Bazar je održan u novoj zelenoj oazi našeg grada, dvorištu Streljačke družine 1813, koje od danas i zvanično nosi naziv “Eko dvorište”, a ugostio je talentovane mlade ljude, organizacije civilnog društva, „zelene“ stručnjake, dizajnere, arhitekte i pančevačke muzičare.

Eko bazar 2017 imao je prodajno – edukativni karakter i bio posvećen zaštiti životne sredine. 

Centralne teme bazara bile su reciklaža i „zelena ekonomija“ koje predstavljaju razvojnu šansu Pančeva i Srbije. Navedene teme obrađene su kroz pet tematskih celina: Zona Zelenih Biznisa, Zelena Edu Zona, Eko Paviljon za Decu, Green Movie Zona, Muzička Zona.

U okviru Zelene Edu Zona organizovana je radionica o gradskim zajedničkim baštama.

Družeći se sa sjajnom Katarinom Milenković iz „Ama - Centra za negu čoveka i prirode“ i pokretačici prvog Baštališta u našoj zemlji, okupljeni Pančevci imali su priliku da saznaju šta je sve potrebno da bi se pokrenule javne baštenske zajednice u našem gradu.

U okviru Eko Paviljona za Decu održana je radionica o kompostiranju, kao i presađivanju biljaka. Okupljenoj deci u Eko dvorištu Rade Mašić i Vesna Seferagić iz Udruženja Prepoznaj u sebi pokazali su kako se presađuju biljke. 

Najmlađi učesnici ove radionice potrudili su se da što bolje urede bašticu u Eko dvorištu.

Urednica našeg portala, novinarka Violeta Jovanov Peštanac, vodila je panel "Pančevo: pametni grad" na kojem su učestvovali poznavaoci zelene ekonomije.

Žaklina Živković iz Grupe za analizu i kreiranje javnih politika trenutno se bavi istraživanjem o zelenoj ekonomiji u Srbiji i publici je predstavila prve rezultate i zaključke do kojih je došla.

Istraživačica sam na projektu koji sprovode ekološka udruženja građana tri zemlje: Srbije, Bugarske i Makedonije: “Revision of the Economy in the Balkans: Change Policy not Climate”. Cilj projekta je skretanje pažnje donosilaca odluka i šire javnosti na potencijale za razvoj zelene ekonomije u regionu, podsticanje promene u obrascima proizvodnje i potrošnje dobara i usluga, kao i promovisanje participativnog načina odlučivanja. Istraživanje o zelenoj ekonomiji privodimo kraju, biće predstavljeno na završnoj konferenciji u Sofiji u novembru, a posebno je značajno što je ovo prvo istraživanje koje se uopšte bavi zelenom ekonomijom u Srbiji i nakon kojeg ćemo moći da pripreme predloge javnih politika u toj oblasti, rekla je Živković.

Nataša Gligorijević iz Centra za održivi razvoj Srbije govorila je o modelu „zelenih“ javnih nabavki, zašto su one važno i na koji način upravo zelene javne nabavke podstiču razvoj lokalne privrede.

Zelene javne nabavke predstavljaju važan instrument za primenu principa održivog razvoja, razvoja zelene ekonomije i dekarbonizacije javnog sektora, a da bi taj instrument bio efikasan i primenjiv neophodno je da postoji jasan zakonodavni i instritucionalni okvir podrške „zelenom“ kriterijumu. Od izuzetnog je značaja da se stvore mogućnosti efikasne primene kriterijuma poput troškovi životnog ciklusa javne nabavke, ekološki kriterijum i zaštita životne sredine, socijalni kriterijum i drugi potkriterijumi koji u okviru ekonomski najpovoljnije ponude daju mogućnost naručiocima i ponuđačima da identifikuju održive i ekološki poželjne ponude, objasnila je Gligorijević.

Ona je predstavila Inicijativu za zelene javne nabavke u Srbiji i koliko su zelene javne nabavke važan instrument za "ozelenjavanje" gradske privrede, podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća, razvoja održivih komunalnih usluga, čistijeg transporta kao nekih od ključnih komponenata pametnih gradova. Zelene javne nabavke predstavljaju važan inovativan pristup javnim finansijama.

Iva Marković iz Zelene omladina Srbije govorila je o zelenim radnim mestima i potencijalima za zapošljavanje mladih u okviru nje, ali i ograničavajućim faktorima.

Nezaposlenost je jedan od gorućih problema kako Evrope tako i Srbije, posebno kad su mladi u pitanju, a kriza vezana za klimatske promene i životnu sredinu postaje sve ozbiljnija. „Ozelenjavanjem“ naše ekonomije možemo stvoriti visokokvalitetna zelena radna mesta kako bismo se istovremeno borili protiv nezaposlenosti, klimatskih promena i degradacije životne sredine. Od takvog delovanja Srbija i Pančevo mogu imati samo korist, kazala je Marković.

Liljana Konevski iz Pokreta gorana i centra volontera Pančevo govorila je o projektu IPA “Eko Tamiš: novi turistički proizvod” o stvaranju ekološko-turističkog proizvoda Pančeva, ali i pošumljavanju, izradi solarnih panela, i svemu što ova organizacija dugi niz godina radi u oblasti unapređenja kvaliteta života u našem gradu, u oblasti ekologije.

Pokret gorana i centar volontera s jednom od dve organizacije iz Rumunije ima projektni zadatak da postavlja mobilijar i osposobljava prostore pored Tamiša za posmatranje ptica, za obeležavanje biciklističkih staza, za postavljanje mobilijara na prostorima koji mogu biti plaže ili prostori za odmaranje, celim tokom Tamiša od Pančeva do Temišvara. Po završetku projekta našem gradu ostaće uređeni prostori za pružanje kompletne turističke usluge duž Tamiša. Kroz ovaj projekat Pančevo će dobiti još jedan katamaran, kanue za turističku ponudu i bicikle za iznajmljivanje koji će se koristiti za turističke svrhe, za vožnju duž obale Tamiša. Po naseljenim mestima kroz koja prolazi Tamiš biće postavljene osmatračnice za ptice, klupe i stolovi za građane koji izlaze na reku i pecaroše, tačni putokazi i obeležene staze kojima mogu bezbedno da se kreću, dakle kompletnu uređenu infrastrukturu na obali reke Tamiš, rekla je Konevski o najaktuelnijem projektu na kojem rade.

Gordana Vlajić, urednica i novinarka dečjeg časopisa Ekopedija koji je jedini dečji ekološki časopis u Srbiji predstavila je časopis, ali i druga izdanja kojima se utiče na obrazovanje mladih Pančevki i Pančevaca u oblasti ekologije, ali i predstavila najvrednija zelena dostignuća u Pančevu.

U Sekretarijatu za ekologiju Grada Pančeva posebnu pažnju posvećujemo edukaciji predškolske i školske dece iz oblasti zaštite životne sredine kako kroz stručna predavanja, tako i kroz autorske publikacije "Rečnik za očuvanje planete", "Slovarica, prirode čuvarica", "Ekobukvica". Posebno smo ponosni na naš jedini dečji ekološki časopis "Ekopedija" koji izlazi dva puta godišnje i besplatno se deli učenicima nižih razreda svih osnovnih škola u Pančevu i selima, jer smo uvereni da obrazovanjem najmlađih možemo učiniti značajnije pomake u oblasti zaštite životne sredine u našem društvu, objasnila je Vlajić.

Dragan Srećković iz Trag fondacije predstavio je programe podrške neformalnim grupama i organizacijama civilnog društva, a najviše je govorio o programima koji se odnose na zelenu ekonomiju i ekologiju.

Druženje u okviru Eko bazara u Eko dvorištu završeno je uz muziku koju je puštao DJ Rescobar.