U programu će učestvovati Ivanka Radmanović, književnica i prevodilac i Vidak M. Maslovarić, književni kritičar, esejista i književnik.
Ovo je Dženetina prva poseta Srbiji, u koju je pozvana kao gošća Međunarodnih pesničkih susreta, koje svakog septembra tradicionalno organizuje Udruženje književnika Srbije.
Dženet Saterlend je studirala englesku književnost na Univerzitetu u Kardifu, u Velsu, i američku poeziju na Univerzitetu u Eseksu. Autor je tri zbirke poezije u izdanju Šersman Buks: Paljenje srži (2006), Dželatov vrt (2009) i Skeletni majmun (2014). Četvrta zbirka pod naslovom Naše gazdinstvo, u saradnji sa istim izdavačem, planirana je za početak 2019. godine.
Dobitnica je Hotornden stipendije za 2018. Osvojila je prvu nagradu 2017. na Kent i Saseks festivalu poezije.
Pesme su joj objavljivane u prestižnim antologijama, književnim časopisima i na internetu. Prevođena je na poljski, portugalski, italijanski, srpski, slovenački i malajalamski. Živi i radi u Istočnom Eseksu u Velikoj Britaniji. 4
Na slici: britanska pesnikinja Janet Sutherland
Potku i osnovu pesničkog tvoraštva, u poeziji koja vekoveči predačku sinopsu, Dženet Saterlend upreda u zavidnu versifikacijsku celinu, piše u analizi pesnikinjinih stihova Vidak M. Maslovarić, književni kritičar.
Teme moje poezije su uspomene i zaborav, starenje, svet prirode, nehumanost čoveka prema čoveku. Inspirišu me priče drugih, drevne priče, savremene anegdote, ideje o tome šta znači biti čovek. Često su to sitnice koje sam videla, sećanja i ono što se čini da znače, stvari koje su preostale, kaže Dženet Saterlend o svom stvaralaštvu.
U toku svog boravka u Srbiji, književnica će takođe posetiti gradove i mesta kojima je tokom davne 1846. i 1847. godine, u praskozorje istorijskih događaja u Evropi i nadolazeće opasnosti od Otomanske imperije, putovao njen čukundeda, Džordž Dejvis, kao prijatelj i pratilac glasnika Kraljevskog kabineta Velike Britanije, gospodina Gača. Rezultat tih putovanja su dva rukom pisana i ilustrovana dnevnika, u kojima je Džordž Dejvis svakodnevno dokumentovao svoja zapažanja vezana za putovanja i beležio, sa mladalačkim entuzijazmom, svoju očaranost predelima, mišljenja ljudi koje je upoznao, opise lokalnih običaja i utiske o tome kako je izgledalo putovati po Srbiji i Evropi u to vreme.
Prateći putanje svog pretka, njegova opažanja o davno prošlim vremenima, upoznajući današnje predele i ljude, uz susrete i saradnju sa srpskim stvaraocima, Dženet Saterland planira svoju petu knjigu u kojoj će premostiti vekove, spojiti davno minule duše sa sadašnjim trenutkom i svojim impresijama.
Na pitanje kako je došla na ideju o ovom projektu, pesnikinja kaže da se njen novi projekat postepeno formirao nekoliko godina.
Još kao mala, znala sam da je moj čukundeda vodio dnevnik - a imao je mnogo zanimljivih i ličnih delića porodične istorije u staroj kineskoj komodi sa sedam fioka. U njima su boravile stvari, kao glave voštanih lutaka, mumificirane limete, meteorit, stara pisma, semenka sa sedam malih slonova izrezbarenih u slonovači... Fotografisala sam sve stranice dnevnika - ubrzo nakon toga sam počela sa transkripcijom njegovog rukom pisanog teksta. Fascinirao me je moj predak i počela sam da osećam da se poznajemo. Postala sam mu bliska. Svideo mi se način na koji je pisao... Osetila sam da bih želela da pođem na isto putovanje. Želela sam da vidim ono što je on video, šta se promenilo, da razmišljam o protoku vremena, o tome šta smo od tada napravili od sveta, kaže Dženet Saterland.