ponedeljak, 26. oktobar 2015.  19:48h
Pročitano 1422 puta

Srbija se guši u smeću, a reciklerima nedostaju sirovine za preradu

Zbog nedovoljno razvijenog sakupljanja otpada za reciklažu i izvoza neprerađenog otpada u zemlje u okruženju fabrike za reciklažu ambalažnog otpada u Srbiji se suočavaju sa nedostatkom sirovina za preradu čime je ugroženo njihovo poslovanje.

Srbija možda ne leži na nafti, ali svakako leži na smeću čija vrednost se meri milionima evra Srbija možda ne leži na nafti, ali svakako leži na smeću čija vrednost se meri milionima evra Dušan Jakovljević

Retko koja industrijska grana u Srbiji ima takav razvojni potencijal kao reciklažna industrija. Specifičnost ove delatnosti ogleda se u tome, što se osim u proizvodnim pogonima fabrika za reciklažu, posredno angažuje značajna radna snaga na poslu sakupljanja otpada. Tako da je benefit razvoja reciklažne industrije ne samo pozitivan uticaj na životnu sredinu i stvaranje profita koji podstiče ekonomski rast, već i značajan doprinos socijalnoj inkluziji i zapošljavanju najranjivijih grupa stanovništva.

Nema sumnje da je razvoj reciklažne industrije od nacionalnog značaja, pogotovo u uslovima ekonomske krize u kojoj se Srbija nalazi već dugo. A sirovina koja joj je potrebna da nahrani svoja proizvodna postrojenja nalazi se svuda oko nas. I to bukvalno. Srbija možda ne leži na nafti, ali svakako leži na smeću čija vrednost se meri milionima evra. 

Nedovoljno ulaganja - nedovoljno sirovina

Proces pridruživanja Evropskoj uniji i otvaranje Poglavlja 27 pred Srbiju postavlja velike izazove, a veliki broj njih se upravo nalazi u oblasti upravljanja otpadom. Set zelenih zakona donetih još 2009. godine udario je temelj za primenu ekoloških standarda EU, a od tada se i reciklažna industrija značajno razvila. Privatni sektor je bez sumnje prepoznao potencijal koji leži u otpadu, realizovane su ozbiljne investicije,  međutim, sistem je ipak negde podbacio.

Prosečna cena jedne tone recikliranih PET boca u 2014. godini, prema podacima Carine, iznosila je oko 600 eura, dok je prosečna vrednost jedne tone neprerađenog PET-a samo 300 eura, što je skoro 2 puta manje.    

Danas se recikleri u Srbiji, bilo da pripadaju posebnim tokovima otpada ili se bave preradom otpadne ambalaže, suočavaju sa manjkom sirovina na tržištu i nepredvidivim poslovanjem. Ukidanje Fonda za životnu sredinu se nije samo negativno odrazilo na poslovanje kompanija za reciklažu posebnih tokova otpada koji su se direktno finansirali iz njega, već i na reciklere ambalažnog otpada.

Iako je prerada iskorišćene ambalaže tržišno profitabilna i ne zahteva državne podsticaje, Fond za zaštitu životne sredine je igrao značajnu ulogu u razvijanju sakupljačke infrastrukture  u javnom komunalnom sektoru.

Potrebe ulaganja u deponije, sortirnice, transfer stanice, sistem namenskih posuda za reciklabilni otpad prevazilaze mogućnosti javnih komunalnih preduzeća u Srbiji, a koja po pravilu treba da budu ključni faktor u razvoju sistema upravljanja otpadom po evropskim standardima.

S druge strane, obveznici plaćanja naknade za ambalažni otpad stavljen na tržište Srbije, stegli su kaiš operaterima sistema čija je uloga da u ime “zagađivača” investiraju u razvoj sakupljanja. Sa eko taksom koja je i po nekoliko puta niža nego u zemljama u regionu nije lako obezbediti investicije koje su sistemu upravljanja ambalažnim otpadom preko potrebne.

Hiperprodukcija operaterskih dozvola, kojih trenutno ima 6, nije donela ništa osim trke ko će pružiti jeftiniju uslugu klijentima, a sve na uštrb kvaliteta i obima posla koji operateri u ime države Srbije treba da odrade. 

Komunalni vs komercijalni ambalažni otpad

Kad se pogledaju izveštaji Agencije za životnu sredinu primetno je da dobar deo operatera sistema upravljanja ambalažnim otpadom nacionalne ciljeve pravda isključivo količinama iz komercijalnog izvora, a da u komunalni sektor nisu uložili ni dinara od sredstava dobijenih upravo u tu svrhu.

Fabrika za reciklažu stakla “Srpska fabrika stakla – Grejač”, koja je u 2014. godini imala samo 33% popunjenost kapaciteta prerade, 28% sirovine je nabavljeno na domaćem tržištu dok je 5% sirovine uvezeno iz Makedonije.
U 2013.godini je 40% ukupnih količina staklenog krša sakupljenog u Srbiji neprerađeno izvezeno u Hrvatsku.

Da podsetimo osnovna ideja sistema koji je Srbija odabrala 2009. godine jeste da se preko operatera sistema ravnomerno ulaže u razvoj odvojenog sakupljanja ambalažnog otpada na teritoriji Srbije,  pre svega u komunalnom sektoru, kako bi u skorijoj budućnosti svako domaćinstvo u Srbiji imalo mogućnost da odvaja otpad za reciklažu.

I dok građani sve glasnije pitaju: - Zbog čega i mi nemamo žute, crvene, plave kante za otpad kao sav normalan svet?-, pojedini operateri sistema, lagodno ušuškani tonama otpada preuzetog od industrije, trgovina i svih onih pravnih subjekata koji i ovako imaju zakonsku obavezu da svoj ambalažni otpad zbrinu na odgovarajući način, izvrdavaju smisao sistema ustanovljenog Zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu. 

Izvoz neprerađenog otpada - kamen spoticanja domaće industrije

Alarmantni podaci reciklera ambalažnog otpada da je prosečna popunjenost njihovih kapaciteta sirovinom sa domaćeg tržišta svega 50% pokazuju da čitav sistem stoji na klimavim nogama i da se u budućnosti vrlo lako može urušiti. U situaciji kada su nacionalni ciljevi niži od realnog sakupljanja, a sakupljene količine ambalažnog otpada daleko manje od kapaciteta prerade u domaćim reciklažnim postrojenjima, samo je još falio nekontrolisan izvoz neprerađenog otpada pa da do kraja zaprži čorbu nejakoj reciklažnoj industriji. 

U uslovima slobodnog tržišta država nema mogućnost da zakonski spreči izvoz otpada što za posledicu ima da se značajne količine neprerađenog otpada izvoze pre svega u zemlje u okruženju. Izvoznici neprerađenog otpada iz Srbije su uglavnom ćerke firme reciklažnih kompanija u Hrvatskoj i Mađarskoj. Recikleri u ovim zemljama dobijaju od svojih država subvencije za preradu otpada pa su u daleko boljoj poziciji od reciklera u Srbiji te iz tog razloga domaćim reciklerima predstavljaju nelojalnu konkurenciju.

Domaće fabrike za reciklažu otpadnog kartona i papira, da bi popunile svoje kapacitete prerade, uvoze mesečno 8.000 tona stare hartije, dok se istovremeno se iz Srbije mesečno izveze u proseku 3.000 tona otpadnog papira.

Za razliku od njih fabrike za reciklažu ambalažnog otpada u Srbiji nemaju nikakvu pomoć države, ne primaju podsticaje ili subvencije za ulaganja u opremu i unapređenje procesa reciklaže. Da bi održali kontinuiran proces proizvodnje prinuđeni su da uvoze ambalažni otpad i plaćaju izuzetno visoke troškove transporta. 

Zahtevi reciklera ambalažnog otpada

Srpska asocijacija reciklera ambalažnog otpada je uputila zahtev Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine da se u što skorijem roku formira radna grupa za izmenu i dopunu Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu s ciljem da se dodatno uredi sistem upravljanja ambalažnim otpadim i pooštre kriterijumi za rad operatera sistema upravljanja ambalažnim otpadom.

Reciklažna industrija apeluje na Vladu Srbije da što pre usvoji Zakon o izmenama i dopunama zakona o upravljanju otpadom i vrati ukinut Fond za zaštitu životne sredine. Značajna novina koju izmene ovog zakona donose je i definisanje prestanka statusa otpada, što će omogućiti da se izvrši klasifikacija reciklera, a na osnovu nje i revizija postojećih dozvola u sis. 

Fabrike za reciklažu ambalažnog otpada traže i da se obezbedi subvencionisanje ovog dela domaće industrije, a deo sredstava sakupljenih na ime naknade za plasiran ambalažni otpad usmeri na razvojne projekte reciklažne insutrije, uključujući i unapređenje njihove sakupljačke mreže, čime bi  postali konkurentniji na regionalnom tržištu otpada. S druge strane domaći recikleri smatraju da finansijski i proceduralno treba otežati izvoz neprerađenog otpada, kako bi sirovina sakupljena na teritoriji Srbije u što većem procentu završila u domaćim postrojenjima, a ne u fabrikama u inostranstvu. 

Da li će država u ovim turbulentim vremenama imati sluha za probleme domaće industrije reciklaže ambalažnog otpada ostaje tek da se vidi. Ukoliko se to ne desi postoji realna mogućnost da potencijal reciklažne industrije u budućnosti ostane samo još jedna propuštena šansa.  

Autor:  www.asocijacijareciklera.com
Ocenite ovaj članak:
(3 glasova)

Dodaj komentar



Saglasan sam sa pravilima komentarisanja navedenim u uslovima korišćenja!
EUR 0.00 0.00 USD 0.00 0.00 CHF 0.00 0.00 SEK 0.00 0.00