subota, 13. avgust 2016.  06:45h
Pročitano 1603 puta

Gabori: između tradicije i modernog života

Pančevo.MOJKraj.rs i Komšijske novosti su objavile, već, nekoliko članaka o maloj etničkoj zajednici, Gabora, koji su se u poslednje dve decenije, u velikom broju nastanili u Pančevu.

U Pančevu trenutno živi oko 30 porodica Gabora, u skoro svim naseljima U Pančevu trenutno živi oko 30 porodica Gabora, u skoro svim naseljima V.M.

Oni predstavljaju posebnu grupu Roma, koji se izuzetno ponose njihovim identitetom. Lako ih je prepoznati. Žene nose široke haljine i maramu preko glave. Muškarci imaju velike brkove, nose crne štofane pantalone i crne šešire.

Jezik kojim govore predstavlja mešavinu romskog jezika sa jezicima naroda u zemljama gde su nastanjeni, a u najvećoj meri sa romskim jezikom.

Koraci ka integraciji i emancipaciji

U Pančevu trenutno živi oko 30 porodica Gabora, u skoro svim naseljima. 

Mi nismo zatvorena zajednica, živimo među građanima Pančeva i nemamo nikakvih problema..., kaže Gabi Gabor (33 godine).

Gabi je model “novog Gabora”, odlučan da ruši stereotipe. Njegov otac Janku bio je limar i celog života popravljao oluke, a ovaj mladić je u Pančevu otvorio firmu koja se bavi uvozom i izvozom kvalitetnog kuhinjskog posuđa od rosfraja. Završio je i srednju školu u rodnom gradu Trgu Murešu, kao retko koji pripadnik njegove zajednice.

Kada sam završio osmogodišnju školu, upisao sam Gimnaziju u Trgu Murešu. To je bilo još u vreme Čaušeskua i onda su učenici još morali da nose uniforme. Ostali Gabori su mi se podsmevali i govorili: ovaj će da postane pop, priča Gabi Gabor.

Kolege u Gimnaziji, ali i drugovi u vojsci ga nisu marginalizovali zbog svog porekla, a to mu je sve pomoglo kasnije da se veoma lako integriše u Srbiji.

U Gimnaziji nisu hteli da mi poveruju da sam Gabor, jer nisam imao ni brkove ni šešir. Uverili su se tek kada su mi roditelji došli na roditeljski sastanak, kaže Gabi kroz smeh.

Na postulatima tradicionalnog i modernog je i Gabi utemeljio svoju porodicu. Njegova supruga i majka nose marame, a devojčice dugu kosu upletenu u kikice, na čijim krajevima vežu crvene mašne. U radnoj sobi, koja mu je ujedno i kancelarija, ima moderan nameštaj. Tu prima poslovne partnere, sklapa ugovore, razvija posao...

 

0 gabi gabor

 

Tradicija iznad svega

Sa druge strane njegov sunarodnik Dumitru (48 godina), kojeg nalazimo za tezgom na Pančevačkom buvljaku, živi tradicionalnim životom Gabora. Iako je od svog oca i dede naučio limarski zanat, pre desetak godina je krenuo trbuhom za hlebom, najpre u Mađarsku a kasnije se nastanio u Pančevu sa svojom brojnom porodicom.

Dumitru ima sedmoro dece, 4 devojčice i 3 dečaka. Odgaja ih u tradicionalnom duhu njihove zajednice i ne namerava da ih upiše na dalje školovanje nakon završenog 8 razreda osnovne škole. Kaže da mu je za posao koji radi potrebna radna snaga, a na taj način sva zarada od prodaje robe ostaje u porodici. Uskoro se vraćaju u Rumuniju gde žele da otvore limarsku radnju, a u taj posao namerava da uključi i svoje sinove.

Rani brakovi

Tradicija koje će verovatno potrajati još nekoliko generacija su rani brakovi. Najstarija Dumitruova ćerka Mandra koja je napunila 16 godina je završila osnovnu školu u Pančevu, ali je roditelji nisu pustili na dalje školovanje. Vraćaju je u Trgu Mureš gde su joj ugovorili udaju sa godinu dana starijim mladićem. Iako su u modernom društvu takvi brakovi osuđivani, u okviru njihove zajednice ugovoreni brakovi su realnost i viševekovna tradicija. Teško će biti iskorenjena uprkos nastojanju država da ih i zakonskim putem spreči. 

Autor:  Valentin Mik
Ocenite ovaj članak:
(3 glasova)

Dodaj komentar



Saglasan sam sa pravilima komentarisanja navedenim u uslovima korišćenja!
EUR 0.00 0.00 USD 0.00 0.00 CHF 0.00 0.00 SEK 0.00 0.00