četvrtak, 15. oktobar 2015.  19:19h
Pročitano 2343 puta

Štrudla, organska hrana i turizam – razvojne šanse Belog Blata

U multietničkom mestu Belo Blato, u opštini Zrenjanin, već generacijama se među ženama prenosi recept za jednu specifičnu štrudlu za koju kažu da govori tri jezika! 

Klub žena Belog Blata okuplja žene svih generacija - već 12 godina Klub žena Belog Blata okuplja žene svih generacija - već 12 godina Pančevo.MOJKraj.rs

Anuška Šimon, predsednica Kluba žena Belo Blato, koji postoji 12 godina i koji okuplja devojke i žene svih generacija kaže da svaka od njih ima svoja zaduženja.

Mlađe pomažu u radu s računarima, starije vezu, a žene srednjih godina, poput mene, zadužene su za kulinarstvo. Vojvođanska hrana je ono po čemu smo prepoznatljivi, a bile smo i u Ulmu, na Sajmu, gde smo 14 dana bile na Dunav festu i predstavljale Vojvodinu i naše tradicionalne kolače. Toliko je bilo šareno i ukusno, da nam je štand bio najposećeniji, priča Anuška Šimon.

Belo Blato ima nešto više od 1.000 stanovnika, pripadnika čak 20 nacionalnih zajednica! A Klub žena okuplja čak pedesetak aktivnih članica svih generacija i svih nacionalnih zajednica koje u tom mestu žive.

Štrudla koja govori tri jezika

Anuška kaže da je za ovo mesto najkarakterističnija štrudla. I svi je prave, Mađari, Slovaci, Bugari, Srbi, svako po svom receptu.

Ja sam majstor za štrudle s orasima, makom, višnjama, i sa sezonskim voćem. Ponekad na manifestacijama u jednu štrudlu stavljam tri različita ukusa. U jednoj štrudli ćete naći nešto mađarsko, slovačko i bugarsko, i za nju kažemo da govori tri jezika. Testo je zajedničko, a kažemo da je mak mađarski, suvo grožđe i višnja su slovački, a bugarski je limun. Moje štrudle bez limuna nikako ne idu, priča Anuška.

Kako kaže, to je recept jedne stare bake, koja sada ima 89 godina, i koja sve žene u Klubu uči kulinarstvu.

Naučila nas je kako se ranije pravila štrudla u Belom Blatu. Rekla nam je: zato što nismo hteli da se odvajamo jezično onda smo sastavili fil za štrudlu. Zahvaljujući tom receptu moja štrudla je ispala specifičnija od ostalih, jer svaka je dobra po svom ukusu, ali pošto ova jedna štrudla tri jezika priča, to se ne da prepričati, već se mora samo probati, s ponosom objašnjava ova vešta domaćica.

Inače, u Belom Bratu se govori pet jezika. Zanimljivo je da u tom mestu svi govore ili razumeju pored svog materenjeg, još barem tri jezika. Stanovnici Belog Blata sa ponosom ističu ovaj fenomen, a kao rezultat suživota, u ovom selu se rodio i beloblaćanski jezik.

Nismo ga mi tako nazvali, već ljudi koji dođu sa strane, kad vide kako to izgleda i zvuči, dali su mu taj naziv. Na primer, Mađarica naiđe na Slovakinju, počne razgovor na mađarskom, ova druga odgovara na slovačkom, biciklom naiđe treća koja se uključuje u razgovor na bugarskom jeziku, zatim naiđe Srpkinja, i priča na srpskom, na kraju se sve to izmeša, a svaka svaku razume. Posmatraču sa strane je to veoma zanimljiv miks, toliko jezika u samo pet minuta, prepričava nam Anuška.

 

1 belo blato

 Na slici: Anuška Šimon i Marija Hanjik

 

Marija Hanjik, zamenica predsednice Kluba žena predstavica je starije generacije žena i pamti da je oduvek tako bilo. Kako kaže, svi se jezici nauče na ulici.

Ako ti je komšija Slovak, a dete je mađarsko, naučiće slovački, a ovo drugo dete mađarski. Tako je bilo oduvek, tako je i danas, kaže Marija.

Belo Blato je multietničko selo, a obe sagovornice kažu da se oduvek negovalo međusobno poštovanje. Poznavanje i prihvatanje kulture drugih počinje da se uči već u lokalnoj osnovnoj školi, u kojoj je nastava i danas trojezična, a rad u Klubu žena to, dodatno, u praksi i pokazuje i prenosi dalje. Kao što su to, na primer, ove vredne žene uradile i na Sajmu stvaralaštva seoskih žena koji je prošle nedelje održan u Bačkoj Palanci.

Organska proizvodnja kao razvojna šansa

Klub žena je pre tri godine ušao u program organske proizvodnje, pod pokroviteljstvom Zavoda za javno zdravlje. Od tada im predavanja o pravilima u organskoj proizvodnji drži Branka Lazić.

Nemamo fabrike, nikakve otrovne dodatke, vazduh je čist, svud okolo je voda. Priprema zemljišta za organsku proizvodnju je trajala lakše i kraće. Danas nas četiri u Belom Blatu proizvodimo organsku hranu i pred nama je da uradimo ispitivanje zemljišta i dobijemo još sertifikat proizvoda, kaže Anuška Šimon.

Belo Blato je poznato i po proizvodnji maka, a Anuška Šimon kaže da je to za nju veoma lepa i korisna biljka.

Odmah možeš mak da koristiš za štrudlu, a turisti koji dolaze u Belo Blato bez štrudle s makom i bez pola kile ili kilogram maka se ne vraćaju kući. Ta mala proizvodnja se pretvara u turističku ponudu Belog Blata, čime naše žene s malim primanjima mogu da dođu do neke dodatne dobiti, dodatnog prihoda, priča Anuška.

Marija Hanjik, zamenica predsednice je u Klubu žena od osnivanja. Kako kaže, bila je aktivna i ranije dok je postojao AFŽ, a zatim redom i u drugim organizacijama koje su okupljale žene. Za nju organska hrana nije novost. Kako kaže, njena porodica tako proizvodi oduvek.

U mojoj bašti od rane mladosti sejem organsku hranu, tikvice, papriku, mak. Moja porodica i ja se hranimo zdravo. Iako mi je ceo život takav, sledim i savete Branke Lazić pošto sam i od nje naučila puno. Naučila sam da postoji trava koja štiti biljku od insekata, a ja sam ranije sve plevila da bude čisto.Međutim, postoje i trave koje biljku jako štite od insekata i zadržavaju vlagu, objašnjava Marija.

Belo Blato je multietnička sredina poznata po tome da se sve žene u selu bave poljoprivrednom proizvodnjom i proizvodnjom hrane, kao i kulinarstvom.

Maltene sve žene u selu se bave tima, ali su sada ove mlađe prihvatile da mogu da razviju sopstveni posao u organskoj proizvodnji. Poslušale su savete nas starijih, da na maloj površini možeš za svoju porodicu proizvesti sve, samo je potrebno truda i rada i da voliš to što radiš. Svaku biljku je potrebno voleti. Ako voliš biljku, ona će ti biti zahvalna – mak, paprika, paradajz, krastavac - bilo koja, ako je voliš i neguješ, ona će ti to vratiti, savetuje Marija.

I tako – decenijama, tolerancija, međusobno uvažavanje, sloga i zajedništvo u ovom malom selu nastavljaju da žive i u novim generacijama, s vizijom za bolju budućnost a po savetima i receptima starijih.

Možemo od ovih žena svi ponešto naučiti!

 

Autor:  V.Jovanov Peštanac
Ocenite ovaj članak:
(9 glasova)

Dodaj komentar



Saglasan sam sa pravilima komentarisanja navedenim u uslovima korišćenja!
EUR 0.00 0.00 USD 0.00 0.00 CHF 0.00 0.00 SEK 0.00 0.00