Osim pripadnika mađarske, srpske i bugarske nacionalnosti koji su većinsko stanovništvo Ivanova na manifestaciji su učestvovali i Slovaci, Makedonci, Česi, Kinezi, a po prvi put i Rusi.
Aleksandar Reljinović iz Udruženja Romaška kaže da je Pančevo bilo i jeste velika kolonija Rusa pridošlih još posle revolucije.
Sada imamo i dosta ruskih firmi u Pančevu, ima novih Rusa koji su tu. Pokušavamo da napravimo jednu sredinu gde ćemo se družiti, rekao je Aleksandar Reljinović.
Grčka zajednica u Srbiji spada u nevidljive manjine, rasuti smo po celoj Srbiji, a ima nas u svakom mestu. Ovo je prilika da se grčka zajednica predstavi u višenacionalnoj sredini, izjavio je Petar Rodifcis, predsednik Nacionalnog saveta Grčke nacionalne manjine za RTV.
Pored toga što afirmiše višejezičnost i komunikaciju, ova manifestacija doprinosi stvaranju osećanja bliskosti i razumevanja među nacionalnim zajednicama kojih samo na području Pančeva ima oko 20. Neki od jezika manjih zajednica poput cincarskog i bugarsko-palćenskog trenutno su među najugroženijim.
Mi nemamo nikakvu školu za palćenski jezik banatskih bugara pa smo preko našeg udruženja organizovali jezičke radionice u saradnji sa udruženjem IN MEDIAS RES iz Pančeva tako da smo imali nekoliko generacija koji su naučili da čitaju i da pišu, kazao je Augustin Kalapiš, Udruženje Banatskih Bugara.
Marko Guran, direktor Doma kulture u Ivanovu podseća da se ova ustanova već dugi niz godina bavi očuvanjem tradicije stanovnika ovog mesta.
Dom kulture već duži niz godina, mogu slobodno da kažem 50 i 60 godina, bavi se očuvanjem tradicije Palćena i Sekelj Mađara kojih ima u Ivanovu. Oko 300 Palćena ima koji znaju da pričaju palćenski, rekao je Marko Guran.
Maternji jezik deo je kulture jednog naroda i njegovim nestajanjem gubi se identitet nacionalnih zajednica. Trenutno se u svetu govori oko 6.000 jezika i dijalekata, a zabrinjavaju procene stručnjaka da će do kraja ovog veka oko polovina prestati da se koristi.