ponedeljak, 13. novembar 2017.  21:58h
Pročitano 161 puta

Konferencija "Povratak utopije 2" od 14. do 16. novembra

Konferencija „Povratak utopije 2“ biće održana od 14. do 16. novembra u Domu sindikata u Beogradu.

Paneli će svakog dana počinjati u 18 i 20 sati.

Dolazak 21. veka dočekivali smo sa velikim entuzijazmom. Napredak tehnologije obećavao je i napredak društva i bolje uslove života za sve. Ipak, očekivani progres kao da je obrnuo smer. Uslovi rada i života za sve veći broj ljudi sve više liče na uslove iz 19. veka. Kako drugačije tumačiti činjenice da radnice i radnici rade u smenama od po 12 sati, da su štrajkovi gušeni političkim odlukama vlasti, da se “neposlušni” mediji gase, da su radna mesta sve nesigurnija, a minimalna zarada manja od granice apsolutnog siromaštva za jednu tročlanu porodicu…?

Upravo u tom 19. veku, pre ravno 150 godina, nastaje jedna od najznačajnijih knjiga koja nam pomaže da razumemo stvarnost u kojoj živimo – Kapital, Karla Marksa. Pola veka nakon objavljivanja prvog toma ovog dela, svet je protresla prva uspešna socijalistička revolucija. Ovaj događaj obeležio je ostatak 20. stoleća. Tokom prethodnog veka svedočili smo jačanju levih snaga, novim revolucijama, mnoštvu radikalnih društvenih pokreta i radničkih inicijativa, te značajnom društvenom progresu. Kraj socijalističkih projekata povukao je za sobom i rapidno opadanje uticaja levih političkih aktera i radničkog pokreta, a samim tim i kapaciteta za borbu za pravednije društvo. Time je utrt put za jednu opštu i kontinuiranu eroziju socijalnog sistema zaštite i radnih prava, koja je dodatno ubrzana izbijanjem ekonomske krize.

Svaka potraga za drugačijim, boljim društvom, u sebi nužno sadrži i element utopijskog. Upravo ovakvi elementi danas, u kontekstu predstave o bezalternativnosti kapitalizma, deluju potrebniji više no ikada. Kroz različite teme i diskusije, na konferenciji Povratak utopije 2, pokušaćemo da odgovorimo na pitanja u kakvom društvu želimo da živimo i kako se organizovati da bismo ga ostvarili.

Organizacija: Centar za politike emancipacije, Mašina

Podrška: Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije

PROGRAM:

Utorak, 14. novembar 2017. Dom sindikata (Kamena sala)

•18h Panel: Promišljanje uslova prekarnog rada

Učestvuju: Mario Reljanović (Univerzitet Union), Mario Kikaš (BRID), Bojana Tamindžija (Mašina, Clean Clothes Campaign); Moderacija: Marija Jakovljević (Mašina, RŽF)

Postavljanjem teorijskog okvira za razumevanje promena uslova na tržištu rada otvaramo prostor za analizu situacije u regionu kroz prilagođavanje politikama EU. Stanje u Srbiji sagledaćemo prvenstveno kroz osvrt na raslojavanje radne legislative i fragmentiranje oblasti rada. Perspektivu ćemo izoštriti osvrtom na dodatno prekarnu situaciju žena i marginalizovanih grupa fokusirajući se na slučajeve iz prakse. Primeri iz tekstilne industrije (lokalno istraživanje u okviru Clean Clothes Campaign) i kulture, iskustva radnica/ka koji dolaze na Pravnu kliniku za radno pravo univerziteta Union i rada BRID-a ilustrovaće prelamanja sistemskih procesa na mikro razini. Sagledavanjem konteksta teorijski i iskustveno postavljamo bazu za promišljanje i (re)artikulaciju odgovora i alternativa.

•20h Predavanja: Maja Krek i Agata Čarnacka – Strategije socijalističkog feminizma danas
Moderacija: Lav Mrenović

Apstrakt, Maja Krek: Na ovom panelu, predstavićemo rezultate istraživanja o uticaju ekonomske krize i mera štednje na smanjenje kvaliteta života žena u Srbiji. Ekonomski i socijalni kolaps koji je došao sa ratovima i restauracijom kapitalizma u Srbiji, praćen je i kontinuiranim urušavanjem javnog sektora, koje se poslednjih godina dodatno ubrzava pod pritiskom politike mera štednje. Posledično, teret kolektivnih, društvenih odgovornosti prenosi se sve više na privatnu sferu. Time su najdirektnije pogođene žene koje podnose i sve veći teret neplaćenog rada u reproduktivnoj sferi, pored toga što su ionako u većoj meri pogođene prekarizacijom rada i siromaštvom. Jedna od drastičnijih posledica celokupne situacije je i to što su pri rangiranju zemalja prema statističkom pokazatelju očekivanog trajanja života žene iz Srbije lošije rangirane u odnosu na opštu populaciju. Kako na smanjenje kvaliteta života žena paralelno utiču kapitalizam i patrijarhat, razgovor o strategijama borbe za poboljšanje položaja žena nužno će morati da uključi feminističke i levičarske principe.

Apstrakt, Agata Čarnacka: Doživljavamo fundamentalnu, iako retko isticanu, promenu – tacitno, ali ipak fundamentalno kretanje u pravcu jednakosti i emancipacije. Svedočimo rastvaranju hijerarhijske dimenzije rodnih razlika. Ovi procesi sučeni su sa značajnim i veoma vidljivim otporima, oličenim u rastućem maskulinizmu i konzervativizmu, što su trendovi na koje odgovaramo energično: uličnim pokretima i novim paradigmama u teoriji. Analizom ovih borbi pokušaću da izdvojim neke zajedničke tačke koje čine korpus onoga što ću nazvati Feminizmom četvrtog talasa.

Sreda, 15. november 2017. Dom sindikata (Kamena sala)

• 18h Panel: Mogućnosti organizovanja prekarnih radnika i radnica
Učestvuju: Sonja Stojadinović (Solidarnost), Jugoslav Ristić (SSS Kragujevac), Goran Lukić (Društvo Delavska svetovalnica); Moderacija: Tamara Baković Jadžić (Mašina, FRS)

Sve veća prekarizacija radništva u globalnoj ekonomiji, promene u načinu proizvodnje te liberalizacije radnog zakonodavstva zahtevaju i promišljanje novih načina organizovanja. Svedoci smo da je društvena moć sindikata, kao tradicionalnih predstavnika radničke klase godinama unazad u opadanju a sve veća fragmentacija i česta suprotstavljenost pozicija neorganizovanog radništva preti da u potpunosti marginalizuje same sindikate. Na panelu ćemo diskutovati o tome na koji način treba pristupiti novim modelima organizovanja. Da li i na koji način sindikati mogu menjati svoje taktike i strukture i kakvu ulogu u organizovanju radništva može imati civilni sektor?

• 20h Predavanje: Daniel Čavez – Venecuela, aktuelne debate unutar latinoameričke levice
Moderacija: Janko Stefanović

Apstrakt: Venecuela prolazi kroz vrlo duboku društvenu krizu, a njena nacionalna ekonomija je na rubu finansijskog sloma. Politička situacija iznimno je polarizirana, nakon što je u avgustu uspostavljena ustavotvorna skupština, čime je ograničen autoritet parlamenta koji se nalazi pod kontrolom opozicije. Vlada je izolovanija nego ikada pre i suočava se sa novim pretnjama: suspendovano joj je članstvo u južnoameričkom trgovinskom bloku Mercosur, dok joj istovremeno američka administracija preti strožijim ekonomskim sankcijama, pa čak i vojnom intervencijom. Kako objasniti ovu situaciju? Iz perspektive mejnstrim medija, kao i desno orijentisanih “eksperata”, Venecuela predstavlja neuspeh socijalističke ideologije, u kojoj vladaju korumpirani i nesposobni autokrati željni održanja na vlasti, bez podrške naroda. Iz leve perspektive, trenutna situacija je mnogo manje jasna i predmet je vrlo strastvenih rasprava. Ova prezentacija će razmotriti tekuće debate unutar latinoameričke levice, usredsređujući se na strukturne i istorijske faktore koji su uslovili nastanak i evoluciju trenutne situacije, kao i mogućnosti za nadvladavanje krize, a u pravcu emancipacijskog horizonta.

Četvrtak, 16. novembar 2017. Dom sindikata (Kamena sala)

• 18h Panel: Organizovanje u medijima

Učestvuju: Tina Tešija (BRID, Bilten), Ilir Gaši (Fondacija Slavko Ćuruvija), Željko Bodrožić (NUNS); Moderacija: Marko Miletić (Mašina/Kontekst)

Medijska scena u Srbiji poslednjih godina prolazi kroz velike promene. Uticaji tržišnih principa u ovom sektoru su vodili privatizaciji, koncetraciji vlasništva, pojačanom pritisku od strane političkih i ekonomskih elita kao i sve težem radnom i materijalnom položaju medijskih radnika i radnica. Na ovom panelu govorimo o mogućnostima organizovanja novinara i novinarki i drugih ljudi angožovanih u medijima. Na koji način se boriti za bolji radni i materijalni položaj u medijima gde nema sindikata? Da li je moguće formirati sindikate? Kakve su mogućnosti novinarskih udruženja? Kakve su mogućnosti saradnje sindikata i civilnog sektora?

• 20h Predavanje: Sem Gindin – Ponovno promišljanje sindikata
Moderacija: Jovana Timotijević

Apstrakt: Tokom poslednje tri ili četiri decenije vidljiv je trend opadanja moći sindikata. Razgovor će se baviti uzrocima slabljenja društvene snage sindikata kao i mogućnostima njihove obnove. Šta je to što današnje stanje čini drugačijim u odnosu na uspehe koje su sindikati ostvarivali nakon Drugog svetskog rata? Koliko se slabljenje moći sindikata može objasniti spoljašnjim faktorima, poput globalizacije, tehnološke promene i restrukturiranje tržišta rada, a koliko perspektivama razvoja, strukturama i strategijama samih sindikata? Šta je neophodan preduslov za obnovu sindikata? Da li ta obnova može da proistekne isključivo iz unutrašnje dinamike sindikata?

O UČESNICAMA I UČESNICIMA:

Mario Reljanović je vanredni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu. Predaje Radno i socijalno pravo. Rukovodilac je Pravne klinike za radno pravo, koja pruža besplatnu pravnu pomoć građanima. Autor je više desetina naučnih i stručnih radova iz različitih oblasti prava, bavi se naučnoistraživačkim radom u oblastima radnog i socijalnog prava i antidiskriminacionog prava. Saradnik je više organizacije civilnog društva i predsednik organizacije Centar za dostojanstven rad.

Bojana Tamindžija je koautorka istraživanja Clean Clothes Campaign-a o uslovima rada tekstilnih radnica/radnika u Srbiji u okviru globalnih lanaca snabdevanja poznatih modnih brendova. Članica je redakcije portala Mašina i aktivistkinja Levog Samita Srbije.

Mario Kikaš je urednik časopisa RAD, te član Baze za radničku inicijativu i organizaciju (BRID). Od 2012. do 2014. godine član je uredništva časopisa Zarez. Stalni je suradnik nekoliko medija i umjetničkih organizacija poput Kulturpunkta, Le Monde Diplomatique-a – hrvatsko izdanje, Biltena, Vox Feminae i BLOK-a. Iako je objavljivao tekstove o mnogim temama, uži interes su mu kulturne politike i izvedbene umetnosti o čemu objavljuje tekstove u stručnim časopisima Frakcija i Teorija koja hoda.

Maja Krek, aktivistkinja, učestvuje u radu Društvenog centra Oktobar. Studentkinja je doktorskih studija na odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Oblasti interesovanja: međuetnički odnosi, rodne studije, društvena struktura, restauracija kapitalizma.

Agata Čarnacka (Agata Czarnacka) je filozofkinja, prevoditeljica, politička savetnica i novinarka. Feministička aktivistkinja je od 1999. godine. Jedna je od organizatorki masovnih protesta u Poljskoj pod nazivom Crni protest (Czarny protest) pokrenutih protiv zakona o potpunoj zabrani abortusa 2016. godine. Takođe, osnivačica je nekoliko levičarskih i feminističkih inicijativa poput Politička kritika(Krytyka Polityczna) i komitet za legislativna pitanja Spasimo žene (Save the Women).

Sonja Stojadinović je diplomirala na Pravnom fakultetu “Justinijan Prvi”, gde je i magistrirala na odseku za međunarodnu politiku na temu “Nenasilna politička borba: faktori uspeha i neuspeha. Piše za regionalne portale kao što su Lupiga, Bilten, Novi plamen, Respublica i drugi. Aktivistkinja je levičarskog pokreta Solidarnost.

Jugoslav Ristić je radio kao proizvodni radnik i tehnolog u fabrici “Zastava oružje” od 1979. do 2002. godine. Radničkim organizovanjem i sindikalnim aktivizmom bavi se od tad organizujući brojne akcije u cilju zaštite prava radnika i radnica. Od 2002. do danas nalazi se na mestu predsednika Saveza samostalnih sindikata Kragujevac.

Goran Lukić radi u Savetovalištu za radnike (Društvo Delavska svetovalnica) organizaciji za zagovaranje, zaštitu, unapređenje i razvoj radnih, socijalnih i statutarnih prava najugroženijih grupa, kao što su migranti, izbeglice i azilanti. Pre toga je bio zaposlen u Savezu samostalnih sindikata Slovenije, kao i u Slovenskoj studentskoj uniji. Od 2006. godine drži univerzitetsku diplomu iz političkih nauka – političku analizu i javnu administraciju.

Daniel Čavez (Daniel Chavez) je urbani antropolog i politički ekonomist iz Urugvaja, čiji se istraživački i aktivistički interesi fokusiraju na javne i emancipatorne politike. Postao je član Transnacionalnog instituta (TNI) iz Amsterdanma 2001. Godine, kao koordinator Energetskog projekta, razmatrajući demokratske i participativne alternative privatizaciji električne energije na Globalnom jugu. Trenutno koordiniše projekat Nove politike usmeren na obnovu levih ideja i praksi na međunarodnom nivou. Diplomirao je socijalnu antropologiju na Republičkom univerzitetu u Urugvaju (UDELAR, Montevideo), a magistrirao i doktorirao na Studijama razvoja na Međunarodnom institutu za društvene studije Univerziteta Erasmus (ISS, Hag).

Tina Tešija je završila studije sociologije na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu. Dugogodišnja je aktivistica i  feministica. Zaposlena je na lijevom regionalnom portalu Bilten i članica je Baze za radničku inicijativu i demokratizaciju (BRID). Unutar raznih inicijativa, platformi, edukacijskih i istraživačkih programa mahom je angažirana na temama feminizma, sinidkalizma, ženskih i radnih prava.

Ilir Gaši je programski direktor Slavko Ćuruvija fondacije, organizacije koja radi na očuvanju slobode medija u Srbiji. Fokus delovanja organizacije jesu lokalni mediji i lokalni novinari. Pre Fondacije radio je u novinarstvu, advertajzingu i neprofitnom sektoru.

Željko Bodrožić je potpredsednik NUNS-a i pokretač i urednik nedeljnika Kikindske koji izlazi na srpskom i mađarskom jeziku. Tekstove objavljivao u velikom broju dnevnih novina i portala, dobitnik nagrade „Dušan Bogavac“ 2001. godine. Angažovan u Savezu antifašista Vojvodine i Srbije i Udruženju antifašista Kikinde.

Sem Gindin (Sam Gindin) je proveo veći deo svog radnog veka na poziciji direktora Odseka za istraživanje, a zatim i savetnika predsednika Sindikata radnika kanadske autoindustrije (sada UNIFOR). Nakon penzionisanja radio je kao vanredni profesor na kanadskom Univerzitetu Jork u Torontu i vodio seminar koji je otvoren, kako za studente, tako i za aktiviste sindikalnog pokreta. Sa Leom Paničem (Leo Panitch) koautor je knjige Stvaranje globalnog kapitalizma: Politička ekonomija američke imperije.

Autor:  Saopštenje
Ocenite ovaj članak:
(1 Glas)

Dodaj komentar



Saglasan sam sa pravilima komentarisanja navedenim u uslovima korišćenja!
EUR 119.01 119.73 USD 100.42 101.03 CHF 102.28 102.89 SEK 12.10 12.17

Najnoviji oglasi