nedelja, 3. novembar 2019.  18:40h
Pročitano 379 puta

Grba: Prosečna cena državnog poljoprivrednog zemljišta dostigla 320 evra po hektaru

Zoran Grba, član gradskog veća za poljoprivredu i ruralni razvoj u intervjuu za naš portal govorio je o nedavno završenoj licitaciji poljoprivrednog zemljišta na teritoriji Pančeva, kao i načinu na koji se raspodeljuju sredstva dobijena od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta.

Zoran Grba, člano Gradskog veća za poljoprivredu Zoran Grba, člano Gradskog veća za poljoprivredu Pančevo MOJKraj

Tema našeg razgovora bilo je i organizovanje poljočuvarske službe, kao i podrška Grada udruženjima građana u ruralnim sredinama.

Završena je licitacija poljoprivrednog državnog zemljišta na teritoriji Pančeva. Koliko zemljišta je bilo ponuđeno i koliko je izlicitirano? 

Ukupna površina poljoprivrednog zemljišta na celoj teritoriji Pančeva i svih devet naseljenih mesta je 66.482 hektara, a obradivo je 61.922 hektara. Prema podacima dobijenih iz Republičkog geodetskog zavoda ove godine, od 2016. godine kada smo definitivno počeli i uradili najveći obim borbe protiv uzurpacije i kada je definitivno katastar dostavio sve posedovne listove državnog poljoprivrednog zemljišta da bi to moglo da ide na licitaciju, definisano je da na teritoriji grada Pančeva ima 17.544 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta koje smo apsolutno stavili u zakonski okvir. Oko 6.000 hektara je već opredeljeno po višegodišnjim ugovorima, po osnovu prava prečeg zakupa, po osnovu stočarstva, infrastrukture i davanje na korišćenje bez naknade. Na besplatno korišćenje ustanovama koje je osnovala Republika Srbija i AP Vojvodina: zatvor, Dom drce Jabuka, Poljoprivredna škola, Institut Josif Pančić, Institut Tamiš i ŠIK Banat opredeljeno je negde oko 1.800 hektara, od čega je veći deo, oko 1.100 hektara opredeljno ŠIK Banatu. U pitanju je neobradivo zemljište koje se vodi kao državno poljoprivredno zemljište u pojasevima gde je vodoplavno a gde su oni zasadili višegodišnje zasade topole.

Prvi krug licitacije je organizovan od 23. septembra do 1. oktobra. Na licitaciji je bilo 8.114,2706 hektara što je podeljeno u 607 nadmetanja po katastarskim opštinama. Prosečne cene prethodnih godina su diktirale početnu cenu ove godine, tako da je zemlja u pojedinim katastarskim opštinama, s obzirom na veliko interesovanje prethodnih godina, a što se i vidi u javnom oglasu imala poprilično adekvatnu komercijalnu cenu izdavanja. Na prvoj licitaciji izdato je 7.167 hektara sa prosečnom cenom od 321,53 evra. Najviša cena ostvarena je na teritoriji Kačareva, gde je bilo ponuđeno i najmanje zemlje ali najvišeg kvaliteta, 430,67 evra po hektaru. Zatim sledi Dolovo s 426 evra, pa Pančevo s Vojlovicom 423 evra. Najniža cena je u Ivanovu, gde je bilo ponuđeno najmanje zemljišta, negde oko 70ak hektara. Cena po hektaru bila je 236 evra. Po nalogu Ministarstva poljoprivrede zemljište je licitirano na 10 godina i to znači da će lokalna samouprava imati stabilan prihod u narednih deset godina. Za period od 10 godina Grad po ovom osnovu očekuje prihode od 1.700.000.000,00 dinara.

Da li će biti drugog kruga licitacije?

Da, kada završimo kompletnu proceduru u vezi s prvom licitacijom i kada zakupci uđu u posed izlicitirane zemlje, pristupićemo organizovanju drugog kruga licitacije. Najverovatnije u decembru, eventualno u januaru. Za drugi krug licitacije preostalo je 844,88 hektara gde će imati pravo da licitiraju svi sa svih katastarskih opština. S obzirom da je preostalo uglavnom zemljište slabijeg kvaliteta i neobradivo mi tu očekujemo da će se licitirati jedno 300 hektara, po ceni od 300 evra po hektaru. Ne očekujemo veliki priliv sredstava, ali između 4 i 6 ili 7 miliona dinara se može obezbediti.

Kako se raspodeljuju sredstva dobijena licitacijom državnog poljoprivrednog zemljišta? O kom iznosu je obično reč?

Sredstva dobijena licitacijom raspodeljuju se tako što 30% iznosa ide Pokrajini, 30% Republici a gradu Pančevu ostaje 40%. Na godišnjem nivou gradu Pančevu obično ostaje oko 170 miliona dinara. Svake godine pravdamo Ministarstvu poljoprivrede na šta smo potrošili naš budžet za poljoprivredu i namenska sredstva. U pitanju su strogo namenska sredstva za poboljšanje ambijenta u oblasti poljoprivrede na celokupnoj teritoriji grada Pančeva, na svih 66 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta na našoj teritoriji. Što se tiče raspodele namenskog novca, iz sredstava prihodovanih od licitacije, najviša cifra koja se izdvaja svake godine je za saradnju s AP Vojvodinom i Tamiš Dunavom za uređenje kanalske mreže koje ima oko 650 km na teritoriji grada Pančeva. Možda ljudi ne primećuju, ali najmanji mogući procenat poplavljenosti poljoprivrednog zemljišta, i državnog i privatnog, je na teritoriji našeg grada zato što se kanalska mreža i finansira i održava. A ljudi obično ne primete to što uredno funkcioniše. Osim toga, novac se usmerava na podizanje vetrozaštitnih pojaseva, izgradnju atarskih puteva, na organizovanje poljočuvarske službe.

Od prihoda od izdavanja poljoprivrednog zemljišta deo novca se usmerava i na vetrozaštitne pojaseve. Koliko novca je za to izdvojeno? 

Što se tiče vetrozaštite tu svake godine izdvajamo oko 10 miliona dinara. U zadnjih pet godina za vetrozaštitu smo, na bazi programa Šumarskog fakulteta izrađenog pre deset godina, taj posao je poveren JKP Zelenilo. Odlukom Skupštine grada i gradskog veća, po usvajanju godišnjeg programa iz namenskog budžeta opredeljujemo pare Zelenilu. Zelenilo na bazi glavnog projekta Šumarskog fakulteta radi godišnji plan održavanja vetrozaštitnih pojaseva na teritoriji grada Pančeva, vodi računa o tome i podnosi izveštaj. Grad je formirao komisiju koja izlazi na teren potvrđuje njihove radove i time naše javno preduzeće vodi računa o vetrozaštitnom pojasu na teritoriji našeg grada. Ove godine smo obezbedili čak 16,5 miliona dinara za JKP Zelenilo za vetrozaštitu, jer osim što je grad izdvojio 11,5 miliona dinara iz budžeta, dodatnih 5 miliona dinara je obezbeđeno na konkursu Ministarstva zaštite životne sredine. Naš projekat je poslat na taj konkurs jer smo imali gotov projekat i kompletnu dokumentaciju, a sredstva su nam odobrena jer je veoma mali broj lokalnih samouprava koje imaju gotove projekte za vetrozaštitu.

Grad izgradnju atarskih puteva obezbeđuje od namenskih sredstava od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta. Šta će od atarskih puteva biti rađeno u narednom periodu? 

Jedna od stavki u Godišnjem programu zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji grada Pančeva je izgradnja atarskih puteva koju radimo po prioritetu, na zahtev Skupština Mesnih zajednica i kako se odluči na nivou grada, na nivou kabineta gradonačelnika u saradnji s ljudima koji su za to resorno zaduženi. Ove godine planiramo početak i završetak radova na lokacijama u Omoljici i Banatskom Brestovcu. Za sledeću godinu ćemo konkurisati kod Pokrajine za puteve za koje imamo projekte. Svake godine to je u iznosu od 35 do 40 miliona dinara učešća grada, a ostalo je učešće Pokrajine. U prethodnom periodu, u poslednjih deset godina, u proseku kilometar atarskog puta bio je između 5 i 6 miliona u zavisnosti od konfiguracije tla. Trudimo se i uspevamo u tome da atarske puteve radimo isključivo kroz poljoprivredno zemljište, kroz velike parcele poljoprivrednog zemljišta i da budu namenski za poljoprivredu. U narednoj godini je u najavi da se uvede i održavanje postojećih atarskih puteva. I za to ćemo odvojiti neka sredstva koliko bude bilo moguće budžetom. To će biti tekuće održavanje već izgrađenih atarskih puteva u prethodnom periodu koji su oštećeni na bilo koji način.

Da li ste zadovoljni kako je organizovana poljočuvarska služba? Upravo je završena javna nabavka za ove poslove, kome je posao dodeljen?

Jedna od stavki u Godišnjem programu zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji grada Pančeva je angažovanje poljočuvarske službe. Kao i prethodne dve godine, i ove godine taj posao je dobila firma G4S. Izuzetno smo zadovoljni sa njihovom uslugom s 28 poljočuvara 24 sata dnevno na ukupnoj površini od 66.000 hektara poljoprivrednog zemljišta.

Iz namenskih sredstava se pokreću i vode i postupci komasacije. Kakva je tu situacija trenutno?

Da, radi se projektno-tehnička dokumentacija i pokreću se i vode postupci komasacije. Trenutno smo u postupku komasacije katarstarske opštine Glogonj. Imali smo problem s javnom nabavkom za izvođenje geodetskih usluga i ponovo ćemo je raspisati. Ona iznosi oko 60 miliona dinara. Važno je da se zna da je cena komasacije oko 200 evra po hektaru a taj trošak snosi lokalna samouprava, građani je ne plaćaju za razliku od ostatka Srbije. Zbog te cene i velike površine koja se komasira, a komasira se i poljoprivredno i građevinsko zemljište, prosečna cena komasacije katastarske opštine Glogonj koja je oko 5.500 hektara poljoprivrednog i građevinskog reona, je oko 200 miliona dinara. To uopšte nisu mala sredstva. To moramo da radimo postepeno i to će se raditi na duži period ali je bitno da smo obezbedili ambijent za to stavljanjem zemljišta u zakonske okvire.

I ove godine budžetom je bio obezbeđen novac za podršku Udruženja građana s teritorije naseljenih mesta koja se bave i poljoprivredom. U kom iznosu i kakvi su rezultati? 

Ove godine smo odvojili šest miliona dinara iz budžeta grada za program mera podrške poljoprivrednim udruženjima i ruralnom razvoju sela za konkurs za su/finansiranje projekata/programa iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja za grad Pančevo za 2019. godinu. U prvom krugu je 30 udruženja dobilo sredstva, a u drugom krugu još sedam udruženja. Trudimo se da ta sredstva ravnomerno raspodelimo po naseljenim mestima i po udruženjima. Postoji komisija, radi se po uputstvu SKGO-a, radi se već duži niz godina. Trudimo se da obezbedimo ravnomerni razvoj i sociološki opstanak sela na teritoriji grada.

Deo novca iz budžeta za poljoprivredu usmerava se i na protivgradnu zaštitu. Koliko je izdvojeno za nabavku protivgradnih raketa?

Osim namenskih, postoje i sredstva grada za poljoprivredu i od tog novca dva miliona dinara se opredeljuje za protivgradnu zaštitu odnosno za javnu nabavku kupovine raketa koje predajemo RHMZ-u, jer je kompletno njihova nadležnost i angažovanje strelaca i kompletna procedura protivgradne zaštite na celoj teritoriji Vojvodine. Tu je radarski centar Samoš, MUP, koordinacija sa aerodromima a naš krajnji domet kao grada je da odvojimo sredstva, kupimo protivgradne rakete i predamo ih. Eventualno, kao što smo ove godine uradili, dodajemo nešto novca za finansijsku nadoknadu za strelce protivgradnih raketa u odnosu na ono za šta sklope ugovor sa RHMZ-om i MUP-om. 

Šta su Vaša zaduženja u Gradskom veću?

Kao član gradskog veća bavim se poljoprivredom i sociološkim opstankom sela, sarađujući sa udruženjima iz seoskih sredina. Ujedno sarađujem i radim sa zaposlenima u Sekretarijatu za poljoprivredu Grada Pančeva jer sve ovo je timski rad. Sve ovo o čemu smo pričali ne radim samo ja već 13 zaposlenih u Sekretarijatu za poljoprivredu. Pratimo realizaciju sredstava, raspisujemo javne pozive za korišćenje sredstava, raspisujemo javne nabavke, pratimo javne nabavke, pratimo i zakonsku regulativu, i konkurse pokrajine i ministarstva i konkurišemo i putem konkursa obezbeđujemo još dodatnih sredstava za grad...

Autor:  V.J.P.
Ocenite ovaj članak:
(1 Glas)

Dodaj komentar



Saglasan sam sa pravilima komentarisanja navedenim u uslovima korišćenja!
EUR 0.00 0.00 USD 0.00 0.00 CHF 0.00 0.00 SEK 0.00 0.00