petak, 20. novembar 2015.  22:40h
Pročitano 901 puta

Završna konferencija projekta „Rodna ravnopravnost i smanjenje rizika od katastrofa”

Institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana danas je u Skupštini AP Vojvodine bila domaćin završne konferencije u okviru projekta „Rodna ravnopravnost i smanjenje rizika od katastrofa”, a koji je tokom 2015. godine realizovan uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women). 

Konferenciju je u ime Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana otvorila Danica Todorov, zamenica za ravnopravnost polova Konferenciju je u ime Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana otvorila Danica Todorov, zamenica za ravnopravnost polova Ombudsman

Konferenciju je u ime Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana otvorila Danica Todorov, zamenica za ravnopravnost polova. Zahvaljujući se svim učesnicama i učesnicima projekta na dorpinosu njegovoj realizaciji, zamenica Todorov istakla je da se uloga žena i muškaraca u vanrednim situacijama razlikuje, o čemu svedoči i iskustvo iz prošlogodišnjih poplava.

Žene su u takvim situacijama nevidljive, u pozadini, dok ih mediji kod nas, ali i u svetu, po pravilu predstavljaju kao žrtve, a ne kao osobe koje aktivno doprinose životu lokalne zajednice nakon katastrofa. Ovim projektom želeli smo da uključimo lokalne samouprave, kao i lokalne organizacije, naročito udruženja žena, u postupke rodno osetljive procene rizika i planiranja u cilju smanjenja uticaja elementarnih nepogoda i drugih katastrofa na lokalnu zajednicu.

Jedan od ciljeva bio je i uključivanje žena u procese donošenja odluka na lokalnom nivou jer žensko znanje i iskustvo na kvalitativno drugačiji način doprinosi svim aktivnostima zajednice, uključujući i vanredne situacije i aktivnosti kojima se smanjuju rizici od katastrofa. 

Pomoćnik načelnika Sektora za vanredne situacije u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije Ivan Baras osvrnuo se na zakonodavne promene i saradnju sa lokalnim samoupravama. Preko 95 odsto katastrofa u svetu danas posledica su klimatskih promena.

Više od 1,5 milijarde ljudi je u poslednjih nekoliko godina na neki način bilo pogođeno katastrofama.

Uticaj katastrofa na ekonomiju i socijalnu sferu društava koje su one zadesile je izuzetno poguban, te je stoga planiranje strategija za smanjenje rizika od nastanka katastrofa, kao i saniranja njihovih posledica od izuzetnog značaja.

Zbog njihovog specifičnog životnog iskustva, UN posebnu pažnju posvećuje uključivanju žena, ali i osoba sa invaliditetom i starijih osoba u procese delotvornog planiranja smanjenja rizika od katastrofa i unapređenje uslova života nakon njih.

U Srbiji je Zakon o vanrednim situacijama donet 2009. godine, ali se on pokazao kao nedorečen i neadekvatan, te je stoga u toku izrada novog zakona koji će se baviti postupanjem u vanrednim situacijama i smanjenjem rizika od katastrofa, a koji je pisan uvažavajući preporuke UN u ovoj oblasti. Neke od tih preporuka odnose se na rodno osetljivo planiranje i participaciju žena i drugih ranjivih grupa u aktivnostima prevencije nastanka ili saniranja posledica vanrednih situacija. 

Iskustva Pokrajinskog štaba za vanredne situacije u vezi sa prošlogodišnjim poplavama sa prisutnima je podelio komandant štaba i potpredsednik Vlade APV Miroslav Vasin, naglašavajući da je trenutna izbeglička kriza dodatno aktuelizovala kako pitanje vanrednih situacija, tako i pitanje rodne ravnopravnosti u tom kontekstu.

Štab za vanredne situacije takođe nastoji da sagleda ovakve situacije sa aspekta rodne ravnopravnosti, a što se tokom prošlogodišnjih poplava pokazalo i u podacima i analizama državnih organa. U jednom momentu, kada je postojala opasnost da se reka Sava izlije u Sremskoj Mitrovici, cela bolnica u tom gradu je u roku od nekoliko sati, noću evakuisana i preseljena u Novi Sad. Na ovom primeru se videlo koliko je važno u strateške dokumente u oblasti vanrednih situacija uvrstiti i rodnu perspektivu zbog toga što preko 80 odsto osoblja u toj ustanovi čine žene. Da to nije učinjeno, ne samo da bi posledice trpeli pacijenti i osoblje bolnice, nego bi i materijalna šteta u vidu oštećenja ili uništenja opreme i objekata bila veoma velika.

Prošlogodišnje poplave pokazale su i to koliko značajnu ulogu u vanrednim situacijama imaju i organizacije civilnog društva i druge grupe u zajednici koje većinom čine žene. Primer za to su ekipe Crvenog krsta i udruženja žena, naročito prilikom potpune evakuacije sremskog sela Jamena. Ni evakuacija bolnice, ni aktivnosti u Jameni ne bi bile sprovedene na tako delotvoran način da nije bilo pribranih, posvećenih, stručnih i dobro organizovanih žena, istakao je Vasin.

Isto se pokazalo i kada je počela izbeglička kriza, naročito kada su velike grupe izbeglica počele da pistižu u Kanjižu, što je bila veoma rizična situacija sa rodnog aspeka, naročito po pitanju zdravlja i bezbednosti novopridošlih žena. Incidenata ili neke druge vrste ekscesnih, hitnih situacija nije bilo zahvaljujući, između ostalog, i činjenicišto je tokom planiranja aktivnosti za ove situacije u obzir uzeta i rodna perspektiva, zaključio je potpredsednik Vasin. 

Saradnica u Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu Andrijana Čović predstavila je aktivnosti i rezultate projekta „Rodna ravnopravnost i smanjenje rizika od katastrofa”. Jedan od osnovnih zadataka projekta bio je edukacija i uključivanje što više aktera iz lokanih zajednica u projektne aktivnosti kako bi one bile što specifičnije, a rezultati što primenjiviji u svakodnevnom životu.

Najznačajnija iskustva ovog projekta su da su obaveze lokalne samouprave u sklopu reagovanja u vanrednim situacijama brojne, ali i da je potrebno obezbediti bolje institucionalne, tehničke, kadrovske i finansijske kapacitete. Žene u tom kontekstu predstavljaju značajan ljudski potencijal koji je do sada uglavnom ostajao nedovoljno iskorišćen.

Fokus grupe sa predstavnicama i predstavnicama jedinica lokalne samouprave, udruženja žena i drugih grupa u lokalnoj zajednici potvrdile su da se iskustva, znanje i potrebe žena u vanrednim situacijama u potpunosti zanemaruju, čime se propušta prilika da se u situaciji kada je svaki doprinos dobrodošao iskoristi jedan značajan društveni resurs. Zapažanja učesnica i učesnika projekta, njihova iskustva, kao i podaci prikupljeni od jedinica lokalnih samouprava i preporuke za unapređenje situacije na terenu objavljeni su u posebnoj publikaciji.  

Milica Todorović, zamenica predsednika Skupštine Grada Pančeva, predstavila je aktivnosti na uvođenju rodne perspektive u upravljanje rizicima u ovom gradu, a koje su proizašle iz projekta koji je bio povod današnjem okupljanju.

U Pančevu je rodna perspektiva već uvrštena u strateški dokument grada koji se odnosi na vanredne situacije, a za tu namenu izdvojena su i određena sredstva u budžetu Grada.

Nakon što je predstavila postupak i rezultate rodno osetljive analize stanja na teritoriji Grada Pančeva sa aspekta smanjenja rizika od katastrofa, Todorović je istakla da je, zahvaljujući ovom projektu, u Pančevu uočeno koliko organizacija rada u lokalnoj samoupravi ume da bude nepravedna prema pojedinim društvenim grupama, poput žena, starijih osoba, osoba koje žive u samačkim domaćinstvima i drugih. 

Toga najčešće nismo ni svesni dok god nam na to ne ukaže neko koga doživljavamo kao autoritet, rekla je Todorović navodeći instituciju, odnosno zamenicu Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana kao primer.  

Tokom diskusije, Olivera Jelkić, advokatkinja iz Laćarka koja vodi dva udruženja građana, naglasila je da joj je seminar u okviru ovog projekta pomogao da sistematizuje iskustva i znanja koja su u udruženju stečena tokom prošlogodišnjih poplava, kada su njegove članice i članovi uvideli koliki je značaj rodne perspektive u sprovođenju aktivnosti u zajednici u slučaju vanrednih situacija.

Ivan Baras iz Sektora za vanredne situacije MUP-a istakao je činjenicu da žene čine većinu zaposlenih i u ovom sektoru jer su se, između ostalog, one pokazale pribranijima i mnogo efikasnijima kada treba sprovoditi aktivnosti u hitnim situacijama.

Ovaj sektor je u saradnji sa Misijom OEBS u Srbiji na nekoliko jezika u službenoj upotrebi u 100.000 primeraka štampao „Porodični priručnik za ponašanje u vanrednim situacijama”, te je ovom prilikom Baras pozvao lokalne samouprave da građanke i građane upućuju na ovaj priručnik.

Mira Jovanović, patronažna sestra iz Dolova, koja je u projektu učestvovala u svojstvu aktivne pojedinke iz svoje lokalne zajednice, izrazila je svoje zadovoljstvo seminarima u okviru ovog projekta jer se na njima po prvi put srela ne samo sa temama u vezi sa vanrednim situacijama, nego i u vezi sa rodnom ravnopravnošću, a naročito u vezi sa tim gde i na koji način tražiti informacije i podršku.

Gordana Dostanić, odbornica u skupštini Grada Sremske Mitrovice, koja živi u Salašima Noćajskim na mačvanskoj strani teritorije ovog grada, ukazala je na formalne i administrativne prepreke sprovođenju aktivnosti u vanrednim situacijama i otežanih mogućnosti njihove realizacije zbog nejasnoća u vezi sa teritorijalnom nadležnošću odgovornih republičkih i pokrajinskih organa.

Kao osoba koja dolazi iz naučne sfere, stručna konsultantkinja na projektu "Rodna ravnopravnost i smanjenje rizika od katastrofadr Vesela Radović skup je zaključila konstatacijom da je razvoj sistema postupanja u vanrednim situacijama dugoročan proces u kom je iskustvo lokalnih zajednica dragoceno na putu zajedničkog učenja.

U vanrednim situacijama svuda u svetu sve počinje i počiva na lokalnom nivou, te stoga i uspeh mera u ovakvim situacijama u najvećoj meri zavisi od onoga što čine lokalne zajednice, samim tim i žene, a ne samo od nadležnih organa na regionalnom i državnom nivou. 

Projekat „Rodna ravnopravnost i smanjenje rizika od katastrofa” realizovan je s ciljem povećanja znanja i kapaciteta lokalnih samouprava i udruzenja građana (pre svega zenskih organizacija civilnog društva i udruzenja zena) za uključivanje rodne perspektive u dokumenta i programe koji se odnose na vanredne situacije i na odrzivi razvoj uopšte.  

 

Autor:  Ombudsman
Ocenite ovaj članak:
(1 Glas)

Dodaj komentar



Saglasan sam sa pravilima komentarisanja navedenim u uslovima korišćenja!
EUR 0.00 0.00 USD 0.00 0.00 CHF 0.00 0.00 SEK 0.00 0.00