Unesko je 15. aprila 2020. godine pokrenuo inicijativu pod nazivom ResiliArt, čiji je cilj da, u uslovima pandemije, uključivanjem umetnika, stručnjaka u kulturi i publike podigne svest o značaju kulture, učini vidljivim umetnike širom sveta i osigura da se njihovi glasovi čuju na nivou javnih politika, i da pomogne donosiocima odluka u razvoju novih mera i mehanizama doprinosa kulturi.

Zavod se odazvao pozivu Uneska da se zemlje članice priključe pokretu ResiliArt organizovanom u formi javnih debata u onlajn prostoru, na društvenim mrežama, u kojima učestvuju umetnici i stručnjaci u kulturi.  Debata kojom je moderirao dr Vuk Vukićević, direktor Zavoda,  imala je za cilj  da intenzivira učešće i da doprinese sagledavanju svih aspekata kulture u Srbiji kako bi se pojačao uticaj naših kulturnih poslenika i šireg javnog mnjenja na ovu važnu Unesko inicijativu. 

U razgovoru su, ovim povodom, učestvovali eminentni umetnici i stručnjaci iz različitih oblasti kulture: dr Ivana Vujić, upravnica Narodnog pozorišta u Beogradu; dr Tijana Palkovljević Bugarski, direktorka Galerije Matice srpske; mr Neda Knežević, direktorka Muzeja Jugoslavije; Jasmina Ninkov, direktorka Biblioteke grada Beograda; mr Nikola Božović, umetnik, docent na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, član ULUS-a i Borislav Dugić, muzičar, član predsedništva UMUS-a. 

Kako je pandemija uticala na umetnički život u Srbiji, bilo je prvo pitanje koje je gostima onlajn debate uputio dr Vuk Vukićević. Učesnici su se složili da su krize postojale oduvek, ali da smo u ovom veku imali privilegiju da tokom pandemije ne oskudevamo u umetničkim ponudama podržanim digitalizacijom. Istaknuto je, takođe, da je kulturni sektor u Srbiji tokom prethodnog perioda pokazao fantastičnu vitalnost, angažovanost i kreativnost kroz sve  digitalno-komunikacijske alate.

Nažalost, konstatovano je, postoje i oblasti u kulturi koje su pretrpele veliku štetu, kao recimo izdavački sektor što će se osećati još neko vreme.   

Srećom, mnogo je više pozitivnih iskustava koja su proistekla iz ovog perioda. Institucije kulture su uspele brzo da reaguju i da iz realnog sveta prenesu svoje muzeološke, pozorišne, muzičke, literarne... sadržaje u  virtuelni svet. Otuda se dogodilo da su dotadašnjoj stalnoj publici ne samo ponuđeni novi sadržaji i iz naše zemlje i iz sveta, već se stekla i nova publika zaintrigirana činjenicom da može, recimo, posetiti muzej ili operu ne iskoračivši iz sopstvenog doma.

Činjenica da su se i pošiljaoci i uživaoci kulturnih sadržaja tako  jednostavno i brzo prebacili na komunikaciju na društvenim mrežama koja i nije tako jednostavna, ukazuje da obe strane imaju i potrebno znanje i tehniku. Zahvaljujući kompetenciji iznedrili su se novi sadržaji i obogatile ponude. 

Opisujući pandemijski period sa aspekta muzičkog kulturnog života interesantno je zapažanje da je izolacija učinila da uživaoci muzičkih sadržaja još više slušaju muziku, a da muzički kreativci još intenzivnije stvaraju, komponuju, vežbaju... što ne znači da bi kulturni život trebalo nastaviti na „pandemijski način“ jer je svakom umetniku primarna živa komunikacija sa publikom.

Koliko god da nije dobrodošla, svaka nas kriza nečemu nauči, pa je interesantno imenovati pouke koje smo izvukli – bila je rečenica kojom je dr Vuk Vukićević podstakao učesnike debate da sublimišu pozitivna iskustava primenljiva u njihovoj budućoj praksi. Sagovornici su bili jednoglasni u zaključku da su krize inspirativne i da je ovaj period stvorio priliku za duboko unutaršnje preispitivanje stanja u kulturi, počev od analize sopstvenog umetničkog rada do sagledavanja  pozicija i daljih pravaca razvoja kulture u društvu, naročito u ekstremnim situacijama. Institucije kulture su se jako dobro snašle, ali se snalaženje mora usmeriti ka većem ulaganju u digitalizaciju zbog očiglednih trendova. Uprkos snalažljivosti i kreativnosti - ne sme se zaboraviti šta je smisao ustanova kulture, jer suština i posebnost naše delatnosti su knjiga u rukama, predstava u pozorištu, jačina aplauza, komunikacija sa publikom... - to sve kod kuće ne postoji, bili su složni učesnici debate.

Onlajn debata je završena razmenom mišljenja koja su gosti izneli na osnovu pitanja postavljenih od strane onlajn pratilaca. Onlajn publika je hvalila temu i pokazala interesovanje upravo za obogaćivanje kulturnih sadržaja, ali i medijske ponude. Jedinstveni zaključak bi mogao da glasi da je debata ispunila cilj, a to je upravo prepoznavanje svih nedostataka, ali i prednosti koje su se iskristalisale tokom perioda pandemijske izolacije uz gotovo fenomenološku hipotezu da su kultura i umetnost sastavni deo uspešne imunoterapije i pojedinaca i nacije.

Ovom debatom istaknut je značaj kulture i umetnosti tokom kriznog perioda. Muzika, filmovi, knjige, galerijski i muzejski, pozorišni programi u digitalnom obliku postali su deo naše svakodnevice, što je rezultiralo drastičnim porastom broja uživaoca kulturnih sadržaja tokom krize. 

Eminentni umetnici i stručnjaci u kulturi odgovarali su na pitanja publike: o uticaju pandemije na kulturni život, značaju angažovanja ustanova i pojedinaca u doba krize, mogućnostima za otkrivanje novih kulturoloških sadržaja... Zaključak je da su neophodna veća ulaganja u digitalizaciju, ali da nikako ne bi trebalo zapostaviti suštinsku ulogu kulturnih ustanova, a to je živa komunikacija i neposredan kontakt sa publikom i korisnicima kulturnih sadržaja. 

Negujući oba načina kulturološke ponude, i kulturne ustanove i sadržaji biće vidljiviji i prepoznatljiviji kako na našem, tako i na svetskom kulturnom prostoru.