sreda, 26. oktobar 2016.  21:46h
Pročitano 707 puta

Predstavljeni rezultati istraživanja o stanju u lokalnim onlajn medijima

Nedostatak saradnika i novca ključni su problemi sa kojima se suočavaju lokalni portali vesti u Srbiji i Hrvatskoj, a ogromna većina je potpuno nezadovoljna sistemom javnog finansiranja medija, pokazuju danas predstavljeni rezultati istraživanja o potrebama lokalnih portala u dve zemlje.

U Impact Hub-u predstavljeni su rezultati istraživanja o stanju u lokalnim onlajn medijima U Impact Hub-u predstavljeni su rezultati istraživanja o stanju u lokalnim onlajn medijima Marko Risović/Slavko Ćuruvija Fondacija

Istraživačica Fondacije "Slavko Ćuruvija" Tamara Ognjanović kazala je predstavljajući rezultate da je od 111 kontaktiranih medija u Srbiji, 39 odgovorilo na pitanja iz upitnika, dok je od 138 lokalnih portala iz Hrvatske, u istraživanju učestvovao 21.

Mediji iz Srbije koji su učestvovali u istraživanju u proseku imaju tri stalno angažovana novinara i urednika, dok u svakom petom lokalnom portalu, posao novinara, glavnog urednika, ali i kreativne i tehničke poslove, obavlja samo jedna osoba.

Lokalni portali u Srbiji objavljuju nedeljno u proseku 32 vesti, dok hrvatski objavljuju 40. Postoji veliko radno opterećenje novinara jer na srpskim portalima nedeljno u proseku napišu 10 vesti i skoro dva duža članka, dok u Hrvatskoj taj broj iznosi 16 vesti i osam dužih članaka, kazala je Ognjanović.

Dodala je da je skoro 70 odsto portala u Srbiji navelo da su njihovi novinari bili izloženi pretnjama, najčešće na društvenim mrežama a kao glavni izvor pritisaka, 80 odsto medija navelo je predstavnike lokalne vlasti.

U istraživanju „Razumevanje potreba lokalnih onlajn medija“, u Srbiji je više od polovine njih reklo da je izuzetno nezadovoljno načinom na koji se medijima daje budžetski novac, koji je za čak 36 odsto ispitanih redakcija u zemlji glavni izvor prihoda.

S druge strane, portali u Hrvatskoj u mnogo manjoj meri zavise od javnog novca – svega tri od 21 redakcije obuhvaćene istraživanjem, prihoduju iz budžeta, a ostali su sve više okrenuti oglašivačima, rečeno je na današnjem predstavljanju ovog istraživanja u Beogradu.

Razlika između ove dve zemlje vidi se iz činjenice da u Srbiji kao problem ističu manjak i finansijsku nemoć lokalnih oglašivača, kao i to što ovi ne razumeju u dovoljnoj meri značaj onlajn sfere, dok u Hrvatskoj kao izvor problema ističu neadekvatno finansiranje od strane lokalne zajednice, navodi se u istraživanju.

I dok u obe zemlje čak trećina ispitanih navodi da uopšte nema prihode od oglašivača, situacija je nešto bolja u Hrvatskoj, gde su u više od petine ispitanih medija naveli da u potpunosti ili skoro u potpunosti zarađuju na taj način. Takvih je, međutim, u Srbiji svega 5 odsto ispitanika.

Ipak, Toni Gabrić iz Udruge za nezavisnu medijsku kulturu rekao je da se često dešava da naročito uspešniji hrvatski portali „uspevaju da ostanu na površini zahvaljujući tome što spajaju komercijalu i novinarstvo, ne razmišljajući o kritičnosti tog postupka, nego se više bave poslovanjem“.

U onim blažim varijantama reč je o prikrivenom reklamiranju pojedinih gradskih projekata ili lokalnih fabrika, na način da se napišu vesti koje nisu istaknute kao oglasi. U tvrđim varijantama radi se, čini mi se, o još beskrupuloznijim oblicima prikrivenog oglašavanja. Zbog dosta niskog nivoa novinarske edukovanosti, vlasnici tih portal ne razlikuju novinarski od marketinškog posla, kaže Gabrić.

Da treba dati šansu projektnom finansiranju, ali samo uz kompetentnije komisije koje odlučuju o raspodeli novca, smatra i Violeta Jovanov Peštanac, koja je pokrenula portal Pančevo MOJkraj nakon privatizacije Radio Pančeva.

Kada bi se mišljenje okoline i komisija o digitalnim medijima promenilo, možda bi svi shvatili zašto je važno da se pruži podrška novim medijima, posebno kada uzmemo u obzir koliko je ljudi ostalo bez posla nakon privatizacije medija. Onlajn mediji mogu biti nosioci javnog informisanja u lokalnim sredinama, ali su podrška i pomoć u jačanju kapaciteta i dalje više nego neophodni jer javno informisanje nije komercijalno, ističe ona i napominje da i sami novinari moraju da se edukuju o digitalnim medijima, društvenim mrežama, ali i pisanju projekata.

Finansijska situacija je nešto gora za novinare u Srbiji, što pokazuje i podatak da je oko polovina domaćih medija na „pozitivnoj nuli“, 13 odsto je prošle godine poslovalo sa gubicima, a 36 odsto njih je ostvarilo dobit. S druge strane, u Hrvatskoj u dve trećine medija obuhvaćenih istraživanjem kažu da je poslovalo pozitivno tokom 2015. godine.

Ipak, trećina stalno zaposlenih u ovim zemljama platu ne dobija redovno.

Dr Jovanka Matić iz Instituta društvenih nauka ističe da je ovo istraživanje veoma značajno zato što se vrlo malo zna o potrebama naročito lokalnih medija u Srbiji koja hvata korak sa svetom u digitalnoj revoluciji, ali istovremeno preživljava krizu novinarstva i demokratije.

Da bi se zaustavila deprofesionalizacija medija, smatra Jovanka Matić, neophodno je naći bolje modele finansiranja od postojećih.

Projekat izrade ovog istraživanja podržali su Misija OEBS u Srbiji i američka Nacionalna zadužbina za demokratiju.

Autor:  Pančevo.MOJKraj.rs/NUNS/Slavko Curuvija Fondacija
Ocenite ovaj članak:
(6 glasova)

Dodaj komentar



Saglasan sam sa pravilima komentarisanja navedenim u uslovima korišćenja!
EUR 0.00 0.00 USD 0.00 0.00 CHF 0.00 0.00 SEK 0.00 0.00