ponedeljak, 14. novembar 2016.  19:00h
Pročitano 21611 puta

Počeo je kao frilenser, a sada sa 22 godine ima svoju firmu u Americi

Aleksandar Tomić iz Omoljice, bivši đak Mašinske škole u Pančevu, danas ima 22 godine, svoju firmu za modeliranje u Vašingtonu u Americi, više od 250 klijenata i velike poslovne planove.

Aleksandar Tomić, osnivač i izvršni direktor X-PRO LLC Aleksandar Tomić, osnivač i izvršni direktor X-PRO LLC A.T.

Među blizu 400 projekata, na žalost, do sada nijedan nije bio iz Srbije. Klijenti su mu uglavnom iz Amerike, Engleske, Australije, Nemačke…

Iako će sve delovati kao veoma lako i jednostavno, kada budete pročitali ovu priču o njemu, ipak nije bilo baš tako. Iza njegovog uspeha stoji veliki rad, posvećenost, istrajnost, doslednost i spremnost na učenje i rizik. A sve je počelo još u srednjoj školi, slučajno. Nastavilo se namerno, jer je Aleksandar otkrio vrlo rano nešto u čemu može da ispolji svoju kreativnost, a što donosi i veliku zaradu.

Kako sam kaže, kada je upisivao srednju školu nije hteo da mu profesija bude 3D modeliranje. Nije ni znao šta je to. Bio je strastveni “gejmer” i, verovatno kao većina tinejdžera, poželeo da pravi svoje video igrice. Pošto je u Mašinskoj školi na smeru za kompjutersko konstruisanje bio i predmet programiranje, Aleksandar je pomislio da je to mesto na kojem će naučiti više o pravljenju video igrica.

Hteo sam da upišem kompjutersko konstruisanje misleći da ću tako da naučim više o pravljenju igara. Nije bilo tako, ali onda u trećoj godini, desio se veliki preokret. Profesor Vladimir Božičković uveo me je u 3D modeliranje. Tada sam shvatio da je meni to zanimljivije od programiranja, priča Aleksandar.

Tada je sa roditeljima živeo u naselju Strelište, u Pančevu, bio je motivisan da savlada 3D modeliranje, satima je vežbao. U razgovoru putem “skajpa” Aleksandar se priseća da je u trećoj godini počelo i takmičenje u modeliranju i mašinskim materijalima, a bili su uključeni i mašinski elementi.

Nisam dobro prošao te prve godine na takmičenju. Bio sam razočaran lošim rezultatima, ali sam poželeo da budem još bolji. I nastavio sam da vežbam. U četvrtoj godini sam bio mnogo bolji, prošao sam školsko pa opštinsko takmičenje u Kanjiži, bio treći ili četvrti i kvalifikovao se za republičko. Te godine bio sam oslobođen maturskog dela modeliranja, kaže Aleksandar Tomić.

Aleksandar Tomić kaže da je znanje stečeno u srednjoj školi zaista bilo upotrebljivo, jer je tamo naučio prve korake i pravio prve modele.

U radu sam morao da upotrebim teoriju iz srednje škole, mehaniku na primer. Poznavanje kolika je krutost čelika, aluminijuma, je takođe puno pomoglo. To je bilo neko početno znanje, ali sam posle toga morao još puno toga sam da radim i kroz rad da savladam. V6 motore sam radio potpuno od nule, dešavalo se da profesor Božičković ima jednu a ja drugu ideju, pa na kraju nađemo najbolje rešenje, kaže Tomić.

Zahvaljujući profesorima u školi koji su videli kakvu strast prema 3D modeliranju ima, preporučili su mu da otvori profil na Elance-u (danas se platforma zove UpWork) kako bi pokušao da nađe neke poslove.

I tako, otvorio sam nalog na sajtu, vodio sam se mišlju da ne mogu ništa da izgubim. Napravio sam http://power-engineering.weebly.com/ sajt kao portfolio u julu 2013 godine. Prvi posao sam čekao tri meseca. U međuvremenu sam upisao Mašinski fakultet ali sam se prebacio na Višu školu kada su uveliko krenuli poslovi. Zbog posla nisam uspevao da pratim nastavu na fakultetu. Svi poslovi su bili za strance. Nijedan klijent za ove četiri godine nije do sada bio iz Srbije. Uglavnom su to bili Amerika, Engleska, Australija, bilo ih je i iz Nemačke, priča Aleksandar.

Kako kaže, imao je lepo iskustvo, dosta ljudi iz celog sveta je upoznao preko poslova. Puno je radio, roditelji su videli da je radio i po celu noć. Seća se da je tada imao problema i s bankama jer je bilo za njih neobično odakle mu toliko novca. Od zarađenog novca je iznajmio sebi stan u Beogradu. 

Bio je to veliki rizik. Nisam znao da li ću imati narednog meseca da platim kiriju. Promenile su se stvari od tada dosta, poslovi su stizali, ja sam sve više i više učio. Kao inžinjer mehanike puno toga mogu da radim. Imam iskustva iz materijala, mehanike, crtanja… Više od 300 projekata sam radio. Bili su slični, ali nikad isti. Prvi projekat je bio držač za neku torbu. U onome što radim 3D dizajn proizvoda je najzastupljeniji, zatim mašinski, mehaničarski deo, priča Aleksandar.

Kada se prebacio na Višu mašinsku u Zemunu, Aleksandar kaže da nije dobijao znanje koje mu je bilo potrebno. Ipak, Amerika mu tada nije bila ni na kraj pameti. Više je razmišljao o Kanadi, jer je imao klijente tamo. Zvali su ga da ide tamo na dve nedelje, ali je bio odbijen za vizu i taj put se nije desio. 

Imao sam dobru zaradu, stan, auto, a samo 19 godina. Ipak, nisam bio zadovoljan. Pamtim, decembra 2014. godine drug Bojan Vukojević mi je pričao o programu Work and travel. Čuo sam od njega za taj program i otišao da se raspitam. Ponudili su mi u agenciji poslove kao što je konobarisanje, spasilac na bazenu… Ti poslovi nisu donosili puno para, ali bio sam radoznao, i ipak hteo da probam. Iskreno, mislio sam da mogu svoj posao da radim bilo gde, ali nije bilo tako, priča dalje Tomić.

Otišao je u Ameriku 12. maja 2015 godine da radi kao spasilac na bazenu. Kaže, imao je dobro društvo, puno prijatelja je stekao, ali od 10 ujutru do osam uveče je bio na bazenu, zbog čega mu je opao rejting na sajtovima preko kojih je dobijao poslove.

Nisam tada znao šta ću raditi, ali sam shvatio da moram da se više posvetim modeliranju i vraćanju klijenata. Krajem jula razgledao sam razne sajtove po Americi, razmišljao da ostanem da studiram. Uvideo sam da u Americi ima puno mogućnosti za svakoga. I tako, preko Elance platforme našao sam prvog poslodavca. U smislu da sam baš bio zaposlen, saznajemo od ovog mladića.

Bilo je kao na filmu, podneo je aplikaciju na Elance-u u pet popodne, a spletom okolnosti kancelarije te firme su bile nedaleko od stana gde je bio smešten. Samo nekoliko sati kasnije pozvali su ga na razgovor i isto veče su se videli.

Vlasnik je bio Indijac. Pitali su me šta znam da radim. U razgovoru su uvideli lako šta sve znam da radim, ponudio sam nešto nižu satnicu, i ujutru su me pozvali da počnem da radim za njih. Vlasnici kompanije su mi pomogli puno i bili su mi odskočna daska za dalji napredak, kaže Aleksandar.

Paralelno je radio i dalje i kao frilenser, dobijao je sve više posla, a nije želeo da ih odbija zato što nema vremena da radi više poslova. Tada je kontaktirao profesora Vladimira Božičkovića iz Mašinske škole u Pančevu i pitao ga da li bi radio sa njim na tim poslovima. I tako je počela poslovna saradnja između bivšeg đaka i nastavnika. Rezultat te saradnje je Kompanija X-PRO LLC, koju je Aleksandar Tomić registrovao prvog decembra 2015. godine. Zatim je u poslovnu priču ušao Aleksov drug s fakulteta Miloš Pavelkić, pa Vladimir Popov, profesor Mašinske škole u Pančevu, a zatim i drug iz srednje škole Nemanja Anđelović.

Ljudi koji rade sa mnom imaju svu slobodu u organizaciji svog vremena. Ovo je 21. vek, svako bi trebalo da ima svoju slobodu. Dajem im rok do kada bi trebalo da se projekat završi, a na njima je da odaberu tempo rada. Konstantno ima posla, širimo se. U Kompaniji sada radi 12 ljudi, uredno plaćam porez u Americi, na kredit sam kupio auto, prenosi nam dalje svoju priču Aleksandar.

 

Kako je nastao zaštićeni patent Xtreme 3D štampač?

Alex Tomić trenutno radi na X3D štampaču (Xtreme 3D Štampač). Želi da se proširi i na srpsko tržište, da ne radi samo za strance, već i za naše ljude.

Kako kaže, sa svojim timom saradnika ostvaruje želje i zahteve klijenata, ali s kime god da je pričao, ljudi imaju razne ideje ali ne mogu da ih ostvare.

Sada imam tim s kojim sam u prilici da neke od ideja realizujemo. Imao sam ideju da uradim slušalice za ajfon, to nije uspelo. U međuvremenu sam razmišljao šta je  to novo, u šta može da se investira, a što može da se menja. To je štampač u 3D tehnologiji. Projekat napreduje iz dana u dan. Velika je konkurencija, ali škole uglavnom nemaju pristup štampačima, u oblasti medicine štampači mogu da se koriste, zubari mogu da ih koriste… Razmišljao sam kako da ga unapredim, šta može da ima što nema sad, da izgleda lepo. Pratim “apple-ov” dizajn, volim da napravim nešto moderno, lepo, funkcionalno. Došao sam na ideju, pošto su štampači mali ili veliki (mali imaju loš kvalitet štampe, a veliki štampači su veoma skupi), i napravio sam štampač, koji može da se poveća ili smanji po potrebi. U fazi je izrade, minimalnih dimenzija, lepo je dizajniran, kućište će najverovatnije biti od aluminijuma, ali jedan deo (za sada je tajna) biće značajan, moći će da se proširi po X i Y osi, opisuje svoj patent Aleksandar. 

 

printer x2.142

Na slici: Xtreme 3D Štampač na kojem Alex Tomić trenutno radi sa svojim timom saradnika

 

Ideja mu je da njegov štampač bude dostupan školama, zubarima… 

Biće povoljni uslovi za nabavku štampača, jer želim da bude dostupan svima, pogotovo mašinskim školama, da đaci ne turpijaju pločice na praksi, nego da uče na savremenim tehnologijama, da prave 3D modele... Očekujem da će štampač biti dostupan za prodaju sledeće godine. U fazi smo testiranja, ja mogu da finansiram prvi model, ali želim da napravim crowdfunding kampanju kako bih obezbedio sredstva za dalje modele. Inače, štampač kad se razvuče može da štampa pola metra u širini i dužini, kaže Aleksandar.

Funkcionalan model štampača možemo očekivati u prvoj polovini 2017. godine.

Voleo bih da štampač bude realizovan u Srbiji, od strane naših ljudi, da se prvi prototip napravi u Srbiji, jer verujem da bi bio dobar ambasador naše zemlje u svetu. Videćemo, kaže naš sagovornik.

Poslednjih 18 meseci Aleksandar nije dolazio u rodnu zemlju. Iako je veoma mlad otišao od kuće, kaže da se lako odvojio od nje. Navikao se na Ameriku, na način života i rada. Kako kaže, prijatelji iz Srbije preko leta su dolazili kod njega u Ameriku.

 

aleksandar tomic

 

Pitam ga, šta misli, kako će reagovati mladi u Srbiji kada budu pročitali njegovu životnu priču?

Da sam u koži drugih mladih u Srbiji, verovatno bi mi bilo teško da poverujem u sve ovo. Ali sve je tačno. Ako pronađete sebe i jako želite to, može da se ostvari. Poručio bih mladima da ne odustaju. Nek i dalje pokušavaju da rade ono što znaju ili čime žele da se bave. Tržište je takvo da sve može da se unovči. “Frilensing” bi trebalo više da se promoviše u Srbiji. Dualno obrazovanje je nešto što je dobro. Raspoložen sam da budem mentor srednjoškolcima, da budem neko od koga bi srednjoškolci dobijali prve poslove, zaključuje Aleksandar Tomić.

Ovaj mladi momak sada živi svoj američki san. Vašington DC je mesto njegovog trenutnog boravka i svakako s ponosom ističe da ima više od 287 klijenata, 388 završenih projekata i 12 zaposlenih. A priča o “X-PRO” tek počinje. 

Autor:  V.Jovanov Peštanac
Ocenite ovaj članak:
(53 glasova)

Komentari  

+28 #1 jovan tomic 14-11-2016 19:57
Svaki roditelj zivi za to da mu dete uspe u onome sto radi i voli,eto nas je bog pogledao da u tome uzivamo citajuci ovakve tekstove,i prisustvovanjem na svecanostima kao sto je bila proslava jubileja MSP gde je on sebi nasao mesto medju najuspesnijim bivsim ucenicima te skole.
Pozdravljamo vas supruga Snezana i ja kao otac sa zeljom da imate jos ovakvih tekstova kako za nase dete tako i za sto vise mladih poput njega..pozdrav.
Odgovori
+12 #2 Sima 15-11-2016 19:55
Pozdrav za poslovnog partnera Nemanju Anđelovića. Aleksandru svaka čast, momci samo napred. MŠP u
Odgovori
0 #3 vlada 06-12-2018 12:23
Ovo je na žalost jedna tužna priča.
Prvo , informacije koje vam je podelio su delimično tačne, i kao po pravilu za Alexa, veoma prenaduvane. Nije on nikakav uspešan mladi čovek , on je jedan notorni prevarant.
Momak je karijeru napravio VARAJUĆI naivne inženjere u Srbiji i preprodavajući njihove radove.
Šablon je uvek isti. Radite i radite i radite , isplate kao kasne, i kada se nagomila veliko dugovanje, onda vam blokira sve kontakte i ne želi ni da popriča, naivno verujući da je zaštićen zato što je u americi.

SVI inženjeri koji su radili sa njim pričaju istu najogavniju priču za ovog prevaranta
Na žalost, Alexa nema subjektivnih problema sa tim da je prevarant, i nema nikakvih moralnih problema sa tim da vara ljude, dok njegovi roditelji koji žive ovde saginju glavu pred svima.
Tužno je to , a ne primer dobre prakse.
Bolje bi bio naslov , naši prevaranti širom sveta
Odgovori

Dodaj komentar



Saglasan sam sa pravilima komentarisanja navedenim u uslovima korišćenja!
EUR 0.00 0.00 USD 0.00 0.00 CHF 0.00 0.00 SEK 0.00 0.00