subota, 3. oktobar 2015.  21:33h
Pročitano 1657 puta

Intervju: Monika Husar Tokin, izvršna direktorka Nova Festivala

Prvi Nova festival biće održan od 8. do 10. oktobra u Pančevu i Beogradu. O konceptu festivala razgovarali smo sa izvršnom direktorkom Monikom Husar Tokin.

O kakvom festivalu je reč i zašto ste odlučili da se odvija u ova dva grada, a ne, na primer, samo u Pančevu? 

Nova Festival je festival nove i avangardne umetnosti čiji je cilj predstavljanje savremenih izvođačkih i umetničkih praksi koje su aktivne i aktuelne u svetu, Evropi, regionu i na domaćoj sceni. Ideja festivala je da se lokalnoj publici ponudi uvid u ono što je van naših granica već uveliko sastavni deo redovnih programa kulturnih ustanova i festivala, a što se kod nas tek stidljivo „otkriva“ na uglavnom vaninstitucionalnim manifestacijama i događajima., poput beogradskog „Ring Ring-a“. 

Festival je proizvod višemesečnog rada udruženja „KomunikArt“ i brojnih partnera, među kojima je i Centar za kulturnu dekontaminaciju iz Beograda, sa kojima smo na samom početku planiranja programa veoma lako našli zajednički jezik i ostvarili strateško prijateljstvo. Ono će se na narednom Nova Festivalu koji planiramo za oktobar 2016. još razvijati, s obzirom da uvodimo i filmski segment koji će urediti i koncipirati Aleksandra Sekulić. Otud i ovogodišnji tribinski program „Logografija zvuka“ u okviru koga će Nenad Vujić iz CZKD-a voditi razgovor sa Bratkom Bibičem. Dan kasnije uživaćemo u koncertu Bratka Bibiča & The Madleys Trio na Sceni Kulturnog centra Pančeva.

Kakav je muzički program Nova festivala?

Na ovogodišnjem, prvom izdanju Nova Festivala, akcenat je na muzičkom programu. U okviru centralnih muzičkih dana, 9. i 10. oktobra, na programu su koncerti Judžin Čedborn i Šreder Duo (SAD, Nemačka) i 12z (Mađarska) u dvorani „Apolo“ i solo performans „The landscape of voice“ Ane Sofrenović i koncert  Bratka Bibiča & The Madleys Trio na Sceni Kulturnog centra Pančeva. Prve večeri, na samom otvaranju festivala, 8. oktobra u 21 čas u Galeriji Bate Mihailovića, predstaviće nam se novi projekat „A. Klang“ naših talentovanih sugrađana Save i Nikole Marinkovića.

Šta će publika moći da pogleda u okviru pratećeg dela programa Nova festivala? 

Prve večeri festivala, u četvrtak, 8. oktobra od 20 časova u u Galeriji Bate Mihailovića otvorićemo izložbu „Dvadeset lakih komada - izbor italijanskih stripova inspirisanih muzikom“ koju je priredio uvaženi italijanski publicista Andrea Placi, koji nam dolazi kao gost festivala na poziv Saše Rakezića (alias Aleksandar Zograf) i zahvaljujući podršci Italijanskog instituta za kulturu iz Beograda. Dvadeset lakih komada je zapravo izbor od 20 stipova najpoznatijih italijanskih strip-majstora. Reč je o veoma značajnoj izložbi priređenoj upravo za program Nova Festivala.

Koliko su sadržaji koje će publika moći da vidi u okviru Nova festivala, inače zastupljeni u kulturnoj ponudi Srbije? 

Gotovo da nisu zastupljeni, posebno ako govorimo o ustanovama kulture kao mestima čiji je posao da ponude različite umetničke i kulturne sadržaje. Kada je reč o Pančevu, strip izložbe mogli ste videti samo u galeriji „Elektrika“ koja više ne postoji, i povremeno u holu Doma omladine Pančevo, koji nije pravi izložbeni prostor, i to zahvaljujući grupi ljudi okupljenoj oko Aleksandra Zografa (GRRR!Program), Vlade Palibrka (Elektrika), i Borisa Stanića (Dom omladine). Novo Doba Festival organizuje u našem gradu jednom godišnje deo svog interesantnog strip-programa, i to je otprilike sve što ćete videti u toku jedne godine. 

Sa novom i avangardnom muzikom stvari stoje još gore. Nećete je čuti u Pančevu. Iako imamo dobru muzičku scenu (odlični koncerti u dvorani „Apolo“ za mlađu publiku i kvalitetni muzički festivali u Kulturnom centru), kod nas nisu gostovali ni domaći avangardisti, koji imaju blistave inostrane karijere poput vojvođanina Silarda Mezeija. Razlog leži u tome što su to nekomercijalni programi na koje publika nije naviknuta, i to ne svojom krivicom. Profit i „puna sala“ postali su bitniji parametri od edukacije, širenja vidika, raznolike ponude. I to ne iznenađuje jer je sve manje novca u budžetima ustanova kulture koje su primorane da se bore za svaki dinar. 

Kakvo je Vaše mišljenje, da li postoji dovoljno zainteresovane publike za ono što će biti prikazano na Nova festivalu? 

Publika se edukuje. Ona vremenom postaje zainteresovana za stvari koje upozna. Da biste bili zainteresovani za bilo kakvu muziku, morali biste da je čujete, slušate. Većina ne zna šta je to nova i avangardna muzika, a samo su retki, oni najradoznaliji, imali priliku da se sa tom scenom upoznaju i da je zavole. I to su mogli jedino u Beogradu, Novom Sadu ili u inostranstvu. Nadam se da će Nova Festival prve godine probuditi interesovanje pančevačke publike, a da ćemo narednih godina zajedno raditi na produbljivanju tog interesovanja. Mlade ljude interesuju improvizacija i eksperiment.  Kad je reč o vizuelnoj umetnosti, filmu i pozorištu tu je situacija malo povoljnija. Pančevo ima Bijenale umetnosti koje nam je decenijama donosilo duh nove umetnosti, Pančevo Film Festival koji je pre dve godine uspešno uveo eksperimentalni film u bioskopske sale, Ex Teatar Fest u okviru kog se decenijama predstavljaju brojne eksperimentalne teatarske forme i performansi. Bitno je da se te manifestacije održe, kao i da se podrže nove. Posebno one čiji cilj nije da se zaradi novac i da se mladi zabave, već da se edukuju i da osete da su deo sveta koji se neprekidno razvija i menja. 

Da li očekujete da na ovakav način podstaknete ljude da počnu da posećuju i ovakve događaje? 

Da. Inače ne bismo ovo ni radili. Želimo da podstaknemo ljude da dolaze, slušaju, gledaju, pitaju. Da se interesuju, da barem jednom godišnje odvoje vreme i zavire u neka nova iskustva. Da budu radoznali, otvoreni za nove izraze, spremni da prihvate drugačije. Ako se publika zainteresuje za ovakve sadržaje, ustanove kulture će ih u nekom trenutku uvrstiti u redovne repertoare. 

Iako je prvi Nova festival tek pred nama, šta su Vaša očekivanja za ubuduće kada je reč o samom festivalu? 

Nova Festival će se narednih godina osnaživati i razvijati u nekoliko programskih linija: muzika, film, performans, strip, tribinski program. Olakšavajuća okolnost za nas je ta što su ovakvi programi novi samo u Srbiji, region je tu mnogo razvijeni i napredniji od nas, tako da je i podrška stranih instituta i ambasada veoma velika. Ove godine podržao nas je Grad Pančevo, Italijanski institut za kulturu u Beogradu, Ambasada Republike Slovenije i Kolegijum Hungarikum. Da kompanije vide potencijal u ovakvim programima govori i podrška „Vajfert piva“ Haineken Srbije. Narednih godina radićemo na tome da program bude što kvalitetniji i po mogućstvu premijeran u ovom delu Balkana. Podrška, sigurna sam, neće izostati.

Primetan je trend pokretanja i osnivanja različitih festivala u našem gradu. Po čemu će se Nova festival razlikovati od većine postojećih u Pančevu i Beogradu?

Nova Festival se već sada razlikuje od svih ostalih festivala. Prva smo kulturna manifestacija koja je kompletan štampani promotivni materijal štampala na sertifikovanom recikliranom papiru. U Srbiji, takva će vas odluka koštati duplo više nego da ste koristili običan papir, ali smo se mi vodili idejom da doprinos zaštiti životne sredine nema cenu i da neko mora prvi da počne. U tome nas je podržao gradski Sekretarijat za zaštitu životne sredine, i na tome smo im veoma zahvalni.

Kada je program u pitanju, Nova Festival neće podilaziti ukusu publike. Oko toga smo se svi iz organizacije festivala složili. Ukusi su različiti i oni se vremenom menjaju. Mi smo se odlučili za nešto drugačiji razvojni put. Želimo da budemo deo te promene, ako ne i uzrok. Jasno nam je da za naše koncerte neće biti veliko interesovanje kao za komercijalne muzičke festivale, ali smo spremni da narednih godina predano radimo na tome. 

 

Autor:  Pančevo.MOJKraj.rs
Ocenite ovaj članak:
(0 glasova)

Dodaj komentar



Saglasan sam sa pravilima komentarisanja navedenim u uslovima korišćenja!
EUR 0.00 0.00 USD 0.00 0.00 CHF 0.00 0.00 SEK 0.00 0.00