Danas, na Dan planete, nekoliko Pančevaca osmelilo se da krene u šetnju po Gradskoj šumi, predvođeni Branislavom Rovčaninom iz Planinarsko-ekološkog društva “Soko”.

Na površini od oko 300 hektara nalazi se raznovrsni biljni i životinjski svet. Starosedeoci Gradske šume su crna roda, siva čaplja, divlja svinja, fazan i srna, a povremeno navrate lisica i orao belorepan.

Crna roda spada među najugroženije ptice u Evropi i u Srbiji je strogo zaštićena vrsta. Nije poznato koliko crnih roda živi u Gradskoj šumi, ali je jedno od retkih mesta gde ih ima. Na području Pančeva živi 176 vrsta ptica što je više nego na području Beograda, kaže Rovčanin.

Članovi PEK “Soko” pre dve godine obeležili su oko 4 km pešačke obrazovne staze “Stari Tamiš” kako bi zainteresovanima kroz rekreativnu i zanimljivu šetnju omogućili upoznavanje sa svetom prirode koji nas okružuje, i posebno sa rekom Tamiš.

Staza “Stari Tamiš” je prva obeležena staza na ovom području, a nadamo se da će se narednih godina obeležiti i ostale staze i urediti osmatračnice za posmatranje ptica i hranilišta za životinje. Na taj način bismo dobili pravi centar za proučavanje i upoznavanje prirode na samo korak od gradskog jezgra, kaže Rovčanin.

Staza je duga blizu 4 km i sve vreme prati stari tok reke Tamiš. Najvećim delom prolazi kroz šumu u kojoj dominiraju bela topola, jasen, hrast i vrba. Posebnu vrednost daju primerci hrasta lužnjaka i crne topole. Staza je prohodna u svim vremenskim periodima. Početak staze je kod šumske kuće i duž nje su postavljene informativne table i putokazi. Na žalost, najveći deo njih su uništili nepoznati počinioci. Staza je obeležena planinarskom crveno-belom markacijom.

U Gradskoj šumi moguće je videti i primerke mangulice, autohtone vrste svinja, koje uzgaja čuvar šume.

U današnjoj šetnji Gradskom šumom imali smo priliku i da naučimo kako se pravilno bere i jede kopriva, a mnogi od prisutnih po prvi put su i probali sveže ubranu mladu koprivu.

Ona se koristi uglavnom mlada, a sve se koristi od koprive, od korena do ploda. Dok je mlada kopriva koristi se za salatu, a mi na kampovima stalno pravimo sok od koprive, a možete je jesti i ovako sveže ubranu kad vam u šetnji nestane energije. Kada kopriva sazri, njeno seme je dobro za varenje, i može da se potopi u kiselom mleku i tako jede. Od semena se takođe pravi i vino koje je dobro za cirkulaciju. Kopriva je korisna za jačanje celog organizma, objasnio je Rovčanin.

U šetnji smo imali prilike da vidimo primerke vrbe stare više od 100 godina, kao i primerke stare crne topole.

Šetnja kroz Gradsku šumu organizovana je zahvaljujući Kancelariji za mlade Grada Pančeva, kao deo programa obeležavanja Dana planete u našem gradu.