zajednice i građana koji žele da očuvaju i da prezentuju svoje kulturno nasleđe na način na koji to Starčevci rade i da to dobro rade. Imaju svu podršku Zavoda za zaštitu spomenika kulture da svoju ideju iznesu do kraja. Zajedno smo izvršili odabir zgrade na koju ćemo postaviti tablu kako bismo pojačali vidljivost budućeg muzeja i želimo da u nekom trenutku predložimo da se detaljnije informacije o samom Muzeju preko QR koda nađu i na samom sajtu Zavoda za zaštitu spomenika kulture. 

Zavodu za zaštitu spomenika kulture ove godine odobren je projekat od strane Ministarstva kulture. O čemu se radi i kada će biti realizovan? 

Zbog kovida i vanrednog stanja skraćena je građevinska sezona te smo mogli da konkurišemo samo sa projektima koji mogu biti završeni u jednoj kalendarskoj godini. Mnogi projekti koji zahtevaju opsežnije građevinske radove na terenu i ne mogu fazno da se izvode nisu mogli biti predlog na ovogodišnjem konkursu Ministarstva kulture. Zato smo prihvatili predlog da se rade projekti za koje je potrebno manje vremena u izvođenju i jednostavniji su i možemo dati garanciju da ćemo ih u ovim uslovima izvesti. Odobrena su nam sredstva za projekat “Izrada predloga odluka sa pratećom dokumentacijom za utvrđivanje nepokretnih kulturnih dobara na teritoriji Južnog Banata” u iznosu od 1.200.000 dinara. To podrazumeva izradu predloga odluka za određeni broj dobara koja se trenutno nalaze pod prethodnom zaštitom. Mi ih imamo četrdesetak. Da bi se objekat utvrdio za nepokretno kulturno dobro potreban je jedan deo valorizacije, izrade tehničke dokumentacije i samog elaborate koji ide uz predlog odluke. 

Da li građani mogu očekivati u narednom periodu neke izložbe ili nove publikacije? 

Ukoliko situacija bude dozvoljavala imamo u planu, kao što to svake godine radimo, obeležavanje manifestacije “Dani evropske kulturne baštine” u okviru koje uvek organizujemo i neku izložbu. Ove godine ćemo gledati da to bude neki digitalni produkt.

Zavod za zaštitu spomenika kulture u Pančevu bavi se i publikovanjem radova. Imamo ediciju koja se zove “Kulturni identitet i kontinuitet!” a vezan za naseljeno mesto. Do sada smo objavili publikaciju o Starčevu, Banatskom Brestovcu i Kačarevu. Trenutno radimo na kulturnom nasleđu Banatskog Novog Sela. Te publikacije su manjeg obima, nastale kao proizvod naših istraživanja na terenu za potrebe izrade uslova za urbanističke planove koji su se radili za celu teritoriju Južnog Banata. Izradili smo male elaborate koji su bili slikoviti, opisni i vrlo su lepo reagovale kolege, stručnjaci koji su preuzimali te elaborate. Onda smo došli na ideju da ih uobličimo u publikaciju, da postojeći materijal obogatimo i sa nematerijalnim nasleđem, sa crticama o nečemu po čemu je određeno naseljeno mesto prepoznato od strane građana i ono što čini njegov identitet. Očekujemo da ćemo uskoro ponovo uradili reprint publikacije o Starčevu, jer je veliko interesovanje. Ove godine smo pokrenuli i ediciju crkava u Pančevu. Trenutno radimo na pripremi publikacije o Evangelističkoj crkvi u Pančevu koja je prošle godine proglašena za spomenik kulture. Prošle godine smo počeli sa pripremom reprinta publikacije o Svetionicima povodom jubileja, aktuelno stanje nas je usporilo, ali ovih dana radimo na pripremi dopunjenog izdanja i očekujemo da će iz štampe izaći do kraja ove godine.

Autor:  VJP/Starčevačke novine
Ocenite ovaj članak:
(2 glasova)

Dodaj komentar



Saglasan sam sa pravilima komentarisanja navedenim u uslovima korišćenja!
EUR 0.00 0.00 USD 0.00 0.00 CHF 0.00 0.00 SEK 0.00 0.00