Gordana Vlajić, inače naša sugrađanka, kao i beogradske književnice Jasmina Malešević, Branka Selaković i Grozdana Lučić Lalić, već neko vreme poetiraju na istoimenim književnim događajima u Srbiji, sa željom da u interakciji sa publikom poentiraju demistifikujući poetski anarhizam deleći ljubav prema pisanoj reči i afirmišući snagu lepote stiha.

Biće ovo izuzetna prilika da publika čuje, vidi i razgovara sa četiri članice Udruženja književnika Srbije, sa četiri pesnikinje i prozne spisateljice sa brojnim nagradama i objavljenim književnim delima, kao i da se uključe u program.

Opisujući suštinu njihove putujuće misije, na nedavnom gostovanju u Šidu, Jasmina Malešević je „Poetirala“:

… Pomerajući granice razuma i osećajnosti, razgovaram sa pticama. Na izvestan način razgovaram i sa piscima. Krenula sam od haosa. Od zgusnutih čestica stvaranja da bih razmrsila ponor. Jer potisnuta čežnja, ta maglovita nostalgija, večna je potreba duše da dodirne svemir. Kada se raspuknu latice iznad moje glave, slika sveta će mirisati na ljubav.

Prof. dr Ratko Božović je poetiku Gordane Vlajić opisao kao prepoznatljivu po neočekivanoj dramaturgiji sa metaforama i simbolima prožetim kao suza čistom emocijom, dok za Jasminu Malešević Prof. Božović kaže da piše majstorski tako da su u njenim pesmama prisutni i neprikosnovena suština pesništva i suština bivstvovanja.

Govoreći o poeziji Branke Selaković, pesnik i kritičar Zoran Bognar je istakao da je kao ostvarena u jednom zaletu  velikog nadahnuća, da je izvučena iz samog života, iz duše, iz potresno razigranih čula, iz slutnji, sumnji i preispitivanja, a u nedavnom intervjuu za „Pokazivač“, portal za kulturu, obrazovanje i priključenija, Grozdana Lučić Lalić je rekla, ujedno objašnjavajući svoju poetiku: - Pisci su u neku ruku apostoli uma, sledbenici emocija, učenici – zapisničari života, srećna sam da pripadam tom „božijem jatu“.

Uprkos različitim stilovima i tematikama, ovim pesnikinjama je zajednički sedam/osminski ritam otkucaja njihovih srca. Više o tome šta to znači kao i o Glinenom kralju, baba Budimki, Mariji deli bela kumriji, Čuvaru gumenog zamka, Lepoj devojci i Lepom pesniku iz Čarne šume – na književnoj večeri u Biblioteci grada Pančeva.