četvrtak, 20. oktobar 2016.  21:46h
Pročitano 1416 puta

Za Gabore je učitelj u kući stvar prestiža

U poslednjih desetak godina na teritoriju Pančeva doselilo se nekoliko desetina gaborskih porodica, a one najbogatije angažovale su učiteljicu za svoju decu koja ih je podučavala kod kuće.

U poslednjih desetak godina na teritoriju Pančeva doselilo se nekoliko desetina gaborskih porodica U poslednjih desetak godina na teritoriju Pančeva doselilo se nekoliko desetina gaborskih porodica M.V.

I to ne samo zato što im je bilo važno da im deca budu obrazovana, već pre svega zato što učitelj u kući pokazuje da pripadaju visokom staležu u okviru svoje nacionalne zajednice.

Iako su Gabori veoma zatvorena zajednica, koja se ne meša sa lokalnim stanovništvom, ipak je nekoliko Pančevki i Pančevaca imalo prilike bliže da ih upozna. 

Magdalena Vasilčin Doža, profesorka bugarskog jezika u penziji odlično govori više jezika, a mađarski joj je jedan od maternjih. U centru Pančeva gde živi, pre više godina, imala je priliku da sa radoznalošću posmatra novopridošle Gabore u svom komšiluku, njihovu neobičnu nošnju, stil oblačenja i života. Sasvim slučajno je čula razgovor mlade majke sa sinom na mađarskom jeziku i usudila se da im se na mađarskom obrati.

Ta razdraganost i srdačnost mlade majke Gabora što joj se posle dužeg vremena neko obratio na jeziku koji razume, vrlo brzo je doveo do toga da Magdalena stekne poverenje pripadnika ove zajednice i bude angažovana za ličnu učiteljicu koja im je decu podučavala kod kuće.

 

2 gabori u pancevu

 

Počelo je pre osam godina i do sada je kao lična učiteljica podučavala oko tridesetak mladih Gabora.

Bez obzira da li je muško ili žensko dete, Gabori žele da ono nauči da čita i piše. U njihovoj kulturi stvar je prestiža ako ti učitelj dolazi u kuću. Koliko sam čula mlade majke i očevi, u Rumuniji gde su odrasli, imali su kućne učitelje. Žele da im deca budu pismena. Nisam ranije nikada držala privatne časove, ali sam napravila program obuke za njih, pošto su deca govorila mađarski. Glavni zadatak mi je bio da ih naučim latinicu, jer je to pismo koje koriste i Rumuni, i Mađari i mi. Jer ako dete raspoznaje latinicu, lako će se kasnije uklopiti u bilo kojoj zemlji da se nađe. Jezik komunikacije nam je bio mađarski, kaže naša sagovornica.

Prema njenim saznanjima, ima i onih koji ne pripadaju višim staležima Gabora i koji upisuju decu u naše regularne škole. Nema ih mnogo, ali neka od njih i završe naše škole, uglavnom je reč o osnovnoj školi.

Naša sagovornica kaže da Gabori nisu toliko zatvorena nacionalna zajednica, kako se veruje, već su samo uplašeni. 

U tuđoj su zemlji, u prvih nekoliko godina njihovog boravka, domaće stanovništvo ih nije lako prihvatilo, kružile su priče o njima da su lopovi, da su aljkavi, da kradu decu. Sve to uticalo je da se oni drže nekako po strani i izolovalo ih je od nas. Inače, vrlo su uredni i čisti, veoma cene porodicu, prenosi nam svoje utiske Vasilčin Doža.

Gabori izuzetno lako uče jezike. Naša sagovornica kaže da je odraslim Gaborima držala časove engleskog jezika i tada se uverila da govore ciganski (tako oni zovu jezik kojim govore i ponosni su na taj naziv), zatim govore rumunski, mađarski, a sada govore i srpski.

Poslednjih godina išli su u Ukrajinu, naučili su i nešto ukrajinskog jezika. Jedna velika grupa živi u Albaniji. Za Gabore je jako važno da znaju da čitaju i pišu i računaju, kako ih kao trgovce ne bi prevarili i kako bi što uspešnije trgovali robom koju prodaju. Oni moraju da zarađuju. Svi Gabori imaju kuću u Rumuniji, oni nisu čergari već odlaze u inostranstvo na više godina da zarade novac i uvek imaju gde da se vrate. Ovde plaćaju kiriju za stanove i kuće u kojima žive, mlade žene su uglavnom razmažene i vrlo često imaju žene kojima plaćaju da im spremaju po kući. Sve to košta i zbog toga muškarci moraju puno da rade, a žene čuvaju i vaspitavaju decu.

Ono što je nama teško da prihvatimo, je činjenica da se Gabori izuzetno mladi žene. I dalje je opstalo da se mladi venčavaju, a odabir bračnog druga vrše roditelji, saznajemo od naše sagovornice.

 

1 zene gabora u pancevu

 

Kako kaže, Gabori su društveni, veoma se druže među sobom. Žene redovno idu u grupama, zajedno, svako prepodne u kafić na kafu. 

Oni su subotari, nemaju praznike, ali redovno idu na misu subotom i vrlo su pobožni. Ne piju alkohol i ne puše, ne jedu svinjsko meso. Petkom se generalno sprema kuća, a subotom se ne radi ništa. Samo se odlazi na misu, na kojoj se ostaje po nekoliko sati, razgovara o Novom zavetu, a pevaju i pesme. Izuzetno su dobri pevači i imaju dobar muški hor. Ono što je zanimljivo, oni se krste u odraslom dobu. Prisustvovala sam krštenju. Obuku se u belo i pristupaju ceremoniji krštenja. Gaborima ne nameću roditelji kao deci veru, već im ostavljaju da kao odrasli odluče da li žele da budu kršteni ili ne, ispričala je Vasilčin Doža. 

Trenutno više nema dece u Pančevu koja imaju mađarska predznanja, tako da naša sagovornica više ne drži časove. Ona kaže da Gabora u Pančevu ima sve manje i manje. Idu po celoj Srbiji da trguju, ali otkako se kriza produbila, odlaze u Hrvatsku da rade, neki odlaze u Mađarsku i Albaniju, a deo se vraća kući u Rumuniju. Nove porodice se ne doseljavaju u Pančevo.

Autor:  V.J.P.
Ocenite ovaj članak:
(1 Glas)

Dodaj komentar



Saglasan sam sa pravilima komentarisanja navedenim u uslovima korišćenja!
EUR 0.00 0.00 USD 0.00 0.00 CHF 0.00 0.00 SEK 0.00 0.00