četvrtak, 29. decembar 2016.  06:10h
Pročitano 969 puta

Radionica dekupaža kao lep primer zajedničkog rada gluvih i čujućih ljudi

U Srbiji trenutno živi oko 30 hiljada gluvih i nagluvih lica, a procenjuje se da ih je na teritoriji južnog Banata između 2.000 i 3.000, od kojih je nekoliko stotina potpuno bez sluha.

Na radionici u Bačkom Petrovcu učestvovalo je oko dvadeset učesnica od kojih su deo bile žene koje čuju, a deo gluve, kojima je u međusobnoj komunikaciji pomagala prevodilac za znakovni jezik Na radionici u Bačkom Petrovcu učestvovalo je oko dvadeset učesnica od kojih su deo bile žene koje čuju, a deo gluve, kojima je u međusobnoj komunikaciji pomagala prevodilac za znakovni jezik Pančevo.MOJKraj.rs

Veliki broj njih izbegava da se pojavljuje u javnosti, retko su vidljivi ljudima iz ostatka populacije, a načini da se prevaziđu predrasude jesu i radionice i međusobni susreti gluvih i čujućih ljudi kako bi se bolje razumeli.

Na radionici u Bačkom Petrovcu krajem oktobra učestvovalo je oko dvadeset učesnica od kojih su deo bile žene koje čuju, a deo gluve, kojima je u međusobnoj komunikaciji pomagala prevodilac za znakovni jezik.

Jedna od učesnica radionice, Julka Cerovski, rodom je iz Pančeva, pripadnica je slovačke nacionalne zajednice, gluva je, ali u sporazumevanju se koristi znakovnim jezikom. Prevodilac nam prenosi njihove izjave i objašnjava da svi jako zadovoljni što su došli na radionicu i što rade u kolektivu sa čujućima. 

Kažu da je to njima opuštanje i mir, jako vole da se druže i ne misle o bilo čemu, već gledaju kako ko šta radi i veoma su uzbuđene što imaju priliku da nauče nešto novo. Gospođa Rada kaže da ima puno godina pa joj je malo teže da farba i priprema sve potrebno za dekupaž, ali da ipak voli da radi. U početku se uplašila da će morati puno da farba i da neće moći da se uklopi sa ostalim ženama, prenosi nam prevodilac.

 

zajedno su radile cujuce i gluve zene

 

Julka Cerovski nam znakovnim jezikom uz osmeh objašnjava da nikad nije ranije farbala drvo niti radila dekupaž.

Nikad u životu nisam farbala drvo. Prvi put u životu ovo radim, i ide mnogo brže nego što sam očekivala. Zamišljam da je ovo seoska kuća koju krečim, iako krečim drvo. Zabavno je, prenosi nam svoje utiske Julka Cerovski.

Sanja Kisin iz Novog Sada je bila jedna od učesnica ove radionice dekupaža i kaže da se nikada ranije nije oprobala u ovoj tehnici.

Nije teška tehnika, samo je potrebno hteti i želeti. Ranije sam radila suncokret, za decu, ali sa belancem. Dekupaž je slična tehnika, samo što se radi na čvrstom materijalu, a ono je bilo na kartonu. Uvek treba probati nešto novo, super mi je, nastaviću sigurno da radim dekupaž. Takođe mi je drago što sam mogla da upoznam i ove divne žene koje iako ne čuju, odlično se slažu sa svima nama i vrlo su vesele i nasmejane, kaže Sanja Kisin.

Jadranka Marčok, predsednica Udruženja Zeleni krug Bački Petrovac organizovala je projekat pod nazivom “Znam da možemo” u koji su uključene i žene koje ne čuju.

Želeli smo da se druže sa nama koje dobro čujemo, da zajedno naučimo neku novu tehniku. Ovaj put smo izabrali tehniku dekupaža. U prvom planu nam je druženje sa gluvim ženama, da se one ne osećaju odbačeno a s druge strane da mi naučimo da komuniciramo sa njima. Želimo da naučimo bar deo znakovnog jezika, jer svakog dana se negde sretnemo sa osobama koje ne čuju i potrebno je d aim izađemo u susret, a poznavanje bar osnova znakovnog jezika u tome može da pomogne, kaže Jadranka Marčok.

 

zene su se odlicno sporazumevale backi petrovac

 

Naša sagovornica kaže da su prilikom osmišljavanja projekta razmišljale upravo o tome kako da se približe ženama koje ne čuju, odnosno kako da ih uključe u aktivnosti Udruženja.

Znamo da su vredne, da su pune života, osećaja. Nekako smo procenile da je dekupaž tehnika nešto što može da okupi sve žene u našoj sredini. Ove žene itekako znaju da rade razne rukotvorine, vole da ih rade, pa je ovo bila prilika i da obogate svoje veštine. Okupljamo se nekoliko puta godišnje, pa je ovo bila prilika da pred novogodišnje i božićne praznike napravimo jednu radionicu, objasnila je Marčok.

Ovo druženje je trajalo čitavo popodne i trajalo je do kasno u noć, jer je za završetak jednog predmeta potrebno je oko šest sedam sati rada. To je i dovoljno vremena da se žene opuste uz učenje i rad, i o svemu ispričaju.

Na ovoj radionici je manje gluvih žena, nego što smo planirale, jer neke koje smo pozvali, odustale su u poslednjem trenutku. Neki naredni korak nam je da i njih osnažimo, da nam se pridruže na nekom od narednih druženja. Na radionici su osim žena iz Bačkog Petrovca učestvovale i žene iz Novog Sada, Magliča i Kulpina, kaže Marčok.

 

jedan od radova koje je zena prvi put uradila

 

Vesna Đurić Rudek je bila zadužena da žene nauči tehnici dekupaž, jer je završila kurs za alternativni dekupaž u Rusiji.

Bavim se dekupažom više od tri godine. Osnove dekupaža mogu da se nauče za nekoliko sati. Mislila sam da će ova radionica biti malo drugačija i zahtevnija zbog žena koje ne čuju, međutim, mi se tako lepo razumemo. One prate svaki moj pokret, gledaju šta radim i to odmah primenjuju. Gledaju pokrete mojih usana i na taj način takođe razumeju šta govorim. Evo, jedna od ovih dama se prvi put susrela sa ovom tehnikom, prvi put je uzela četku u ruke, a uspela je za četiri sata da završi jedan jednostavniji predmet, ispričala nam je Vesna.

Ovaj projekat u Bačkom Petrovcu podržao je Pokrajinski sekretarijat za privredu, rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova.

 

IMG 20151024 200954

Autor:  Pančevo.MOJKraj.rs
Ocenite ovaj članak:
(1 Glas)

Dodaj komentar



Saglasan sam sa pravilima komentarisanja navedenim u uslovima korišćenja!
EUR 0.00 0.00 USD 0.00 0.00 CHF 0.00 0.00 SEK 0.00 0.00