Savremeno društvo karakteriše postojanje određenih klišea za pojedina životna doba, a za starost posebno. Budući da je za moderna društva upravo karakteristično povećanje broja starijih stanovnika i intenziviranje starenja stanovništva, paradoksalno je da su upravo u tim društvima predrasude i stereotipi o starijima rasprostranjeniji nego ikada pre. Ovi stavovi su primeri predrasuda u vezi sa starijim osobama – stereotipa koji se odnose na diskriminaciju pojedinca ili grupe ljudi zbog njihovih godina. Ovakvi stavovi prikazuju starije ljude kao slabe, one „čije je vreme prošlo”, nesposobne za rad, fizički i mentalno spore, sa nekim poremećajem ili nesposobnošću ili kao bespomoćne. Predrasude usmerene ka starijim osobama služe kao socijalni zid između generacija.

Međunarodni dan starijih osoba je poseban dan za starije osobe širom sveta. Slogan ovogodišnje kampanje „Zauzmi stav prema predrasudama vezanim za starenje i starije osobe” izabran je sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na postojanje predrasuda vezanim za starenje i starije osobe i promoviše pozitivna slika starenja kroz primere dobre prakse. 

Najčešći stereotipi se odnose na:

Stereotip 1. Stari ljudi su oni „čije vreme je prošlo”
Stereotip 2. Stariji ljudi su bespomoćni
Stereotip 3. Stari ljudi će postati senilni
Stereotip 4. Starije žene su manje vredne od mlađih žena
Stereotip 5. Stariji ljudi ne zaslužuju zdravstvenu negu

Ovi stereotipi mogu da spreče starije osobe da u potpunosti učestvuju u društvenim, političkim, ekonomskim, kulturnim, duhovnim, građanskim i drugim aktivnostima. Mlađi ljudi takođe mogu da utiču na ove odluke svojim stavovima prema starijim osobama, ili pak da stvaraju barijere u vezi sa socijalnim uključivanjem starih. Ovaj začarani krug može se izbeći razbijanjem ovakvih stereotipa i promenom sopstvenih stavova o starim ljudima. 

Starije osobe su aktivni članovi društva koji daju ključni doprinos porodici i društvu. 

Ukoliko se starija osoba i u poznim godinama pravilno hrani, društveno i fizički je aktivna može se očekivati da će njeno psihičko i fizičko zdravstveno stanje biti očuvano. Starije životno doba je prilika da se nadoknade propuštene potrebe u obrazovanju i kulturi, te shodno ličnim afinitetima vreme se može kvalitetno ispuniti slobodnim aktivnostima. Kreativnost je odlika svakog ljudskog bića, ne samo mlađih osoba i ne mali je primer velikih stvaralaca koji su postali aktivni u osmoj ili devetoj deceniji života, kao napr. Mikelanđelo koji je završio oslikavanje Bazilike Svetog Petra u Rimu u 70 godini, ili Getea koji je u 82 napisao Fausta, Verdija koji je imao 74 godine kada je završio Otela.

U mnogim zemljama se penzionisanjem ne završava produktivno doba osobe, već ona ima mogućnost da na različite načine nastavi svoju profesionalnu karijeru i time i dalje doprinosi ekonomskom razvoju društva. Iskustvo starijih je značajno za razvoj novih ideja, a današnje stare osobe su uveliko prihvatile  dobrobiti informacione revolucije. Aktivne starije osobe neće oduzeti resurse mladima, ako celo društvo bude usmereno na beneficije koje mogu doneti svim uzrastima i ako se svi odnose prema ovoj populaciji sa poštovanjem, uvažavanjem i razumevanjem. Svaki dinar uložen u brigu, negu i preventivu zdravlja starijih osoba se višestruko vraća kroz uštede za lečenje starih.

Današnja svetska populacija rapidno stari i ne može se očekivati da će se političke, socijalne, zdravstvene usluge ili radna mesta sami izmeniti. Potrebno je da se uključi celo društvo i da se prilagodi izazovima XXI veka. Da bi se to postiglo, potrebno je izmeniti lične stavove i prihvatiti starije osobe kao sposobne da dožive duboku starost u dobrom zdravlju, sa očuvanim vitalnim i mentalnim funkcijama, kao jedan veoma značajan resurs društva.