Ovo je bila još jedna prilika da se bolje upozna prirodni rezervat koji je blizu našeg Grada i pristupačan je. Ali ovoga puta Peščara je mogla da se vidi i iz jednog malo drugačijeg ugla, sa njene najviše tačke. 

Put Peščare u subotu u ranim jutarnjim časovima krenula je grupa od tridesetak zaljubljenika u prirodu predvođena iskusnim planinarima Branislavom Rovčaninom, Srđanom Nikićem i Milanom Končarom. Oni su ispred PEK „Soko” i organizovali ovu jednodnevnu pešačku turu. 

Od mesta Šušare počelo je pešačenje peščanim stazama. U ovo svojevrsno „planinarenje” po  Deliblatskoj peščari pored starijih i iskusnijih krenuli su i mlađi članovi društva, takozvani „Sokolići”, od kojih su neki i predškolskog uzrasta. Ipak desetak mališana ravnopravno je šetalo najpre ravnijim predelima, a zatim i usponima na peščane dine. 

Uz put su mogli da vide deo vegetacije koja je je već krenula da raste sa prvim prolećnim danima. Nešto od toga mogli su i da probaju, poput mladih kopriva, a način na koji se ova biljka u nuždi može konzumirati bez ikakve termičke obrade objasnio je Branislav Rovčanin. Ubere se vrh biljke, sa nekoliko listova, protrlja se između dlanova, a napravljena zelena loptica može da se pojede. 

Pored prirodnih lepota mogla su da se vide i neke veštačke tvorevine poput hranilišta i pojilišta za životinje, ali i lovačkih čeka, koje opet mogu da posluže kao zaklon od kiše ili za prenoćište ukoliko vas uhvati noć u peščari. Oni mlađi iskoristili su priliku da se popnu na ove osmatračnice i da pogledaju sa njih, ali taj pogled nije bio ništa u odnosu na onaj koji je ubrzo usledio. 

Ulaskom u zonu Zagajičkih brda, gde su peščane dine visoke više od 200 metara, dobija se osećaj kao da ste u nekoj planinskoj oblasti, a ne u ravničarskoj peščari. 

Zagajička brda predstavljaju najviši deo Deliblatske peščare, a po mnogima i najlepši. Pogled sa njih pruža se desetinama, pa i stotinama kilometara sa svih strana. Vide se okolna mesta ali i po neko dalje mesto, Vršačke planine, južni Karpati, kao i voda Dunava u daljini. U sve to uverila se i ekspedicija „Sokola” u subotu popevši se na vrh, do kamene kule, takozvanog orijentira 250 za planinare.

PEK „Soko” priređivaće i dalje slične akcije, koje se mogu videti u planu društva za ovu godinu.

Već naredno druženje u prirodi planira se na Homoljskim planinama u subotu, 1. aprila, na takozvanom Homoljskom maratonu.