sreda, 27. jul 2016.  14:28h
Pročitano 972 puta

Porodica kao stub kulture i identiteta pančevačkih Gabora

Saradnik Centra “In medias res”, profesor Mihajlo Domov, antropolog i poznavalac problematike i kompleksnosti manjinskih zajednica na Balkanu je u razgovoru za Komšijske Novosti govorio o socijalnoj, ekonomskoj i kulturološkoj funkciji porodice Roma-Gabora, prisutnih u sve većem broju u Pančevu ali i u drugim krajevime zemlje.

U svom istraživanju profesor Domov je akcentovao nekoliko bitnih elemenata za upoznavanje Gabora, a kao najvažniji je poštovanje porodice kao stuba mikro-društva kojem pripadaju. On kaže da nije od suštinske važnosti da razumemo takav odnos i hijararhijsku podelu unutar ove zajednice već treba imati na umu da je uzajamna zavisnost muškarca, žene i dece unutar te zajednica jedini mogući i održivi model funkcionisanja. Iako se, na prvi pogled, uloga žene u takvom okruženju čini podređenom, žene Gabora uživaju veliko poštovanje svojih muževa. Cilj ovog razgovora je smanjenje predrasuda prema ovoj, po mnogo čemu, specifičnoj zajednici, u cilju njihove integracije.

 

0 domov

Na slici: profesor Mihajlo Domov, antropolog

 

- Objasnite nam značaj porodice za postojanje zajednice Gabora?

Uzevši kao model poređenja današnju modernu porodicu sa svim njenim prednostima i manama, porodice Roma-Gabora su hijerarhijski organizovane u formi svojevrsnog mikro-društva. U takvom okruženju, žena predstavlja zemaljsko oličenje boginje plodnosti. Ona je tu da bude poštovana i predstavljaja svetlost kuće.
S druge strane muškarac u tradicionalnoj porodici Gabora, uživa tri atributa: autonomnost (radi i odlučuje), autokratiju (on odlučuje, a žena deluje) i upravljanje (odlučuje ali deluje zajedno sa ženom). Samo u zoni ispunjavanja kućnih obaveza supruga može da ima autonomiju (odlučivanja i delovanja), najviše u podizanju i vaspitanju dece.
Izbegavajući apsolutistične stavove tipa: uloga porodice je isključivo podizanje i socijalizacija dece, funkcija porodice Gabora se može sintetički izraziti i na sledeći način: ispunjenje reproduktivne funkcije, ekonomske funkcije, funkcije socijalizacije i funkcije intersistemske solidarnosti koja je izraz kulturnog identiteta i koja se prenosi mladim naraštajima. Iz perspektive prenošenja kulturnih vrednosti i edukativnog modela sa kolena na koleno u okviru porodice, Gabori se ne mogu shvatiti samo kao prosta reproduktivna grupa, zbog toga rodbinske ili porodične veze imaju socijalnu funkciju koju biološka funkcija ne može da ispuni.

- Biti roditelj za Gabore nije samo ispunjenje biološke funkcije i bračnih obaveza?

Biti roditelj za Gabore znači čast i obavezu prema precima ali i prema sopstvenom identitetu. Unutar ovakvog modela porodice tradicionalna “mama” nameće norme i sankcije, održava disciplinu i očekivanja u smislu ponašanja dece na isti način na koji su i njoj bile nametnute određene norme ponašanja kada je i sama bila dete. Ona upravlja domaćinstvom, obezbeđuje fizičku i psihičku ravnotežu deteta u okviru jednog dobro definisanog programa aktivnosti. Sa druge strane tradicionalni “otac” je nefleksibilan, nameće tabue, ali podržava finansijski i moralno svoju porodicu, nameće poštovanje i savetuje decu kroz lični primer. On je uvek u pravu i ima poslednju reč u bilo kojoj odluci u vezi svog deteta, uključujući i njegovu ženidbu ili udaju. U ovakvoj socijalnoj paradigmi “dete” treba da bude podređeno, disciplinovano, spremno da ispuni očekivanja svojih roditelja. 

- Možemo da zaključimo da svaki član porodice ili zajednice poznaje jako dobro svoje mesto i ulogu i od toga niko ne odstupa?

Ove uloge unutar tradicionalnog društva se stiču, uče i usavršavaju. Svaki član društvene zajednice preuzima odgovarajuću ulogu i od njegove uspešne realizacije zavisi stabilnost porodice. Sa psiho-socijalnog aspekta uloga roditelj-dete u ovim porodicama predstavlja skup stavova, ponašanja, verbalne i ekspresivne komunikacije u cilju obezbeđivanja i razvoja porodičnih odnosa. Nesklad bračnih odnosa vodi ka disfunkciji i time ugrožavaja stabilnost i ravnotežu čitavog porodičnog sistema.
Sa kulturološkog aspekta očuvanje bračnih i roditeljskih vrednosti kod Gabora u okvirima tradicionalističkog shvatanja, predstavlja odbrambenu strategiju identitarnog modela koji se nasleđuje i prenosi dalje budućim pokolenjima. U takvom okruženju bračne razmirice gotovo da i ne postoje jer se bračni drugovi odnose jedan prema drugom u skladu sa normama ponašanja preslikanim od svojih roditelja.

Autor:  Valentin Mik
Ocenite ovaj članak:
(1 Glas)

Dodaj komentar



Saglasan sam sa pravilima komentarisanja navedenim u uslovima korišćenja!
EUR 0.00 0.00 USD 0.00 0.00 CHF 0.00 0.00 SEK 0.00 0.00