nedelja, 31. decembar 2017.  19:03h
Pročitano 276 puta

Dobrotvorne zadruge Srpkinja bile su prosvetna i humanitarna udruženja

Feminističko nasleđe u Vojvodini zasniva se na individualnom radu i zalaganju borkinja za ženska prava, gde pored obrazovanja žene su bile angažovane i u društveno-političkom radu.

Feminističko nasleđe u Vojvodini zasniva se na individualnom radu i zalaganju borkinja za ženska prava, gde pored obrazovanja žene su bile angažovane i u društveno-političkom radu Feminističko nasleđe u Vojvodini zasniva se na individualnom radu i zalaganju borkinja za ženska prava, gde pored obrazovanja žene su bile angažovane i u društveno-političkom radu

Među poslanicima Velike narodne skupštine Banata, Bačke i Baranje, koja je izglasala prisajedinjenje Kraljevini Srbiji bilo je sedam žena: Milica Tomić iz Novog Sada, Marija K. Jovanović iz Pančeva, Katica Rajčić, Olga Stanković, Anastazija Manojlović, Mara Malagurski i Manda Sudarević, sve iz Subotice.

Dobrotvorne Zadruge Srpkinja bile su prosvetna i humanitarna udruženja srpskih žena u Austro-Ugarskoj. Na prostoru današnje Vojvodine, još i pre stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine postojale su ženske humanitarne, verske i druge organizacije koje su imale striktnu podelu po verskoj nacionalnoj osnovi. Dobrotvorna zadruga Srpkinja u Subotici osnovana je 1878. godine. Jedna od počasnih članica Zadruge bila je Olga Stanković, dok je jedna od utemeljivačica sa uplatom od 1.000 tadašnjih dinara, bila Anastazija Manojlović.

 

anastazijam 732x1024

Na slici: Anastazija Manojlović jedna od sedam žena delegata 25.11.1918. godine

 

Dobrotvorna zadruga Srpkinja u Subotici bila je humanitarna organizacija, tačnije jedna od prvih ženskih udruženja sa ciljem da da stipendiraju i pomažu devojčice koji su lošijeg materijalnog stanja i nisu bile u prilici da se školuju, prenosi sajt Ecofeminizam.com.

U Izveštaju o radu Dobrotvorne zadruge Srpkinja u Subotici od njenog osnivanja pa do 1938. godine se navodi da je Bajšanska Marija Vojnićka Tošinica poslala prilog od 50 forinti i da joj je iskazana zahvalnost.

U Izveštaju se navodi i da:

13. novembra 1918. godine čim je ušla Srpska vojska u Suboticu ova je Zadruga udružena sa Bunjevačkom Dobrotvornom Zadrugom Žena-uredila bolnicu za vojnike, snabdela je sa 200 kreveta i za sve njih: slamarice, ćebeta, perjane jastuke, veš za postelje i za vojnike; nabavljeno je za bolnicu posuđe i namirnice u velikoj količini. 8 meseci Zadruga je vodila brigu za hranu bolesnika i ranjenih vojnika sa sredstvima iz svoje kase i od prikupljenih priloga u građanstvu, navodi se u Izveštaju.

Na svečanom prijemu, kojima je predstavnicima srpske vojske priređen je prijem i tadašnja potpredsednica Zadruge Anastazija Manojlović predala je potpukovniku Anti Živuloviću veliki buket cveća, u ime Zadruge kao svoj prvi pozdrav Oslobodilačkoj vojsci, piše između ostalog u Izveštaju.

Zadruga je 1935. godine smestila u devojački dom Marije Vojnić Tošinice Milicu i Dragicu Ristić koje su izučavale zanat. Zadruga je pomagala i njihovo izdržavanje iz društvene blagajne i prilozima pretsednice i nekoliko upravnih članica sa 400 dinara mesečno.

Autor:  Ecofeminizam
Ocenite ovaj članak:
(1 Glas)

Dodaj komentar



Saglasan sam sa pravilima komentarisanja navedenim u uslovima korišćenja!
EUR 0.00 0.00 USD 0.00 0.00 CHF 0.00 0.00 SEK 0.00 0.00