ponedeljak, 23. oktobar 2017.  20:22h
Pročitano 190 puta

Ulaganje u ekologiju u lokalnim zajednicama trebalo bi da bude bar deset puta veće od postojećeg (VIDEO)

Završna konferencija u sklopu CSOnnect institucionalnog granta, “Na putu ka EU i zdravoj životnoj sredini: Koji su izazovi u pogledu eko-finansiranja u lokalnim zajednicama?” održana je danas u Beogradu.

Ulaganje u ekologiju u lokalnim zajednicama trebalo bi da bude bar deset puta veće od postojećeg (VIDEO) Print Screen

Opšta tema konferencije bio je proces pristupanja Srbije EU u vezi sa Pregovaračkim poglavljem 27 (zaštita životne sredine), sa fokusom na postojećim izazovima u pogledu finansiranja zaštite životne sredine na lokalnom nivou.

Na konferenciji je predstavljeno i istraživanje na ovu temu, koje je sprovedeno u okviru CSOnnect insitucionalnog granta, kao i rezultati samog granta.

Na konferenciji su govorili Joakim Vaern, zamenik ambasadora Švedske u Srbiji, Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije, Sem Fabrici, šef Delegacije EU u Srbiji, Tanja Miščević, šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o prisutpanju Srbije EU i Radoslav Sretenović, predsednik Državne revizorske institucije. 

Srbija u zaštitu životne sredine u naredne dve do tri decenije mora da uloži oko 15 milijardi evra, izjavio je danas ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan i ocenio da bi u tom periodu mogli da budu ispunjeni i svi standardi koje EU propisuje na tom polju. Na skupu o finasiranju ekologije u lokalnim sredinama rečeno je i da ulaganja u tu oblast ne treba posmatrati kao trošak jer su to investicije u ekonomiju, zdravlje i očuvanje životne sredine. 

Cilj Vlade Srbije i resornog Ministarstva je da se uvede apsolutna disciplina u trošenje novca izdvojenog i namenjenog za zaštitu životne sredine", rekao je Trivan novinarima pred početak konferencije "Na putu ka EU i zdravoj životnoj sredini: Koji su izazovi u pogledu eko-finansiranja u lokalnim zajednicama, koju organizuje Centar za evropske politike. 

0 cep zavrsna konferencija

 

Ministar je naveo da Srbija za zaštitu životne sredine trenutno izdvaja 0,2% bruto domaćeg proizvoda (BDP) a trebalo bi da ta izdvajanja budu 10 puta viša. 

Prema njegovim rečima, u budžetu za 2018. trebalo bi da bude izdvojeno više novca za ekologiju, i taj iznos trebalo bi iz godine u godinu da se povećava, jer je i novac koji stiže iz EU uslovljen time da Srbija mora da ima svoja sredstva. 

Niko nam neće dati ni cent ako i sami ne učestvujemo u finansiranju projekata. Trenutno ne izdvajamo dovoljno novca za zaštitu životne sredine i svakako ćemo ta sredstva podizati, bez obzira da li je reč o posebnim taksama i naknadama za tu namenu ili ćemo tražiti druge izvore, iz budžeta ili drugo, rekao je Trivan. 

Prema njegovim rečima, životna sredina je do sada u Srbiji bila "13. prase".

Potrebno je uvesti red u tu oblast, a EU će svakako vršiti na nas pritisak, rekao je Trivan. 

Ministar je rekao da će se 24. oktobra sastati s čelnicima svih lokalnih samouprava u Srbiji kako bi se rešio problem neracionalnog trošenja novca za ekologiju. 

Do kraja 2017. će lokalne samouprave imati period da razmisle kako će i šta da rade, dodao je Trivan i rekao da je cilj da se svaki zeleni dinar troši za zelene projekte što do sada uglavom nije bio slučaj.

0 stefan sipka i dejan maksimovic

 

Istraživanje su zajedno predstavili istraživač Centra za evropske politike Stefan Šipka i istraživač Ekološkog centra Stanište Dejan Maksimović. 

Predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike Srđan Majstorović ocenio je da je poglavlje 27 o zaštiiu životne sredine tehnički najzahtevnije i najskuplje. 

Oblast očuvanja životne sredine veoma je kompleksna, trećina evropskog zakonodavstva sadržana je u tome i to će biti tehnički najzahtevnije poglavlje, rekao je Majstorović. 

Prema njegovim rečima, to poglavlje je izuzetno skupo ali ulaganja u zaštitu životne sredine ne treba posmatrati kao trošak jer su to investicije u ekonomiju, zdravlje i očuvanje životne sredine. 

Majstorović je naveo da je istraživanje Centra pokazalo da postoji veliki prostor za unapređenje pravila, regulisanja i trošenja sredstava namenjenih zaštiti životne sredine u organima lokalne zajednice. 

Takođe, kako je dodao, potrebno je da se u kontinuitetu raditi na podizanju stručnosti onih koji u organima lokalne zajednice rade na sprovođenju projekata o zaštiti životne sredine. 

Majstorović je naveo da je bitno i uključivanje civilnog društva u planiranje tih razvojnih projekata.

Učesnicima se obratila i Ruža Radović, direktorka kancelarije Regionalnog centra za životnu sredinu u Srbiji.

Zamenik ambasadora Švedske Joakim Vaern rekao je da je za Vladu Švedske zaštita životne sredine od ključnog značaja i da zato njeni predstavnici pomažu Srbiji u apliciranju za fondove EU. 

Prema njegovim rečima, neophodno je da se u Srbiji stavi akcenat na preradu otpadnih voda, upravljanje otpadom, ali i na divlje deponije i klizišta kojih u Srbiji ima oko 3.000.

Autor:  Pančevo.MOJKraj.rs
Ocenite ovaj članak:
(1 Glas)

Dodaj komentar



Saglasan sam sa pravilima komentarisanja navedenim u uslovima korišćenja!
EUR 119.01 119.73 USD 100.42 101.03 CHF 102.28 102.89 SEK 12.10 12.17

Najnoviji oglasi