nedelja, 24. decembar 2017.  20:03h
Pročitano 410 puta

Jovana Jankov: Nasilje i diskriminacija u školama i van nje su primetni

Jovana Jankov je dugogodišnja aktivistkinja koja je 2016. godine dobila nagradu „Najvolonterka”.

Jovana Jankov iz Pančeva Jovana Jankov iz Pančeva FB privatna arhiva

Ona je vršnjačka edukatorka Kreativnog omladinskog centra Pančeva za borbu protiv side – KOMPAS, bivša lokalna koordinatorka i članica Upravnog odbora Unije srednjoškolaca Srbije. Učestvovala je, kao volonterka, na mnogim umetničkim festivalima u Pančevu i Beogradu, a koordinatorka je volontera na Pančevo Film Festivalu. Voli putovanja i posmatranje zvezda, nauku, prirodu, životinje i umetnost. Povremeno se bavi pisanjem poezije i novinarstvom. Jedna od omiljenih rečenica joj je „Misli globalno, deluj lokalno”.

Završila je Gimnaziju „Uroš Predić”, a trenutno studira Menadžment i produkciju pozorišta radija i kulture na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. S Jovanom Jankov smo razgovarali o još aktuelnoj Strategiji brige o mladima.

• Upoznati ste s postojanjem Strategije brige o mladima na teritoriji Pančeva čiji je rok trajanja od 2014. do 2017. godine, u kojoj su, kao prioritetne oblasti, određeni obrazovanje, zdravlje, odrastanje, bezbednost, zapošljavanje i učešće mladih u donošenju odluka, aktivizam i volonterizam mladih i mobilnost i interkulturalizam mladih. U kojoj oblasti je po Vašem mišljenju najviše urađeno?

– Najviše je urađeno u oblasti volonterizma i aktivizma što je zavisilo od organizacija u Pančevu. Kroz sve svoje aktivnosti, organizacije su angažovale volontere i volonterke i time podsticale aktivizam kod mladih. Takođe, brojni festivali, kao i volonterski kampovi u gradu su pored toga doprinosili i mobilnosti i interkulturalizmu.

• U kojoj oblasti je po Vašem mišljenju najmanje urađeno?

– Na zdravlju mladih i dalje treba da se radi, primetila sam brojne sportske aktivnosti što je za pohvalu, ali ne treba ostati samo na tome već se treba baviti i ostalim ciljevima. Na povećanju zaposlenja je počelo da se radi, ali bi trebalo još više. Bitna stavka je uvažavanje volonterskih aktivnosti kao radno iskustvo. Pored školskih ustanova, obrazovanju su doprinele organizacije koje se bave neformalnim obrazovanjem. Što se bezbednosti tiče, nasilje i diskriminacija u školama i van nje su primetni i na tome treba raditi mnogo više.

• U prethodnom periodu, od 2014. do 2017. godine, koliko su mladi zaista bili uključeni u kreiranje omladinske politike u Pančevu? Na koji način su bili uključivani? Da li je moglo više ili bolje? Kako?

– Uključivani su u rad organizacija. Izostaje direktno uključivanje u rad institucija, pre svega u okviru školskih parlamenata i škola, a onda i Kancelarije za mlade i same gradske uprave. Onlajn upitnici su najlakši i najjeftiniji način da se dopre do mladih, ali je i organizovanje okruglih stolova, panel diskusija i tribina primerenih mladima poželjno.

• Da li ste možda bili uključeni na neki način u donošenje aktuelne Strategije brige o mladima ?

– Ne, jer sam u vreme donošenja Strategije bila tek na početku svog aktivizma.

• Da li ste u periodu od 2014. do 2017. godine realizovali neke omladinske projekte zahvaljujući konkursima Grada Pančeva namenjenih mladima i udruženjima građana za mlade? Predstavite nam u nekoliko rečenica te projekte i koliko Vam je značilo što ste imali podršku u realizaciji svoje projektne ideje?

– Projekti su realizovani od strane organizacija čiji sam deo: Kompas, ŽMIG, Connecting, kao i projekti Kancelarije za mlade. Svaka od aktivnosti je mnogo značila i doprinela mom ličnom i profesionalnom razvoju. Najznačajniji, za mene lično, bio je Sajam obrazovanja gde sam bila koordinatorka projekta i podrška cele organizacije Connecting bila je veoma značajna.

• Šta su, prema Vašem mišljenju, najveći problemi mladih na teritoriji Pančeva i svih devet naseljenih mesta? Imate li neki predlog kako bi neki od tih problema mogli da se reše i kako?

– Slaba informisanost i zainteresovanost za dodatne sadržaje, vanškolske aktivnosti itd. često zbog nedostatka podrške nastavnika, roditelja i društva. Nepostojanje prostora gde bi mladi provodili svoje slobodno vreme, razvijali svoje veštine i znanja, učili, družili se, a organizacije slobodno sprovodile svoje projekte, radionice, obuke…

• Da li biste se uključili na bilo koji način u donošenje nove Strategije brige o mladima u Pančevu?

– Na svaki mogući način bih se uključila.

 

0 potpis ispod teksta

Autor:  M.Manić
Ocenite ovaj članak:
(2 glasova)

Dodaj komentar



Saglasan sam sa pravilima komentarisanja navedenim u uslovima korišćenja!
EUR 0.00 0.00 USD 0.00 0.00 CHF 0.00 0.00 SEK 0.00 0.00