utorak, 19. decembar 2017.  11:55h
Pročitano 255 puta

Istraživanje: Žrtve vršnjačkog nasilјa su uglavnom mladi koji se po nečemu razlikuju od drugih

Na tribini „Uključivanje mladih iz osetljivih grupa u rad institucija i organizacija”, održanoj, 13. decembra, u maloj sali Gradske uprave, predstavlјen je projekat „Uključivanje uživo” u Pančevu.

Sve češće je i vršnjačko nasilјe u školama, a mladi primećuju nepostojanje adekvatne reakcije unutrašnje zaštitne mreže Sve češće je i vršnjačko nasilјe u školama, a mladi primećuju nepostojanje adekvatne reakcije unutrašnje zaštitne mreže www.pixabay.com

Igor Milikić, koji je bio deo tima koji je sprovodio projekat u našem gradu, govorio je o rezultatima dobijenim putem fokus grupa, u kojima se radilo istraživanje iskustava, stavova, problema i potreba mladih u Pančevu u oblastima obrazovanja, kulture, bezbednosti i učešću mladih u procesima donošenja političkih odluka.

U istraživanju је učestvovalo pedesetak mladih iz najrazličitijih grupa – različitog socijalnog statusa, etničke pripadnosti, mesta stanovanja, osobe sa invaliditetom.

U oblasti obrazovanja, učenici su zadovoljni pojedinim profesorima koji bolje objašnjavaju, drže dopunske časove, koji ih poštuju i razumeju, od kojih imaju podršku u rešavanju problema, i mogu da ih pitaju ih šta ih interesuje, a neki su zadovolјni i stečenim znanjem koje im koristi. Ali spisak nedostataka u obrazovanju je znatno duži.

Većina ispitanih učenika želi da upiše fakultet, mnogi bi se zaposlili nakon srednje škole, neki bi pohađali određene kurseve, nekoliko njih bi otišlo u inostranstvo nakon srednje škole, a ima i onih koji bi u vojsku.

Za zaposlenje smatraju da je najbitnija veza, a odmah posle su kompetencije i sreća. Uglavnom nisu uklјučeni u rad organizacija, volontiranje i vannastavne aktivnosti, najčešće zbog nedostatka vremena i slabe informisanosti, a oni koji jesu uklјučeni su u aktivnosti poput sporta, glume, učenja stranih jezika, organizovanja predstava i humanitarnih akcija, pevaju u horu, bave se novinarstvom i idu na seminare. Najviše mladih zna za organizacije KOMPAS, „Budi muško klub” i „Crveni krst”, malo njih je čulo da postoji Kancelarija za mlade i ne znaju čime se bavi, a ne znaju ni razliku između formalnog i neformalnog obrazovanja.

Najviše njih je reklo da nije zadovolјno obrazovnim sistemom, a kao glavni razlog su naveli to što su neki predmeti nepotrebni za njihovo dalјe školovanje i dalјi profesionalni život. Oni bi te predmete ostavili ali ne sve četiri godine školovanja i dodali bi neke druge koji su korisni za njihove smerove. Mladi bi voleli da se na građanskom vaspitanju priča o diskriminaciji u našem društvu, oni koji bi da nastave školovanje nakon srednje škole voleli bi da imaju i opšte obrazovanje kao izborni predmet, jer se on često traži na prijemnim ispitima na fakultetima. Problem škole je i to što profesori zahtevaju od njih da uče napamet, kao i preopširno gradivo koje nije primenjivo. Smeta im kad profesori kasne na nastavu i kad favorizuju učenike. Sve češće je i vršnjačko nasilјe u školama, a mladi primećuju nepostojanje adekvatne reakcije unutrašnje zaštitne mreže, priča Igor Milikić.

Kad su kulturna dešavanja u pitanju, mladi najrađe idu u bioskop, ali ne toliko često već s vremena na vreme, a većina njih gleda filmove kod kuće. Neki posećuju predstave, koncerte, izložbe, sajmove, a ima i onih koji ne posećuju kulturne događaje u Pančevu i nisu upućeni u besplatne programe institucija. Kažu da nisu zadovolјni kulturnom scenom Pančeva i da bi voleli da naš grad ima sajam knjiga i nauke, više koncerata i više besplatnih filmskih projekcija... Određeni broj učesnika, iako nije upoznat sa kulturnim programom grada Pančeva, zadovoljan je.

Neki ni ne znaju gde je Kulturni centar, Dom omladine, dvorana „Apolo”... Gradske manifestacije za koje su čuli su „Karneval”, „Pančevo film festival”, „Dani Vajferta”, „Etno.com” i „Džez festival”. Ima i onih koji ne znaju da festivali uopšte postoje u našem gradu. Događaje na koje će ići biraju po onome što ih interesuje, a kao razlog za njihovo retko praćenje uglavnom su navodili novac i cenu karte, ali i nedostatak prevoza za one koji žive na selu, puno obaveza u školi, a nekima i roditelјi ne dozvolјavaju. O dešavanjima se informišu putem interneta i društvenih mraža, plakata, saznaju od prijatelјa, a ima i neinformisanih o kulturnim događajima u Pančevu, kaže Milikić.

Internet koriste svakodnevno, a samo pojedinci mu nemaju pristup.

Najčešće upotreblјavaju društvene mreže kao što su Instagram, Whatsapp, Facebook, Youtube, Soccer kladionica, programe za fotografije, gledaju oglase, serije, filmove i sajtove. Iako mnogo vremena provode na mreži, svesni su toga da je to štetno. Televiziju uglavnom ne gledaju, priča dalje Milikić.

Većina ispitanika putuje dva puta godišnje – na letovanje, zimovanje, ekskurzije ili s porodicom. Mnogi putuju za praznike ili vikend.

Bilo je i onih koji nisu nikad putovali, ali bi voleli. Nepostojanje organizovane ekskurzije od strane škole i nedostatak novca su neki od razloga zašto ne putuju..., kaže naš sagovornik.

Veoma česta tema u poslednje vreme je nasilјe, vršnjačko nasilјe. Najčešći njegovi oblici među mladima su tuče i preko društvenih mreža. O svojim problemima najčešće razgovaraju sa društvom, sestrom ili bratom, ređe sa roditelјima i zaposlenima u školi, a zadržavaju ih i za sebe. Ali svakako im je lakše da savetuju druge, nego da razgovaraju o svojim problemima. Kažu da bi im značile obuke i razgovori na temu nasilјa i bezbednosti, a smatraju da bi prevencija nasilјa trebalo da se radi već od predškolskog uzrasta do četvrtog razreda osnovne.

Na pitanje kada se osećaju nebezbedno odgovarali su na žurkama i noću kada se vraćaju kući zbog neosvetljenih ulica i u zabačenim delovima grada, na pešačkom prelazu kod „Maksija”, zbog vršnjačkog nasilja u školi, pasa lutalica... Osećaju se sigurnije kada idu u grupama i smatraju da je policija neefikasna. A svi su prisustvovali nasilnim situacijama. Kažu da su više izloženi nasilju mladi iz LGBT populacije, bolesni ili sa invaliditetom, osetljive (slabije) osobe, Romi, nacionalne manjine, oni koji dolaze iz porodica sa slabijim materijalnim stanjem i oni koji su po nečemu drugačiji od većine, kaže Igor Milikić.

U politička dešavanja nisu uklјučeni, a ispitanici su o njima slabo i informisani.

Niko od učesnika nije čuo ni za Lokalni akcioni plan, niti za omladinsku politiku. Za domaća i svetska politička dešavanja nisu zainteresovani, čuju poneštu na televiziji ili od roditelјa, a u političare nemaju poverenja. Ali smatraju da bi omladina trebalo da učestvuje u donošenju političkih odluka..., zaključuje Milikić.

 

0 potpis ispod teksta

Autor:  Pančevo.MOJKraj.rs
Ocenite ovaj članak:
(3 glasova)

Dodaj komentar



Saglasan sam sa pravilima komentarisanja navedenim u uslovima korišćenja!
EUR 0.00 0.00 USD 0.00 0.00 CHF 0.00 0.00 SEK 0.00 0.00