subota, 20. oktobar 2018.  09:49h
Pročitano 1168 puta

Pošumljavanje Deliblatske peščare počelo je pre 200 godina

Deliblatska peščara predstavlja geomorfološki i biogeografski fenomen ne samo Panonske nizije, već i čitave Evrope, kao i značajan genetski resurs naše zemlje. 

Deliblatska peščara Deliblatska peščara N. Stoilković

Prvo pošumljavanje je započeto 1818. godine.

Tokom istorije Deliblatska peščara bila je pod autohtonom šumskom vegetacijom hrasta i lipe, i travnim formacijama stepske vegetacije. Usled prekomernih seča, ispaše stoke, kao i izazivanih šumskih požara, slika krajolika se ubrzano menjala i najveće posledice se osetile tokom 18. veka. Ogoljene površine, na velikim peščanim masama, ubrzano su poprimale karakterističan oblik dina, s obzirom da su košava i drugi vetrovi raznosili lako pokretljiv pesak i poput vajara dekorisali predeo. Širenje golih peščanih površina zapretilo je prvo obradivom zemljištu u okruženju, saobraćajnicama, a zatim naseljenim mestima i opstanku lokalnog stanovništva. Sagledavajući nastali problem, a povremeno i osećajući zrnca peska iz Peščare, Ugarski parlament je naložio rešavanje ovog pitanja na stručan i celovit način, te je temišvarski direktor šuma Vojne krajine Franc Bahoven dobio veoma odgovoran zadatak sanacije peščare.

U periodu od 1808. do 1812. godine izvršen je prvi premer peščare i utvrđeno je da se ona rasprostire na površini od 40.660 hektara, kao i da se na 16.800 hektara nalazi otvorena pustinja koja se stalno širi. Kao prvo, uvedene su administrativne mere (zabrana seče i pašarenja), a zatim se pristupilo podizanju zaštitnih pojaseva po obodu peščare. 

 

IMG 8aefd660d541e567a365679a14a7e483 V

 

Zahvaljujući uspešno sprovedenim akcijama pošumljavanja, zaštitne šume Deliblatske peščare od 1912. godine dobijaju ekonomski značaj i od tada se njima gazduje po uređajnim elaboratima. Nakon Drugog svetskog rata iskristalisala se ideja o potrebi zaštite ovog jedinstvenog dela prirode (specifične flore i faune, naravno i orografskih karakteristika), tako netipičnog za evropski kontinent, te Deliblatska peščara dobija status zaštićenog prirodnog dobra. Uredbom Vlade Republike Srbije od 2002. godine utvrđen je sadašnji status Specijalnog rezervata prirode, s obzirom da je poslednje i najveće utočište peščarske, stepske, šumske i močvarne vegetacije Panonske nizije, i jedan od najvećih centara biodiverziteta u Evropi.

Peščara danas predstavlja poslednju i najveću oazu peščarske, stepske, šumske i močvarne vegetacije Panonske nizije, kao jedan od najvećih centara biodiverziteta u Evropi i područje od izvanredne, univerzalne vrednosti za zaštitu prirode i nauku.

Deliblatska peščara je zaštićeno područje prve kategorije u Srbiji, na 350 kvadratnih kilometara površine, najveća je kontinentalna peščara i jedno od najvažnijih centara biodiverziteta u Evropi, a njen deo, svetski zaštićeno vlažno područje.

 

IMG f9cbb24ca266ea5e612aac858dc4ac24 V

Na slici: vikend naselje Čardak u Deliblatskoj peščari (foto: N. Stoilković)

 

Nastala je u ledenom dobu od nanosa peska koji je vetar preoblikovao u dinski reljef. Ekstremna klima i odsustvo površinskih voda u centralnom delu, uslovile su razvoj i očuvanje jedinstvenih peščarskih, stepskih i šumskih, a u priobalju Dunava močvarnih i vodenih ekosistema, koji su nekada pokrivali celu Panonsku niziju. 

 

0 bozuri u pescari

 

Biljni svet od 900 vrsta obiluje retkostima kao što su: stepski božur, kovilje i virgilijski hrast, dok životinjski svet odlikuju peščarski insekti i karakteristične vrste stepskih staništa: orao krstaš, tekunica i stepski skočimiš, a u šumskim zajednicama buljina i vuk. 

Vode bogate šaranskom ribom su stecište i masovno zimovalište ptica močvarica, dok se u priobalju stalno gnezde laste bregunice i mali kormorani. 

 

44404810 899454586927055 6311051977266561024 n

 

Peščara je vekovima pod uticajem čoveka, a naročito u poslednjih 200 godina intenzivnih radova u šumarstvu Banata, stoga je ona ogledalo istorije prirode i čovekovog trajanja u njoj.

 

44349849 899454606927053 8050742357550694400 n

Autor:  Pančevo.MOJKraj.rs
Ocenite ovaj članak:
(3 glasova)

Dodaj komentar



Saglasan sam sa pravilima komentarisanja navedenim u uslovima korišćenja!
EUR 0.00 0.00 USD 0.00 0.00 CHF 0.00 0.00 SEK 0.00 0.00