subota, 7. oktobar 2017.  11:08h
Pročitano 564 puta

Panel “Aktivnosti medija u oblasti životne sredine”

U okviru 25. Međunarodnog sajma ekologije “Eko svet” u Novom Sadu i 50. Sajma lova, ribolova i turizma “Lorist” pokrajinski Sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine u saradnji sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode i Zavodom za urbanizam Vojvodine predstavio se na zajedničkom štandu temom „Zajedno za održivi turizam u zaštićenim područjima“.

U petak, 6. oktobra na jednočasovnom panelu pod nazivom “Aktivnosti medija u oblasti zaštite životne sredine” predstavili su se Udruženje ekonovinara „Eko Vest“, Magazin „Ekolist“, Elektronski portal „Ekofeminizam“ i Informativni portal „Pančevo MOJKraj“ U petak, 6. oktobra na jednočasovnom panelu pod nazivom “Aktivnosti medija u oblasti zaštite životne sredine” predstavili su se Udruženje ekonovinara „Eko Vest“, Magazin „Ekolist“, Elektronski portal „Ekofeminizam“ i Informativni portal „Pančevo MOJKraj“ Dejan Budić

Na štandu je bila organizovana “Eko učionica” u okviru koje su se u tri dana predstavili mnogobrojni upravljači zaštićenih prirodnih dobara, javna preduzeća i ekološka udruženja, ali i novinari koji izveštavaju o životnoj sredini.

U petak, 6. oktobra na jednočasovnom panelu pod nazivom “Aktivnosti medija u oblasti zaštite životne sredine” predstavili su se Udruženje ekonovinara „Eko Vest“, Magazin „Ekolist“, Elektronski portal „Ekofeminizam“ i Informativni portal „Pančevo MOJKraj“.

 

IMG 9c221bf9ef58b121b77c45ffc5bc2be4 V

 

Povodom 10 godina od izlaska prvog broja ekološkog magazina “Eko list”, Milisav Pajević, urednik programskih izdanja predstavio je rezultate rada i neka od značajnih postignuća u prvoj deceniji, ističući da je do sada objavljeno 58 brojeva zahvaljujući čemu se o ekologiji moglo čitati na 2.600 stranica.

 

0 milisav pajevic ekolist

 

Magazin izlazi dvomesečno, a za ovih deset godina objavljeno je više od 2.400 ekoloških tekstova, više od 3.000 fotografija, više od 170 intervjua u 174.000 odštampanih primeraka. Za ovaj magazin pisalo je 120 novinara i saradnika, više od 100 stručnjaka iz različitih oblasti. Magazin se distribuira u pretplati i skoro da nema lokalne samouprave ili institucije u kojoj nismo zastupljeni, kazao je Pajević.

 

maja pavlica eko vest

Na slici: Maja Pavlica, Udruženje ekoloških novinara "Ekovest";  foto: Igor Jezdimirović

 

Maja Pavlica, predsednica Udruženja ekoloških novinara “Ekovest” podsetila je da je ovo udruženje nastalo 2006. godine s osnovnom idejom da se novinari koji izveštavaju o životnoj sredini umreže i međusobno razmenjuju iskustva i unaprede sopstveni rad.

U to vreme nije bilo previše ekoloških tekstova u medijima, a zahvaljujući radionicama koje su tada organizovane formirala se prvo neformalna grupa ekoloških novinara, koja je kasnija postal sve aktivnija u okviru Udruženja Ekovest. Ekološki novinari preuzeli su na sebe zadatak da informišu građane o zaštiti životne sredine i drugim ekološkim temama, uspevali su da se izbore za sve veći i veći prostor u svojim medijima za ekološke teme, pa i danas kada je sve teže biti novinar i kada je sve manje medija, ekološki novinari ostaju dosledni profesiji i trude se da se izbore sa svim izazovima kako bi svoj posao odgovorno i profesionalno obavljali, kazala je Pavlica.

Sandra Iršević, novinarka iz Subotice, pre godinu i po dana osnovala je Udruženje građana “Malin” i pokrenula portal “Ekofeminizam” jer je uočila da se u našem društvu nedovoljno i skoro nimalo ne govori o ovoj temi.

Pošto ekofeminzam shvatam kao borbu za ljudska prava i život u opšte, mogla bih da se složim sa Marijom Mies da ukoliko želimo da u budućnosti izbegnemo posledice modernog kapitalizma jedina mogućnost je promena načina života, jer je jedina alternativa svesna i potpuna promena načina života sa akcentom na očuvanju planete. Zastupam tezu da ekofeminizam u Srbiji može da zaživi samo uz aktivizam i to kroz nove medije. Ekofeminizam predstavlja pokret koji počiva na ideji da su žene i priroda potčinjeni od strane muškaraca. Termin ekofeminizam u sebi sadrži ideje feminizma, ekološkog i zelenog pokreta i mirovnih pokreta. Termin ekofeminizam uvela je francuska feministkinja  Francois Debone (Francoise d’Eaubonne) 1974.godine u delu  “Feminizam ili smrt”, a aktivistkinja, predavačica i autorka Inestra King (Ynestra King) smatra  da je ekofeminizam deo trećeg talasa feminizma, kazala je Iršević.

 

0 sandra irsevic i violeta jovanov pestanac

Na slici: Sandra Iršević i Violeta Jovanov Peštanac, foto: Igor Jezdimirović

 

Sandra Iršević je istakla da feministički pokret ima dugu tradiciju i za razliku od njega ekološki pokret je počeo da se razvija tek u drugoj polovini 20. veka, kada usled loših ekonomskih uslova dolazi do zagađenja životne sredine. 

Moram da istaknem, da ne možemo da govorimo samo o jednom ekološkom pokretu, nego o više pokreta. Zanimljivo je to da su ekološki pokreti širom sveta vezani za aktivizam i da ih uglavnom vode žene, rekla je između ostalog Sandra Iršević.

 

IMG 1d95a4607f5bf1483bc81fbce6bee63d V

 

Dugogodišnja novinarka iz Pančeva, Violeta Jovanov Peštanac, odgovorna urednica informativnog portala “Pančevo MOJKraj” predstavila je rad lokalnih medija danas, probleme i izazove sa kojima se mediji u manjim sredinama nalaze i gde je tu mesto za teme iz oblasti zaštite životne sredine.

Lokalni mediji osnov su informisanja građana i važni za podizanje ekološke svesti i obrazovanje svojih čitalaca u oblasti zaštite životne sredine. Uloga lokalnih medija u izveštavanju o životnoj sredini je veoma važna, a toga su čini mi se građani najviše postali svesni sada kada su mnogi lokalni mediji ugašeni  u poslednje dve godine u talasu poslednje privatizacije. Ekološko novinarstvo zbog svojih specifičnosti nije komercijalno, zahteva puno stalnog učenja, čitanja, praćenja propisa kako biste svojim čitaocima preneli činjenice. U ozbiljnom, odgovornom, profesionalnom ekološkom novinarstvu nema mesta senzacijama, proizvoljnostima, nagađanjima, rekla je Jovanov Peštanac.

Opšti zaključak svih učesnika ovog panela je da se mora i ubuduće negovati i razvijati partnerstvo između organizacija civilnog društva, ekologa, stručnjaka i novinara kako bismo zajedno podstakli građana da odgovornije postupaju prema životnoj okolini.

Panelu su, između ostalih, prisustvovali i predstavnici više organizacija civilnog društva koji su deo Zelene liste Srbije i bave se ekologijom, kao i novinari drugih medija.

 

 0 eko list na standu na sajmu

 Na štandu U.G. Zeleni krug i Eko lista organizovano je druženje novinara i prijatelja povodom 10 godina Eko lista

 

Osnovni zajednički imenitelji izlagača na Sajmu "Eko-svet", koji se održava od 3. do 8. oktobra su očuvanje životne sredine i vraćanje prirodi. Ova sajamska priredba je jedinstvena prilika da na jednom mestu budu predstavljene savremene tehnologije, ekološki standardi i inovativnosti, koje će unaprediti odnos prema zaštiti životne sredine. 

Aula Novosadskog sajma postala je svojevrsna bašta u kojoj su izlagali učesnici sajmova hortikulture i ekologije. Priredbu su upotpunile brojne edukativne radionice i predavanja, a posetioci su mogli da dobiju i korisne informacije o sadnji, negovanju i održavanju zelenila i cveća.

 

IMG 20171006 151103

Autor:  Pančevo.MOJKraj.rs
Ocenite ovaj članak:
(2 glasova)

Dodaj komentar



Saglasan sam sa pravilima komentarisanja navedenim u uslovima korišćenja!
EUR 0.00 0.00 USD 0.00 0.00 CHF 0.00 0.00 SEK 0.00 0.00