subota, 23. decembar 2017.  16:56h
Pročitano 254 puta

Živković: Zelena ekonomija zaslužuje važno mesto u ekonomskim strategijama i javnim politikama

Zelena ekonomija je potencijal za razvoj na svim nivoima, a posebno na lokalnom nivou i u gradovima kao što je Pančevo koje ima nagomilane ekološke probleme. Rešavanjem nekoliko problema, kao što su nezaposlenost i zaštita životne sredine, zelena ekonomija zaslužuje važno mesto u ekonomskim strategijama i javnim politikama„ rekla je Žaklina Živković, istraživačica na međunarodnom projektu „Revizija ekonomije na Balkanu: Promena javne politike, a ne klime!“ za portal Pančevo MOJKraj. 

Žaklina Živković, istraživačica na međunarodnom projektu „Revizija ekonomije na Balkanu: Promena javne politike, a ne klime!“ Žaklina Živković, istraživačica na međunarodnom projektu „Revizija ekonomije na Balkanu: Promena javne politike, a ne klime!“ Pančevo.MOJKraj.rs

Sa njom smo razgovarali o trendovima na nivou EU, ali i o zelenoj ekonomiji u Srbiji i u Pančevu.  

Za početak, šta je zelena ekonomija?  

Globalni razvoj i rast ekonomije doveo je do mnogih pozitivnih pomaka, ali je sa sobom i doneo degradaciju životne sredine, ugrožavanje biodiverziteta i zdravlja ljudi. Zelena ekonomija je inovativni koncept koji je holistički u svojoj formi – generiše razvoj i poštuje regionalni i globalni ekosistem, rezultira socijalnim blagostanjem i većom jednakošću, dok značajno smanjuje ekološki rizik i pritisak na prirodne resurse. Ona obuhvata čitav niz sektora i novih radnih mesta na koji se primenjuju principi zelene ekonomije: od onih očiglednih kao što su zaštita voda, zemljišta i vazduha, upravljanje otpadom, preko poljoprivrede, energetike, građevinarstva i saobraćaja, turizma do nauke i razvoja inovacija. 

Šta su osnovni nalazi istraživanja u kojem ste učestvovali? Kakva je opšta slika Srbije kada govorimo o zelenoj ekonomiji? Šta je neophodno za njen razvoj?

Može se reći da je Republika Srbija u početnoj fazi razvoja zelene ekonomije i zelenih radnih mesta. Ona je zemlja bogata prirodnim resursima i ima povoljan geostrateški položaj. Međutim, imajući u vidu da se klimatski uslovi menjaju, i uzimajući u obzir nasleđe i istoriju regiona zapadnog Balkana, smatram da je transformacija prema zelenim alternativama najbolji način za postizanje održivosti i blagostanja građana. Da bi se zelena ekonomija razvila, osim strateškog opredeljenja da se ide tim putem, neophodno je za početak stvoriti povoljan poslovni okvir za mala i srednja preduzeća, jer prvenstveno govorimo o takvoj ekonomiji: ukinuti parafiskalne namete, obezbediti pristup finansijama, boriti se protiv nelojalne konkurencije i korupcije. Neophodno je raditi na obrazovanju. Sve je više istraživanja koja govore da današnji obrazovni profili u srednjem i visokom obrazovanju ne odgovaraju zahtevima novog tržišta.

Koji su konkretno sektori u zelenoj ekonomiji najvažniji za Srbiju?

Osim tih osnovnih sektora koji se vezuju za zaštitu životne sredine i komunalne usluge, ja bih izdvojila poljoprivredu i energetiku. Poljoprivreda je najveća privredna grana, a najzastupljenija su mala, porodična gazdinstva – čak 99% od 631.000 registrovanih gazdinstava u Srbiji. To je povoljan okvir za razvoj organske poljoprivrede i udruživanje kroz zadruge, koje su nažalost devastirane. 

Kada pričamo o održivoj energetici, uglavnom se spominju veliki projekti čiji je vlasnik država ili strane kompanije. Srpsko tržište energije mora se otvoriti za građane koji žele da na svoj krov stave solarni panel ili žele da se udruže, a da višak struje prodaju. U EU ima više od 4.000 energetskih zadruga, gde su građani proizvođači energije. Takođe, ključno je ulaganje u energetsku efikasnost. Kaže se da je najjeftinija energija ona koju niste morali da proizvedete, koja je ušteđena. Srbija rasipa svoju energiju i to je prilika za neka nova radna mesta u oblasti energetskog menadžmenta i zelene gradnje.

Koje prilike postoje za lokalne samouprave kao što je Pančevo? 

U skladu sa ekološkim sloganom – misli globalno, a deluj lokalno, i zelena ekonomija je prvenstveno lokalna ekonomija.  Ideal ovog koncepta je da lokalne zajednice same zadovoljavaju svoje osnovne potrebe: proizvode svoju hranu, energiju i slično.  Da bismo se približili tom idealu ponovo se vraćaju forme samoorganizovanja kao što su zadruge i investicije koje se obezbeđuju kroz crowdfunding. Pančevo je grad koji je poznat po teškoj industriji, brojna su postrojenja koja imaju veliki uticaj na kvalitet vazduha i zemljišta. Pančevo nije imuno ni na nezaposlenost i ekonomsku krizu. Važno je građanima ukazati na alternativu i obezbediti im uslove za samozapošljavanje i razvoj u svakom smislu. 

Autor:  Pančevo.MOJKraj.rs/V.J.P.
Ocenite ovaj članak:
(2 glasova)

Dodaj komentar



Saglasan sam sa pravilima komentarisanja navedenim u uslovima korišćenja!
EUR 0.00 0.00 USD 0.00 0.00 CHF 0.00 0.00 SEK 0.00 0.00